DA LI JE KRIZA POBEDILA EKONOMSKU NAUKU?

Svetska ekonomska kriza, osim što je uzdrmala privredu, finansijska tržišta i države, dovela je i do dileme da li ekonomska nauka može da odgovori na izazove koje donosi stvaran život. Tim pre što, čini se, ekonomisti nisu bili u stanju ni da predvide, niti znaju kako da odgovore na svetsku ekonomsku krizu. Profesor Ljubomir Madžar, novi predsednik Akademije ekonomskih nauka, ocenjuje da je do pomeranja u ekonomskim stavovima došlo više nego što je opravdano, jer se pojavio skepticizam prema zakonitostima tržišta.

"Mnogi revidiraju stavove o značaju i kapacitetu tržišta i okreću se ka vantržišnim odlukama. To ukazuje na nestabilnost ekonomske nauke. Takođe, pojavila se i ideja da deo odgovornosti za krizu treba da padne i na ekonomsku nauku. Ako i treba, to je vrlo mali deo jer stvari koje se dešavaju u svetu ne zavise mnogo od naučnih saznanja, a ekonomisti su udaljeni od donošenja odluka skoro kao i obični građani. Ipak su interesi ono što pokreće svet", rekao je Madžar na skupu "Ekonomska nauka i privredna kriza" održanom u četvrtak na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima, prilikom razmatranja ekonomske situacije u Srbiji treba uzeti u obzir svu heterogenost naroda, manjine, podele između većinskog stanovništva i, naposletku, koalicione vlade koje čine Srbiju toliko komplikovanom i teško upravljivom.

"Neki smatraju da to što kod nas vladaju široke koalicije nije tako veliki problem, već da samo treba da dođu na vlast dobri, pošteni i pametni ljudi i da će sve biti u redu. U poslednjih deset godina imali smo tri vlade, ali se ništa nije promenilo", ističe Madžar. On postavlja i pitanje stava prema vlasti i njenoj ekonomskoj politici u ovim uslovima.

"Ako kritikujete zbog nečega što je nemoguće ostvariti, onda i opravdana kritika gubi na kredibilitetu. Opet i ako opravdano previše kritikujete, možete da utičete na rušenje vlade. Ali šta ako je alternativa još gora, pitanje je dokle ići sa kritikom", polemiše Madžar.

U javnosti je dosta kritikovan novi model rasta privrede do 2020. godine, kojeg je Madžar ocenio da u nekim delovima vređa inteligenciju i da se to ne može oćutati. Budući da je ovaj model zasnovan na matematičkim modelima i projekcijama, profesor Madžar je ocenio i da je matematika ovladala ekonomijom, a onda se u obzir samo uzimaju stvari koje se mogu izmeriti, dok one koje se ne mogu brojem iskazati zaobilaze iako su možda još i važnije.

Matematika upropastila ekonomiju

"Matematika traži strogost, jasnoću i eksplicitnost, a toga u ekonomiji nema", tvrdi on.

Profesor Branislav Šoškić, član predsedništva Naučnog društva ekonomista zapitao se gde su uzroci globalne krize koja je uzdrmala svet.

"Da li se uzroci svetske ekonomske krize nalaze u dominaciji ekstremnog ekonomskog liberalizma i prepuštanja ekonomskih tokova isključivo tržištu i izuzimanju države iz toga, kao u reganizmu i tačerizmu? Mislim da je uzrok, ne u pogrešnim ekonomskim odlukama države, već u nedonošenju ekonomskih odluka kako bi se pomoglo tržištu", ocenio je Šoškić.

Ipak, krizu u Srbiji treba odvojiti od globalne ekonomske krize, jer oni nemaju mnogo toga zajedničkog, tvrdi profesor Ljubiša Adamović.

"Svet će se izvući iz krize, ali mi nećemo. Imamo novi model razvoja zasnovan na izvozu, ali nemam šta da izvezemo. Tako su vlasti odlučile da ojačaju ekonomsku diplomatiju sa 28 mladih ljudi koji će sa visokim platama da odu u inostranstvo, da bi prodavali maglu, jer drugo nemamo. Bolje da smo poslali 28 lektora srpskog jezika da šire srbistiku, nego ove ekonomske diplomate", oštar je Adamović. On je ocenio i da ekonomisti koji zastupaju tezu liberalnog kapitalizma kaskaju za Amerikom 20 do 30 godina.

"Kada bi naši liberali ovako pričali u SAD bili bi "de mode". To je tamo bilo u modi pre dve ili tri decenije, a tek sada su ti talasi zapljusnuli i provinciju. Takođe, orjentacija ekonomije na matematičke modele je bekstvo iz stvarnosti. Dobro je za vežbu, ali bez ikakve koristi", istakao je Adamović, dodajući da se ekonomija bavi čovekom koji je promenljiv i teško može biti ukalupljen u matematički model. Prema njegovim rečima, ugled ekonomije kao nauke od 2007. godine je pao jer niti je predvidela krizu, niti zna da je reši.

I profesor Mlađen Kovačević ocenjuje da je ekonomska kriza u ozbiljnim problemima, ali da nije usamljena jer je po sredi i kriza poverenja, morala, društva...

"Jedna nezavisna kongresna komisija u SAD je 1988. godine došla do zaključka da će sistem obrazovanja proizvesti veliki broj idiota učenjaka, koji će imati veliko znanje o analitičkim tehnikama, ali nikakvo o stvarima koje se dešavaju u životu", rekao je Kovačević.

Dužnička kriza

Ekonomska nauka u Srbiji je pala na ispitu još 2001. godine kada je prihvaćen novi model reformi, zaključio je on.

"Tada je stručna javnost imala vrlo malo kritika za taj model. Prihvaćen je koncept reformi koji je morao da dovede do ove situacije, sa ili bez svetske krize. Neophodan je savez države i tržišta, jer ono samo ne može da funkcioniše", istakao je Mladjen Kovačević.

Miladin Kovačević, jedan od koautora novog Postkriznog modela rasta do 2020. godine, istakao je da je model koherentan i da predviđa šta treba uraditi da bi se ispunile projekcije koje on daje.

"Tamo su data tri scenarija, a jedan od njih je optimistički i on predviđa tri grupe uslova. Drugo je pitanje da li su ti uslovi ispunjivi, a pre svega priliv stranih direktnih investicija i platnobilansna kretanja. Tačno je da naša kriza nije samo prelivanje svetske, ali ona je bila okidač koji je zaustavio priliv kapitala. Još 2007. godine napisao sam referat pod nazivom Akumulacija rizika platnobilansne krize, a Davor Savin je iste godine u MAT-u analizirao zašto je došlo do krize u Americi i da će se preliti na ceo svet, tako da nije tačno da ekonomska struka nije mogla da predvidi krizu", rekao je Kovačević. Prema njegovim rečima, pesimistički scenario u modelu predviđa dužničku krizu, a sada smo na pola puta do toga.

"Ključni uslov je fiskalna konsolidacija koja se sastoji iz prihoda i rashoda. Nema sumnje da rashodi treba da se seku, ali pitanje da li je to dovoljno zbog socijalnih rizika. Druga strana su prihodi i tu ulazimo u politiku. Indirektnim porezima kojima se sada naplaćuje najveći deo prihoda ništa se neće postići. Treba uvesti direktne poreze, ali pitanje je da li neko sme u to da upusti", smatra Miladin Kovačević.

Ekonomista Milan Kovačević, objasnio je da je u Americi kriza zbog pada tražnje koja zaustavlja rast, pa se leči državnim intervencijama. Međutim, kod nas je sasvim obrnut problem, potrošnja je mnogo veća od raspoloživih resursa.

"Mi smo krenuli da krizu rešavamo baš kako ne treba, da povećavamo rashode, dajemo subvencije i podsticaje, svima osim poljoprivredi koja jedina ima snage za izvoz. Rastu izvoza i celokupnom privrednom rastu ove godine doprineo je jedino devizni kurs. Dinar treba još da padne, iako to donosi i druge negativne posledice, ali nema drugog načina", napominje Kovačević.

Profesor Marko Petrović izneo je jednu zanimljivu definiciju države: "Država je pendrek, nasilje, ali je bez toga još gore i zato joj treba ograničiti nadležnosti gde god je moguće". On je ocenio da država sa sobom nosi birokratizam i formalizam, korupciju koja se javlja gde god neko ima velika ovlašćenja i partokratiju umesto meritokratije. Takođe se osvrnuo i na odnos države prema poljoprivredi od 1945. godine.

"Jedino što je država istrajno radila od tada je uništenje poljoprivrede. Ono što ona mora da čini je pravni poredak koji je stabilan, efikasan i zasnovan na privatnoj svojini. Tako imamo monopoliste koji ne plaćaju dobavljačima po godinu dana, a kupcima daju na odloženo 90 dana, dok preostalih 270 dana obrću tuđe pare. A to je tako lako i jednostavno urediti. Džabe mi prevodimo i prepisujemo zakone EU u Srbiji, kada je njihov učinak drugačiji u privredi u kojoj privatna svojina nije neprikosnovena", ističe Petrović.

Kraj neoliberalizma?

Prema njegovim rečima, firme su ćelije ekonomskog organizma i ako su one bolesne ni organizam ne može biti zdrav. Sistem u kome tri četvrtine javnih prihoda dolazi od PDV-a i akciza je feleričan, ali niko ne odgovara za previđanje osnovnih stvari.

"Osnovno je pitanje da li će onaj ko investira snositi rizik te investicije ili će to biti pokriveno našim parama", naglašava Petrović.

Profesor Marko Sekulović ocenio je da je došao kraj eri neoliberalizma koji je suvereno vladao od 1970-ih godina, kao što je kejnzijanizam bio jedina priznata teroija posle Drugog svetskog rata.

Kao i većina diskusija o ekonomskoj nauci i politici, na kraju se postavlja konačno pitanje da li država treba da interveniše u privredi ili ne. Ko je u pravu, kejnzijanci ili liberali?

Profesor Madžar tvrdi da stvari ne mogu da se mnogo poprave ako sistem ostane isti, a dođu drugi ljudi za volan. Prema njegovim rečima to je utopija.
"Ako je nešto grdo i kuso, onda ne može postati mnogo bolje nego što jeste, a mi smo isprobali mnoge političke sisteme", zaključio je Madžar.