Srbija ostaje u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi (5): Rast nezaposlenosti i pad kupovne moći

Vlada ima plan da otpusti 30.000-35.000 zaposlenih u javnom sektoru u državnim preduzećima. Uz to sigurno je da će ogroman broj (od ukupno 146.893) zaposlenih u društvima koja su u blokadi više od 90 dana – ostati bez posla. Agencija za privredne registre će morati brzo da briše ogromnu većinu od ukupno 24.500 privrednih društava koja nisu predala finansijske izveštaje za 2014.godinu to će imati za posledicu ostajanje bez posla vrlo velikog broja lica. I, na kraju, nema spora da će vrlo veliki broj zaposlenih u nekim od 42.098 društava koja su u 2015. poslovala sa gubitkom, pogotovu ako se Zakon o stečaju bude znatno više primenjivao nego što je bio slučaj u tekućoj godini – ostati bez posla. I zbog svega navedenog vrlo veliki broj porodica zapašće u sve veće finansijske probleme.

Izvesno je da će broj novih penzionera u 2016. godini biti osetno veći nego što je bio 2015. Njihova penzionerska primanja, gledano u celini, biće manja nego što su bile njihove plate u 2015, što će negativno uticati na kupovnu moć njihovih porodica.

Planirani rast cena električne energije, komunalija, akciza, poreza na imovinu i sl. takođe će nepovoljno delovati na kupovnu moć penzionera i članova njihovih porodica ali i zaposlenih koji imaju skromna primnja, a ona se ne mogu u 2016. godini povećati u toj meri koja bi prevazišla iznose povećanih troškova po navedenim osnovama.

Po mom ubeđenju, znatno je veća verovatnoća da će plasman domaćih proizvoda na području Srbije u 2016. godini biti smanjen, nego povećan i to mora imati negativne posledice po rast proizvodnje i ukupnog BDP.

Male šanse za veći izvoz

U političkoj, a delom i, u političkim krugovima uticajnoj, stručnoj javnosti ističe se da bi u 2016. izvoz mogao da doprinese rastu BDP. Međutim, i to verovanje je vrlo problematično iz sledećih razloga:

U političkoj, a delom i uticajnoj stručnoj javnosti se ističe da bi u 2016.god. izvoz mogao da doprinese rastu BDP. Međutim, i to verovanje je vrlo problematičo iz sledećih razloga:

a) Vrlo ozbiljne međunarodne organizacije i naučne institucije iz razvijenih zemalja najavljuju mogućnost ponovnog pogoršanja ekonomske situacije u SAD i zemljama EU, tj. upadanje u novu recesiju. Veliko je pitanje šta će se dešavati sa privredama zemalja EU kada se od maja iduće godine obustavi ogroman finansijski doping od strane Centralne banke i neće li se - kao i u sportu kada se ukine doping - negativne posledice početi odmah da ispoljavaju, što bi se moralo negativno odraziti i na njihov uvoz, a time i na želejni izvoz Srbije u te zemlje na koje otpada najveći njegov deo.

b) Međunarodne organizacije, a posebno Svetska trgovinska organizacija, za iduću godinu projektuju vrlo skroman rast svetske trgovine i te projekcije su sada manje optimistične nego što su bile krajem 2014. godine, a koje su se odnosile na tekuću godinu.

c) U uslovima skromnog rasta svetske trgovine, ona se znatno više, nego u uslovima visokog rasta, obavlja unutar integracionih grupacija i unutar sistema transnacionalnih kompanija, a Srbija je po oba osnova u inferiornom položaju.

d) U strukturi izvoza Srbije dominantno učešće imaju primarni proizvodi a njihove cene, posebno kada su u pitanju proizvodi obojene i crne metalurgije, i sada su vrlo niske, što destimuliše njihov izvoz. Ako dođe do usporavanja rasta svetske privrede, posebno privreda zemalja EU, ali i u susednim zemljama, cene primarnih proizvoda će se i dalje smanjivati, što se mora nepovoljno odraziti na njihov izvoz iz Srbije.

e) Ako se nastavi politika precenjene vrednosti dinara koju sprovodi NBS, to će, uz ostale navedene faktore, dodatno destimulisati izvoz, a izvoz iz Srbije, eventualno, mogao bi da se poveća iz preduzeća koja su u vlasništvu stranaca, ali je u strukturi njihovog izvoza vrlo visoko učešće uvoznih sirovina i reprodukcionih materijala, a vrlo malo učešće domaćih komponenti i plata, pa bi eventualni skroman rast izvoza imao simboličan pozitivan efekat na rast ukupnog BDP.

Očekivanja od rasta u poljoprivredi

U stručnoj i političkoj javnosti se ističe da bi iduće godine poljoprivredna proizvodnja mogla osetnije da se poveća i da se po tom osnovu ostvari rast prehrambene industrije a da se po oba ta osnova ubrza rast ukupnog BDP.

Vrlo mala je verovatnoća da se ostvari tako visok rast poljoprivredne proizvodnje kao što je bio slučaj u 2013. godini. Istina, u 2015. godini je ostvareno smanjenje poljoprivredne proizvodnje za oko 7-8%, pa je samim tim statistička osnova smanjena. Međutim, to smanjenje je bilo znatno niže nego 2012. kada je BDP poljoprivrede bio smanjen za čak 17,3%, što je a priori, po osnovu smanjenja statističke osnove, omogućavalo njen veći rast u 2013. nego što će biti slučaj u 2016. godini. Uz to, zbog pada cena niza poljoprivrednih proizvoda, problema sa subvencijama, demotivisanosti poljoprivrednih proizvođača za povećanje proizvodnje - veći porast poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini biće moguć samo u slučaju izuzetno povoljnih klimatskih uslova, a to je krajnje neizvesno. Naprotiv, verovanje da će klimatski uslovi u narednoj godini biti znatno bolji nema realnu osnovu. Naime, iznuđeni međunarodni sporazum u Parizu govori o vrlo alarmantnoj situaciji sa zagrevanjem planete. Na samitu u Parizu je istaknuto da je, u dugoj istoriji merenja, poslednja godina bila najtoplija. Posebno su zabrinjavajuće prognoze poznatih meteoroloških službi najrazvijenijih zemalja da će iduća godina biti još toplija. Tako je sredinom decembra 2015. godine ugledna nacionalna meteorološka institucija V. Britanije tvrdila da je sušna 2014. samo prva u nizu narednih godina u kojima će temperatura nastaviti rast, i ističe da je verovatnoća čak 95%, da će iduća godina biti još toplija. Ako se to ostvari, zbog simboličnog procenta poljoprivrednih površina u Srbiji koje se navodnjavaju, imaćemo vrlo nepovoljne posledice po poljoprirednu proizvodnju i prehrambenu industriju pa i BDP u tim sektorima, a preko toga i na ukupan BDP.

Infrastruktura i rast zaduženosti

U 2016. godini građevinarstvo bi moglo ponovo da ostvari visok rast, zahvaljujući forsiranju izgradnje saobraćajne infrastrukture. Objavljeni planovi su zaista vrlo ambiciozni, a ogromne sredstva – čak oko 3,5 milijarde dolara odavno su odobrena od strane međunarodnih finansijskih institucija, Rusije i Kine. Ta sredstva nisu mogla biti korišćena zbog nedostatka konkretnih projekata i pitanje je koliko je taj problem rešen i kolika će biti ostvarenja u 2016.

Čak i da se ostvare ti ambiciozni planovi, to neće moći da znatnije poveća ukupan BDP, s obzirom na činjenicu da sektor građevinarstva ima malo učešće u stvaranju ukupnog BDP (oko 5%). Uz to, kao što smo ranije naveli, veliki deo tih radova će obaviti strane firme, pa će de facto BDP biti manju nego što će biti u bruto iznosu. I što je još važnije, a što se prećutkuje – jeste činjenica da forsiranje izgradnje saobraćajne infrastrukture i u 2016. i u narednim godinama podrazumeva i de fakto i dejure novo zaduživanje u inostranstvu, dalji rast spoljnog duga i stepena spoljne zaduženosti, a oni su i sada prešli tolerantne granice. Nije za utehu što su to dugoročni krediti, jer je i rok povraćaja uloženih sredstava, posebno deviznih, vrlo dug.

Samo u slučaju dinamičnog privrednog rasta i razvoja, pre svega izvozno orijentisanog, problem servisiranja ovih kredita, pa i finansijskog održavanja izgrađene saobraćajne infrastrukture neće biti problem. U protivnom problemi mogu dostići ogromne razmere, što pokazuje najnoviji takav slučaj u Hrvatskoj.

Rast u 2016. – „u božjim rukama“

I na kraju, pošto ne postoje bilo kakve šanse da premijer Vučić, ministri Vujović i Sertić i guverner NBS Tabakovićeva shvate istinu koja glasi „Ko sa Fondom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“, u Srbiji će se i u 2016. raditi po „receptima“ te institucije i po njegovoj dogmi „štedi, pa koliko košta da košta“ – tako da su mogućnosti znatnijeg ubrzanja rasta BDP u toj godini više teorijske nego praktične prirode.

Iz svega izloženog može se zaključiti da bi eventualni rast BDP Srbije u 2016.  od 1,5-1,75% mogao biti ostvaren pre svega po osnovu faktora na koje ona vrlo malo može uticati, a to su klimatski faktori i rast uvoza zemalja najvažnijih kupaca proizvoda i usluga iz Srbije. Rastu bi moglo u kratkom roku da doprinese novo veće zaduživanje od sume dospele otplate glavnice i kamata po osnovu spoljnog i unutrašnjeg duga, ali je krajnje problematično, i po meni neprihvatljivo, eventualno novo veće zaduživanje i dalji rast stepena zaduženosti.

Kratkoročnom rastu bi mogla da doprinese prodaja strancima nekih preostalih dobrih preduzeća, zemljišta, Komercijalne banke, aerodroma, banja, i drugih prirodnih resursa, ali to bi vodilo Srbiju u status nove kolonije i to nije prihvatljivo (o čemu će biti više reči kasnije).

Čak i ako se, eventualno ostvari rast od 1,5% u 2016, to uopšte nije za hvale zvaničnika, pogotovu premijera Vučića. Naročito ako se zna da će samo dospele kamate po osnovu spoljnog i javnog duga, u 2016. godini preći preko 3%, a dospele glavnice i kamate čak preko 13% BDP.

Pogled na susedne zemlje

Ispoljavanje zadovoljstva što će u 2016. BDP Srbije eventualno biti povećan za 1,5% ili 1,75% - nema osnova ako se taj projektovani rast uporedi sa projektovanim rastom istočnoevropskih zemalja u tranziciji, a posebno zemalja u razvoju iz Azije.[1] Naime, MMF projektuje rast BDP u 2016. za Albaniju 3,4%, BiH 3,0%, Bugarsku 1,9%, Mađarsku 2,5%, Makedoniju 4,9%, Poljsku 3,5% i Rumuniju 3,9% (IMF 2015; 172).

Ako bi se ove projekcije ostvarile i ako su tačne procene stručnih službi Fonda o rastu BDP za 2015, proizilazi da bi nivo BDP Srbije u 2016. godini bio za 0,8% na nižem nivou nego što je bio 2013. godine. S druge strane, nivo BDP u 2016. bio bi viši nego u 2013. u: Albaniji za 9,4%, BiH za 4,3%, Bugarskoj za 5,6%, Mađarskoj za 11,0%, Makedoniji za 13,5%, Crnoj Gori za 12,7%, Rumuniji za 14,2%, Poljskoj za 8,9% (IMF 2015; 172).

Dodajmo, da bi u slučaju ostvarenja rasta BDP u 2016.god. od 1,5%, njegov nivo u toj godini bio za 0,34% na nižem nivou nego što je bio 2008. godine, a dostigao bi tek 71,8% nivoa iz daleke 1989. godine.

Na osnovu svega navedenog, proizilazi zaključak da će Srbija i u slučaju ostvarenja projektovanog skromnog rasta - ostati u dubokoj ekonomskoj krizi, a po strožijim kriterijumima – u ekonomskoj depresiji. I zbog toga, umesto olakog, bez realnih osnova, obećanja svetlih perspektiva, mora se, što pre, postaviti pitanje šta činiti da bi Srbija na zdravim, održivim osnovama počela i što brže izlazila iz teške ekonomske i društvene krize.