Svakog minuta na svetu se rodi 250 dece, čovečanstvo sve brže raste

M.L.

Na kraju ovog veka na svetu će biti 11 miljardi ljudi, za preko tri milijarde više nego što ih sada živi
(ilustracija: „Goli maraton“ za decu u prefekturi Kumamoto u Japanu, na plus 4 stepena Celzijusa)

Na kraju ovog stoleća naša planeta biće prenaseljena. Na njoj će tada, prema upravo objavljenim predviđanjima demografskih eksperata OUN, živeti oko 11 milijardi ljudi. To je za oko 3,5 milijarde više nego što nas je sada. 

Najvéci populacioni rast očekuje Afriku i Aziju. Trenutno, najbrži rast stanovništva beleži Indija koja će uskoro (ako to već nije) postati zemlja s najvećim brojem stanovnika.

Prvo mesto po broju stanovnika drži Kina, koja je u januaru prošle godine imala 1,388 milijardi stanovnika. Indija je tada imala 46 miliona stanovnika manje. Na trećem mestu, ali daleko ispod njih, su SAD sa 327 miliona stanovnika. Ilustracije radi, u celoj Evropskoj uniji, sada prema proceni Eurostata,  živi 511 miliona ljudi.

Posle Indije i Kine, najbrži rast populacije beleži Nigerija. Ova afrička zemlja bi do 2050. trebalo da potisne SAD s trećeg mesta na svetskoj listi najmnogoljudnijih država. Tada bi, prema predviđanjima demografa, među 20 najmnogoljudnijh zemalja na svetu bilo devet azijskih država (Indija, Kina, Indonezija, Pakistan, Bangladeš, Filipini, Vijetnam, Japan i Turska) i  sedam afričkih (Nigerija, DR Kongo, Etiopija, Egipat, Tanzanija, Uganda i Kenija). Populacija najmanje raste (ponegde čak i pada) u zapadnoj Evropi, Japanu i Rusiji.

rusija-deca-krasnojarsk

Deca u ruskom vrtiću u Krasnojarsku počinju dan u sauni a zatim se kupaju napolju na minus 20 stepeni Celzijusa

Sada se svakog minuta u svetu rodi 250 dece, godišnje tako svet dobija 130 miliona novih žitelja. Prema statistikama, svaka žena na svetu rađa u proseku 2,5 dece, pri čemu se ovaj prosek u poslednjih 50 godina smanjio za skoro polovinu. Ranije nije bilo ništa neobično da porodice imaju po sedmoro potomaka, ali zbog visokog mortaliteta broj stanovnika nije brzo rastao. Sada je, međutim, dečji mortalitet na istorijskom minimumu. Razlike između delova svetu u tome ostaju, međutim, veoma velike. U subsaharskoj Africi, prema statistikama, umre jedno dete od 13 pre pete godine života. U Evropi i Severnoj Americi, umre šestoro dece od hiljadu, a u Australiji četiri od hiljade.

Deset zemalja na svetu u kojima se živi najduže:

1.Japan

2.Švajcarska

3.Španija

4.Singapur

5.Italija

6.Australija

7.Island

8.Izrael

9.Švedska

10.Francuska

Osim toga što zahvaljući napretku medicine, umire sve manje dece, svetska populacije raste i zato što se produžuje prosečna dužina života. U više od 100 zemalja sveta ljudi žive u proseku preko 70 godina, u 30 preko 80. Ove godine po prvi put broj ljudi starijih od 60 godina prekoračiće milijardu. Do 2050, biće ih dve milijarde. 

Dalji faktor koji utiče na rast globalne populacije jeste natalitet koji je dva puta viši od mortaliteta. Zahvaljući tome, sadašnja svetska populacija porašće do kraja ovog stoleća sa sadašnjih 7,5 na 11 milijardi.  Pritom je Zemlja 1800. imala, kako se procenjuje, samo oko jednu milijardu žitelja, godine 1920. dve milijarde. Granicu od pet milijardi čovečanstvo je prekoračilo još 1987.

Deo eksperata upozorava da je već sada svetska populacija prekoračila optimalni nivo. Drugi deo njih ukazuje posebno da, uprkos tome što populacija raste najbrže u afričkim i azijskim zemljama, daleko više sirovina troši stanovništvo u Evropi.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...