ETIKETA "ČUVATI NA HLADNOM MESTU" VIŠE NIJE NEOPHODNA

Čak i neobične pojave imaju svoju vrednost. Kada je uvedeno uzimanje uzoraka DNK 1984. godine, bio je to izvanredan napredak u forenzičkoj nauci. Bilo je to takođe i neodoljivo iskušenje za vlast da počne da pravi baze podataka genetskih profila svojih kriminalnih (i često ne toliko kriminalnih) građana. Bez obzira na dobre i loše strane tih odluka, ove baze podataka stvorile su potrebu za masovnim skladištenjem bioloških uzoraka.

Čuvanje uzoraka u frižiderima, što je uobičajeni način, nesigurno je. Napajanje strujom može biti prekinuto. Termostati mogu biti pogrešno podešeni. Stvari mogu nestati zato što su bile stavljene na dno frižidera i zaboravljene, pre nego da su bile skladištene sa drugim, manje kvarljivim dokazima. Čak i slučajevima kada su svi ovi problemi izbegnuti, čuvanje nije savršeno. Prosečan uzorak traje otprilike deceniju, što zaista nije dovoljno dugo ako je sam uzorak (više nego samo kompjuterski dosije sa njegovim detaljima) potreban za buduću referencu.

Bilo bi daleko bolje da je postojao način čuvanja takvih uzoraka na sobnoj temperaturi. Sada takav način i postoji. "Biomatrica", firma iz San Dijega u Kaliforniji, osmislila je metodu kojom se oponaša jedna vrsta račića tako što se uzorci isušuju, umesto da se zamrzavaju.

Artemia Salina

Čitaoci zainteresovani za biologiju mogu se prisetiti kako su kao mladi kupovali jednu vrstu sitnog raka, Artemia salina (eng. "sea monkey"; ova vrsta je poznata i ljudima koji se bave akvaristikom, prim. prev.). Ta stvorenja (to jest njihova jaja koja su prodavana upakovana), čudesno su oživljavala kada se stave u vodu. Jaja su sposobna da prežive desikaciju (sa sadržajem vode manjim od 1%) zato što je njihova ćelijska struktura stabilizovana šećernim molekulima koji se ponašaju kao staklena prevlaka. "Biomatrica" primenjuje ovaj princip za skladištenje DNK i drugih bioloških uzoraka. Umesto šećernih molekula oni koriste specijalni polimer (jedinjenje od više povezanih jedinica-monomera) koji se rastvara u vodi, obavija se oko molekula DNK i zatim zadržava i štiti taj DNK kao da je uzorak isušen.

Sudeći prema Džudi Miler-Kon, koja je vlasnica "Biomatrica", firma je simulirala dugoročno skladištenje do 13 godina na sobnoj temperaturi, primenjujući više temperature nego što bi uzorci normalno izdržali. Takvo skladištenje košta trećinu koliko bi koštalo i zamrzavanje uzoraka. I kada je uzorak potreban za analizu, vi samo dodate vodu, kao kod račića Artemia salina.

Tržište za ovu vrstu stvari, potencijalno je veliko. Nasuprot utiska koji daje "CSI", popularna kriminalistička serija, analiza DNK nije nešto za šta je glamuroznom tehničaru potrebno samo nekoliko minuta. Sam američki FBI, ima nagomilani posao od više od 200.000 neprocesuiranih DNK uzoraka od osuđenih kriminlaca (oko 85% uzoraka prikupljeno je tokom poslednjih šest godina). Ovaj broj se skoro udvostručio tokom prošle godine, a može rasti još brže u budućnosti, budući da ono šta je nekad procedura zahtevala samo za okrivljene za seksualne zločine, sada je postalo obavezno za opseg počinilaca teških krivičnih dela od ubica do zavisnika od droga. Štaviše, počev od ove godine i federalne vlasti i jedan broj država će uvesti čak i širu mrežu sakupljanjem DNK od svakog koga uhapse (što se već dešava u Velikoj Britaniji). To će povećati "ulovljene" uzorke za najmanje pola miliona primeraka godišnje.

Tržište nije ograničeno samo na forenzičku nauku. "Cambridge Biostability", britanska firma, razvila je tehniku stabilizacije zasnovanu na šećeru u cilju skladištenja vakcina na sobnoj temperaturi. "GenVault", firma iz Karlcbada u Kaliforniji, koja koristi vrstu papira visoke tehnologije za presovanje da isuši uzorkovani materijal, potpisala je ugovor sa vladom Kvebeka da izgradi "biobanku" uzoraka za medicinska istraživanja. Pristup "Biomatrice" se koristi u kompaniji "GlaxoSmithKline", farmaceutskom gigantu, za prenošenje uzoraka između njihovih laboratorija u Americi i Velikoj Britaniji. Čak i NASA, američka svemirska agencija je u igri. Ona navodno detaljno čisti svoje svemirske letelice kada se vrate, u slučaju da nose tragove vanzemaljskog genetskog materijala. Svaki ubica sa Marsa mora biti da drhti od straha.

Izvor: Economist, br. 8558