CENA – ZAMAJAC RAZVOJA

Ograničavajući faktor energetskog razvoja zemalja jugoistočne Evrope je to što su one siromašne i imaju ekonomski neefikasnu potrošnju, koja je duplo veća od proseka u Evropskoj uniji. Glavni razlozi zastoja u reformama energetskog sektora su nefunkcionisanje internog tržišta - a bez njega nema ni regionalnog tržišta. Problem je i veliko kašnjenje u izgradnji novih proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta, kao i veoma mala ulaganja u obnovljive izvore energije i slaba primena novih gasnih tehnologija.

Tržište je svakako najsavršeniji model za povećanje efikasnosti, ali je očigledno da se u energetici njemu možemo prepustiti nešto manje nego što je na početku izgledalo da treba, a u pronalaženju prave mere mogu pomoći samo jake regulatorne institucije - kao i delotvorna pravna država. Konačno se potvrđuje da nema konačnog gotovog modela reformi energetskog sektora. Energetsku scenu dodatno čine kompleksne i dinamične klimatske promene, koje se vezuju za energetiku kao najznačajniji uzročnik. Ključ uspešne tranzicije sa vertikalno integrisanih, monoplolističkih kompanija na tržišno orijentisane kompanije biće u tome da se omogući ravnopravno učešće novih investitora, koji će povećati proizvodnju i smanjiti celokupan energetski deficit.

Samo sa viškovima električne energije može postojati i funkcionisati tržište električne energije, kako interno u Srbiji tako i regionalno - na nivou jugoistočne Evrope. Nacionalna elektroprivreda (Elektroprivreda Srbije) će, usled toga, morati da postane konkurentan učesnik na tržištu, što može imati vrlo dobre rezultate, ako se posmatra duži vremenski period razvoja. Sam proces restruktuiranja i liberalizacije tržišta nije ništa novo i dobro je poznat. Mnoge države su taj proces odavno uspešno okončale i sada uživaju u efektima mnogobrojnih dobrobiti, koje taj proces donosi. Ta iskustva treba iskoristiti. Time će šanse za uspeh biti znatno veće.

Bez realne cene električne energije koja se najbolje verifikuje na tržištu, nema ni investicija ni razvoja. Problem cene električne energije je usko povezan sa političkom i ekonomskom situacijom u državi. Veliki problem Srbije je to što cena električne energije još nije tržišna. Što se više Srbija približava realnim tržišnim cenama otvaraju se vrata za ulazak investicija, energetsku efikasnost i ulaganje u obnovljive izvore energije. Otkad se energija shvatila kao roba, njom je počelo da se trguje. U prilog tome govore i podaci o ostvarenoj ceni električne energije na konzumu Srbije u periodu od 2005.g – 2009. godine (Podaci JP EPS).

Prosečna cena el.energije u Srbiji (domaćinstva i industrija) (Podaci JP EPS)

Ukoliko bi uporedili prosečne cene električne energije u Srbiji za kategoriju domaćinstva i industrije sa cenama u pojedinim zemljama u 2008. godini (podaci Evrostart) evedentno je da je struja najjeftinija upravo u Srbiji.

S obzirom na to da je cena električne energije u Srbiji niža od realne, kod nas je potrošnja veoma neracionalna. Rezultat sveukupnih okolnosti u Srbiji još je vrlo visoko učešće električne energije u potrošnji finalne energije (oko 30 %), a posebno je neopravdana visoka potrošnja električne energije u sektoru Domaćinstva (preko 55 % od ukupne potrošnje u ovom sektoru), sa relativno malim učešćem prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru.

Naš region je naglo postao deficitaran sa električnom energijom i izvan naših moći je da upravljamo sa takvim postojećim rizikom. Ukoliko svako bude vodio računa da električnu energiju racionalno troši u Srbiji, ipak, neće doći do restrikcija, a ključ za postizanje ovog cilja je što šira primena energetske efikasnosti, kako u domaćinstivima tako i u privredi. Evidentno je da energetska politika sa prosečnim cenama električne energije, koje su neracionalne, upravo i dovodi do gore pomenute situacije.

Kako je potrošnja električne energije za toplotne usluge pretežno sezonskog karaktera (za grejanje) - najveća tokom zimskog perioda, kada je često nepovoljna i hidrologija, sigurno snabdevanje zahteva značajne rezervne elektroeenergetskih izvora (oko 35 % ukupnih kapaciteta EPS). U prilog tome govore podaci o godišnjoj potrošnji i ostvarenim prosečnim cenama električne energije na konzumnom području Srbije.

S obzirom na to da je cena električne energije u Srbiji niža od realne, kod nas je potrošnja veoma neracionalna. Rezultat sveukupnih okolnosti u Srbiji još je vrlo visoko učešće električne energije u potrošnji finalne energije (oko 30 %), a posebno je neopravdana visoka potrošnja električne energije u sektoru Domaćinstva (preko 55 % od ukupne potrošnje u ovom sektoru), sa relativno malim učešćem prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru.

Naš region je naglo postao deficitaran sa električnom energijom i izvan naših moći je da upravljamo sa takvim postojećim rizikom. Ukoliko svako bude vodio računa da električnu energiju racionalno troši u Srbiji, ipak, neće doći do restrikcija, a ključ za postizanje ovog cilja je što šira primena energetske efikasnosti, kako u domaćinstivima tako i u privredi. Evidentno je da energetska politika sa prosečnim cenama električne energije, koje su neracionalne, upravo i dovodi do gore pomenute situacije.

Kako je potrošnja električne energije za toplotne usluge pretežno sezonskog karaktera (za grejanje) - najveća tokom zimskog perioda, kada je često nepovoljna i hidrologija, sigurno snabdevanje zahteva značajne rezervne elektroeenergetskih izvora (oko 35 % ukupnih kapaciteta EPS). U prilog tome govore podaci o godišnjoj potrošnji i ostvarenim prosečnim cenama električne energije na konzumnom području Srbije.

Tabela: Godišnja finalna potrošnja i ostvarene prosečne cene električne energije na konzumnom području Srbije ( Podaci JP EPS)

*potrošači na 110KV, 35KV i 10KV
***potrošači na 0,4 KV I stepen i 0,4 KV II stepen, javno osvetljenje i svetleće reklame
VS(viša sezona) obuhvata mesece januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar dok NS(niža sezona) obuhvata ostale mesece. Podaci su bez Kosmeta, a prikazane cene su bez umanjenja za popuste.

Potrošnja primarne energije (PPE) u Srbiji po stanovniku 2003. godine iznosila je 1,79 toe/stanovniku (tona ekvivalentne nafte po stanovniku), što u odnosu na svetski prosek 1,69 toe/stanovniku i zemlje iz okruženja sa usporenom tranzicijom Rumuniju sa 1,79, i Hrvatsku sa 1,98 toe/stanovniku, ne predstavlja zaostak. Međutim, u poređenju sa Mađarskom 2,60 toe/stanovniku, koja je tranziciju obavila ubrzano, evidentno je zaostatajanje od 45 %. U odnosu na razvijene zemlje Evrope, Nemačku sa 4,12 toe/stanovniku i Dansku sa 3,85 ili EU-25 sa 3,80, odnosno EU-15 sa 3,99 toe/stanovniku, zaostatak je značajan. Srbija troši dva do tri puta manje primarne energije po stanovniku.

U Srbiji je u periodu od 2002. do 2005. godine došlo do pada odnosa potrošnje primarne energije (PPE) po BDP sa 0,9 na 0,58 toe/1000 USD, pre svega kao rezultat povećanja privatizacionih prihoda. Ovaj indikator ukazuje na visoki energetski intenzitet. Podaci za 2003. godini pokazuju da je svetski prosek odnosa PPE po BDP bio 0,21 toe/1000 USD, za EU-15 i EU-25 0,16 toe/1000 USD. U razvijenim evropskim zemljama bio je još niži: u Nemačkoj 0,17 a Danskoj 0,13 toe/1000 USD. U Mađarskoj, kao predstavniku zemalja sa ubrzanom tranzicijom odnos PPE po BDP bio je 0.19 toe/1000 USD, a od zemalja usporene tranzicije u Hrvatskoj 0,19 a u Rumunija 0,26 toe/1000 USD.

Osnovni razlozi za ovo zaostajanje Srbije su dramatičan pad industrijskih aktivnosti tokom devedesitih godina, usporeno inteziviranje proizvodnje nakon 2002. godine i niske cene električne energije, koje su destimulativne za energetski efikasno korišćenje električne energije u svim sektorima. Potrošnja električne energije u Republici Srbiji po stanovniku tokom 2003. godine iznosila je 3.341 kWh/stan, dok je prosek potrošnje električne energije po stanovniku u svetu tokom 2003. godini iznosio 2.429 kWh/stan; 6.867 kWh/stan u EU-15; a 6.399 u EU25; u Mađarskoj (prestavnik zemalja sa ubrzanom tranzicijom) 3.637 kWh/stan a nešto manje u zemaljama usporene tranzicije: u Hrvatskoj 3.154 kWh/stan a u Rumuniji 2.220 kWh po stanovniku.

Tabela: Mesečna potrošnja električne energije u GWh u zemljama JIE (www.news.balkanenergy.com)

Iz ove tabele se vidi da potrošnja električne energije raste u periodu od 2005. godine do 2007. godine u svim zemljama, dok se u Srbiji nastavlja i u daljem periodu. Može se videti da u pojedinim zemljama potrošnja električne energije raste u zimskim mesecima, ali se, takođe, može uočiti da potrošnja električne energije raste u letnjim mesecima u Grčkoj - više nego u drugim zemljama u okruženju.

U razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku rezultat je njenog intenzivnog korišćenja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, a u Republici Srbiji je posledica velikog korišćenja električne energije u domaćinstvima i javnim i komercijalnim delatnostima - prvenstveno za potrebe grejanja.

(Autori su iz Direkcije za trgovinu električnom energijom JP Elektroprivreda Srbije)