Srbija ostaje u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi (3)

III  Da li je u 2015. godini zabeležen pozitivan preokret na trajnoj osnovi?

Članovi Vlade Srbije, a naročito njen premijer Aleksandar Vučić, uporno, sa puno oduševljenja, ističu da je u 2015. godini ostvaren pozitivan preokret u privrednom rastu i da će se on u narednim godinama osetno ubrzati. Oni ističu da će BDP u idućoj godini imati rast od 1,75%, a možda i 2%, a da će u 2017. god. rast iznositi čak 4%.

U prilog tog optimizma idu i projekcije Svetske banke, a posebno MMF. Naime, Svetska banka i MMF projektuju rast BDP Srbije u idućoj godini od 1,5%, a MMF za 2017. projektuje rast od 4%. Na bazi rasta BDP u 2015. i tih projekcija, premijer ističe da je Srbija na pravom putu, tj. ponavlja mantru sa početka ovog veka.

Industrija u velikoj depresiji već četvrt veka

Zvaničnici posebno ističu da je u 2015. godini povećan BDP, da je znatno smanjen deficit budžeta, da je osetno povećan broj zaposlenih lica, da je osetno unapređena saobraćajna infrastruktura i da su znatno povećane tzv strane direktne investicije. Međutim, oni prećutkuju da je u 2015. godini ostvareno niz nepovoljnih rezultata. Navedimo najvažnije.

Vrlo skroman rast BDP od samo 0,8% ostvaren je nakon smanjenja BDP od 1,8% u 2014. godine koje je najvećim delom nastalo dejstvom više sile – poplava, pa je statistička osnova, sticajem tih okolnosti, umanjena za bar jedan procentni poen. Najvećim delom zbog poplava, rudarstvo je u 2014. zabeležilo pad od čak 16,7%. Iz istih razloga taj sektor je u trećem kvartalu te godine, u odnosu na isti kvartal 2013, imao pad od čak 23,8%. Još je važnije istaći da je sektor energetike u celoj 2014. imao smanjenje od 20,1%, a u trećem kvartalu smanjenje je iznosilo čak 38,7%. I ako je proizvodnja u ova dva sektora dostigla nivo iz istog kvartala prošle godine, to je, uz isti obim aktivnosti ostalih sektora koji je zabeležen u prva tri – rast ukupnog BDP trebalo da bude čak i veći od 0,8%, odnosno u trećem kvartalu od 2,0%. Iz toga sledi zaključak da nema osnova za neke posebne samohvale zbog rasta, jer je on nastao, po osnovu niske statističke osnove iz 2014. u ta dva sektora.

Nakon 2008. godine industrija ponovo beleži negativne stope rasta, pa je njen nivo u 2014. iznosio samo 37,8% nivoa iz 1989. Ako u 2915. bude ostvaren rast industrije od 6% dostićiće tek 40% nivoa iz daleke 1989.g. Iz tih podata kasledi zaključak da je industrija Srbije u velikoj depresiji već 26 godina. I pošto to nije posledica nekog cunamija koji je daleko iza nas – vrlo je mala, pre svega, teorijska šansa da se to tragično stanje brzo prevaziđe, a ako se ne napusti ideologija neoliberalizma, ona se može i pojačati i to mora imati za posledicu dalje jačanje privredne i društvene krize.

Rezultati u neskladu sa obećanjima

Uz sve prethodno navedeno, trebalo bi naglasiti da, prema podacima MMF, u 2014. godini nijedna zemlja u našem okruženju nije imala smanjenje BDP, ali se procenjuje da će, sem Hrvatske, sve u 2015.god. imati znatno višu stopu rasta od Srbije – od najniže u Hrvatskoj 0,8%, Bosni i Hercegovini 1,7%, Albaniji 2,7%, Mađarskoj 3,0%, a Makedoniji 3,2%, i Bugarskoj 1,75, do Rumunije - 3,4% (IMF; 2015; p.172). I procene Svetske banke govore isto to. Navedimo da ta Banka procenjuje da će BDP Srbije u 2015. biti povećan za samo 0,5%, Albanije za 2,7%, Bosne i Hercegovine za 1,9%, Makedonije za 3,2%, Crne Gore za 3,4%, itd.

Zanimljivo je, ali za mene teško objašnjivo, da su zvaničnici ali i neki akademski ekonomisti, već u septembru prošle godine, na sva zvona objavili da je Srbija izašla iz recesije. Kada je krajem septembra glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestović, istakao „da se Srbija vratila u pozitivnu zonu“, dnevni list Politika (11.09.2015) je preko cele stranice stavila naslov „Svetska banka: Srbija izašla iz recesije“. Sve te priče su se zasnivale na nalazu Republičkog zavoda za statistiku da je, nakon pada u prvom, u drugom kvartalu, došlo do rasta BDP. Euforija da je Srbija izašla iz recesije bila je bez osnova ako se zna da je pravilo za tvrdnju da je neka zemlja izašla iz recesije - kada je BDP povećan u dva uzastopna kvartala, s tim da se ne porede isti kvartali iz dve godine, već poslednja dva kvartala sa prethodnim kvartalima tekuće godine. Sumnnjive računice su nastavak prakse od početka 2003. godine.

Koristeći podatke o kretanju BDP, koje je publikovala Evropska banka za obnovu i razvoj za period 1989-2013. i dodajući podatke Republičkog zavoda za statistiku za 2014. godinu i procenu da će u 2015. biti povećan za 0,8%, proizilazi da je njegov realan nivo u tekućoj godini bio za oko 1,5% manji nego 2008. Koliko je to u ogromnom neskladu sa raznim optimističkim projekcijama, obećanjima ranijih zvaničnika i velikog dela akademskih ekonomista, matematičara i statističara, postaje jasnije ako se imaju u vidu sledeće računice:

a) da je prosečna stopa rasta BDP u periodu 2008-2015. iznosila 4%, nivo BDP bi u 2015. bio za 31,6% viši nego u 2008. godine,

b) da je prosečna stopa rasta BDP u periodu 2008-2015. iznosila 5%, njegov nivo u 2015. bio bi za 40,7% viši nego 2008.

c) da je prosečna stopa rasta BDP za period 2008-2015. iznosio 6%, njegov nivo od 2015. bi bio za čak 50,4% veći nego što je bio 2008. godine.

Koristeći ove cifre i one koje daje EBRD za period 1989-2013, proizilazi da je realni nivo BDP Srbije u 2015. iznosio samo 70,6% nivoa iz 1989. godine.

U poređenju sa smanjenjem BDP u SAD iz perioda 1929-1933.g. – oko 44%, u Srbiji je u periodu od 1989. pa zaključno sa 1999. godinom ostvareno njegovo još znatnije smanjenje od čak 56%. I nakon relativno blagog oporavka do koga je došlo u periodu 2000-2008, stagnacije, pa i pada u periodu 2008-2014. i vrlo skromnog rasta u 2015, nivo BDP će u prehodnoj godini biti za oko 29,5% na nižem nivou nego što je bio daleke 1989. Samim tim nameće se zaključak da je Srbija, po strožijim kriterijumima, još u ekonomskoj depresiji, a po nešto blažim, u dubokoj ekonomskoj krizi.

Samohvala zbog smanjenja budžetskog deficita

Vlada Srbije, a naročito njen premijer i ministar za finansije, sa puno ponosa ističu dva najveća dostignuća u 2015. godini – znatno smanjenje budžetskog deficita i znatno povećanje broja zaposlenih lica od čak 227.000. Međutim, ni te samohvale nemaju punu osnovu iz sledećih razloga:

Nema spora da je budžetski deficit u 2014. i njegov odnos prema BDP, bio ogroman i neodrživ. Međutim, i u 2014. bila je ista ova Vlada Srbije, pa se može postaviti pitanje zašto je dozvolila toliki deficit u 2014? Istina, u 2014. godini su bile poplave i to je delimično doprinelo tom ogromnom deficitu, a one su u ne maloj meri doprinele smanjenju BDP, pa je po oba ta osnova odnos budžetskog deficita i BDP osetno povećan.

Međutim, Vladi se može postaviti pitanje zašto od svog stupanja na vlast nije uopšte smanjila broj zaposlenih u državnoj birokratiji, lokalnim vlastima, javnim preduzećima i javnim službama? Uz to, ona je odgovorna što se u 2014. i u 2015. godini deo prihoda iz budžeta neracionalno trošio - na primer, za oglašavanje i reklame. Ona je delom odgovorna što je siva zona u 2014, pa i u 2015. još jako prisutna.

Što je najvažnije – sa puno prava, mogu se staviti vrlo ozbiljne primedbe načinu na to kako su troškovi u budžetu znatno smanjeni u 2015. godini. Prvo, vrhunski stručnjaci za ustavno pravo ističu da je odluka o smanjenju penzija, ali samo onima koji imaju visoke penzije i to u osetno većem procentu nego što su smanjene plate u državnoj i lokalnoj vlasti – neustavna, jer krši principe nepovredivosti stečenih prava penzionera, a i različito se tretiraju, odnosno krše principi ravnopravnosti. Nije nimalo utešno, čak je i degutantno da je Ustavni sud Srbije tu meru opravdao. Vlada i Ustavni sud su se mogli ugledati, na primer, na rešenja susedne Rumunije koja se takođe nalazila u teškim budžetskim i privrednim problemima. Međutim, njena vlada je donela odluku da se od 2010. godine broj zaposlenih u državnim službama, lokalnim samoupravama, prosveti, zdravstvu, policiji – smanji za čak 200.000 i to je realizovano. Uz to, doneta je odluka da se plate u javnom sektoru smanje za čak 25%, a stopa PDV je povećana sa 19% na 24% (P.Petrović i S.Mikić, 2015; 61). Vlada Rumunije je bila planirala da smanji penziju za 15% ali je posle intervencije Ustavnog suda od tog plana odustala (Ibidem). Poredeći odluke Vlade Srbije i Vlade Rumunije vezane za rešavanje neodrživosti budžetskog deficita, nameću se sledeća poređenja:

Rumunija ima gotovo 20 miliona stanovnika, a Srbija 7,2 miliona. U 2014. BDP Rumunije je iznosio oko 200, a Srbije oko 44 milijarde dolara. Po Svetskom ekonomskom forumu per capita dohodak u Rumuniji u 2014. je bio preko 10.000 dolara, a u Srbiji 6.123. Obe zemlje imaju glomaznu državnu birokratiju. Po tom Forumu, glomazna i neefikasna državna birokratija jeste u obe zemlje na drugom mestu ograničavajućih faktora za razvoj biznisa (WEF, 2014; 304 i 314). I Vlada Srbije tek sada planira da otpusti oko 30.000 zaposlenih u državnoj upravi, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, zdravstvu, obrazovanju, policiji – tj. gotovo sedam puta manje nego što je to učinila Rumunija, što samo po sebi mnogo govori. Bitno je naglasiti činjenicu da je Rumunija budžetski deficit svela na oko 3,0% BDP, a odnos javnog duga prema BDP u 2014. Iznosio je samo 40,4% (WEF, 2014; 304). Još jednom treba naglasiti činjenicu da je Rumunija u 2013. imala rast BDP od 3,4%, u 2014. 2,8%, a da se procenjuje da će u 2015. ostvariti rast od 3,4% i da se za iduću godinu projektuje rast od 3,3% što je znatno više od stope rasta BDP Srbije (IMF, 2015; 172). Uz sve to, za razliku od Ustavnog suda Srbije, Ustavni sud Rumunije pokazao profesionalnost, što govori u prilog tvrdnje da je Rumunija pravna država, što se ne bi bez rezerve moglo reći i za Srbiju.

I na kraju, na osnovu svega navedenog, nameće se zaključak da samohvale Vlade, premijera Vučića i ministra Vujovića, zbog smanjenja budžetskog deficita na još uvek neodrživih 4,1% - nemaju dovoljno osnova.

Izbegavanje suočavanja sa nezaposlenošću

Samohvale zvaničnika vezane za impozantan broj novozaposlenih lica od čak 227.000 takođe nemaju bilo kakvu logičnu osnovu. Naime, u odnosu na kraj 2014, kada je zvanično u Srbiji bilo formalno zaposleno 1,864.450 lica, proizilazi da je do kraja oktobra 2015.godine formalna zaposlenost povećana za 12,2%, što je nelogično ako se znaju sledeće činjenice: a) BDP je povećan za samo 0,8% i to pre svega po osnovu saniranja posledica od poplava u sektorima energetike i rudnika uglja, što nije omogućavalo neki veći rast zaposlenosti, b) zakonski je bilo onemogućavano novo zapošljavanje u državnim ustanovama, javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, zdravstvu, školstvu i policiji, pa se postavlja pitanje da li su ta zakonska ograničenja kršena, a ako jesu – Srbija je daleko od pojma pravne države, a za to stanje je odgovorna i ova Vlada koja je na vlasti od sredine 2012. godine, a vrlo je verovatno da privatni sektor u celini u 2015. neće imati bilo kakav rast, pa nije logično da je u njemu došlo do većeg rasta zaposlenosti.

Odgovor, kako je došlo do cifre o novozaposlenim licima u 2015, koja spada u rubriku „verovali ili ne“, daje direktor Republičkog zavoda za statistiku ali je on vrlo neubedljiv i može se shvatiti da je, pre svega, u pitanju - promena metodologijeiskazivanja broja nezaposlenih. Ja bih dodao svojevremenu doskočicu pokojnog Vlade Bulatovića – VIB-a koja je glasila „Statistika naša dika – sve što želiš to naslika“.

Uz sve prethodno navedeno, trebalo bi naglasiti da je Vlada Srbije i u 2015. godini nečinjenjem onoga što je morala činiti tj veštački, bez pravne i ekonomske osnove, formalno zadržala u radnom odnosu vrlo veliki broj ljudi i tako stvarala lažnu sliku o odnosu zaposlenih i nezaposlenih lica.

Pored svega, u toku prvih 11 meseci 2015. u blokadi dužoj od 90 dana bilo je čak 20.424 privrednih društava i u njima je bilo zaposleno čak 146.893 radnika (po ekonomskoj i pravnoj logici oni su morali ostati bez posla, ali se to nije desilo). Ili, Agencija za privredne registre nije brisala oko 24.500 privrednih društava koja nisu predala finansijski izveštaj za 2014. a da je to učinila - a bila je obavezna - broj nezaposlenih da bi se po tom osnovu znatno povećao. Uz sve to, 42.098 privrednih društava su poslovala sa gubitkom, ali se u ovim slučajevima Zakon o stečaju nije primenjivao i time se odlagalo suočavanje sa surovom stvarnošću o ogromnom broju de facto nezaposlenih lica u Srbiji.

 Nastaviće se