Manipulacije i pad investicija u sektoru obnovljive energije
Zbog pada globalnih investicija u obnovljivu energiju, koja je još uvek skupa, prodavci opreme za njenu proizvodnju više ne biraju sredstva da bi prodali svoju robu
(foto, vetrogenerati iznad parka solarnih ploča u Keniji, oktobra 2013.)
Ključni izvodi:
- Prema podacima o proizvodnji obnovljive energije u Evropi tokom 2013. godine, koje je u maju 2015. objavio Eurostat, Srbija je imala učešće od samo 12,8 odsto obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu – što protivureči domaćim podacima da Srbijja zapravo ima preko 21 odsto čiste obnovljive energije u svom ukupnom energetskom bilansu, a da preko 30 odsto struje dobija iz hidrocentrala. – (6)
6./ - http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/renewable_energy_statistics
- Posle deset godina rada, efikasnost proizvodnje struje u prosečnoj vetrofarmi u Britaniji opada za trećinu. Ovo ukazuje da je ekonomski život vetrogeneratora između 10 i 12 godina, a ne 20 i 25 godina kako to kažu proizvođači vetrogeneratora, a nacionalne vlade koriste u svojim projekcijama.
Ova studija potvrđuje sumnje da decenije velikodušnih subvencija vetrogeneratorskoj industriji nisu uspele da podstaknu inovacije koje su neophodne da bi se ovaj sektor učinio konkurentnim. – (2)
2./ - www.ref.org.uk/press-releases/281-wearnandntearnhitsnwindnfarmnoutputnandneconomicnlifetime
- Wear and Tear Hits Wind Farm Output and Economic Lifetime – izveštaj akademskog tima iz Britanije
- Službe za borbu protiv korupcije u Španiji sumnjaju da su zvaničnici regionalne administracije primili mito u iznosu oko 110 miliona evra od developera vetrogeneratora – za davanje saglasnosti na gradnju vetroparkova. – (4-g)
- U prvoj polovini 2015. godine svetska ulaganja u obnovljivu energiju su opala za 18% u odnosu na isti period godinu dana ranije; ovo smanjenje investicija posebno je izraženo u drugom kvartalu 2015. godine, i beleži pad ulaganja od 28% u odnosu na isti kvartal godinu dana ranije. – (3)
3./ - www.renewableenergyfocus.com/view/4258/clean-energy-investment-continues-to-lag-behind-last-year/
- “Tehnologije za proizvodnju obnovljive energije nisu dovoljno razvijene da zamene ugalj i gas, i zato će Siemens nastaviti da investira u fosilna goriva još dugo vremena”, kaže Roland Bush, direktor grupe za infrastrukturu u kompaniji Siemens. – (1)
- Najveći proizvođač struje u Nemačkoj, komanija RWE (Rheinisch-Westfalisches Elektrizitatswerk AG), koja u svom portfoliju proizvodi samo 4,8% struje iz obnovljivih izvora – smanjuje svoje godišnje kapitalne investicije za obnovljivu energiju na samo jednu trećinu investicija za nju iz 2013. godine – i to za period od sledeće tri godine (do 2017. godine).
“Vrlo su mali izgledi da će kompanija (RWE) prekinuti svoju zavisnost od uglja, naročito lignite”, kaže izvor. – (4-f)
- Britanija će prestati da subvencioniše struju iz vetrogeneratora na kopnu već od 1. aprila 2016. godine, što bi moglo da zaustavi gradnju oko 1000 planiranih vetrogeneratora. – (4-a)
(Izgleda da proizvodnja struje iz vetrenjača ipak ne može da opstane bez subvencija.)
4-a./ - www.theguardian.com/environment/2015/jun/18/tories-end-onshore-windfarm-subsidies-2016
- www.bbc.com/news/UK-politics-33227489
- Onshore wind farms cancelled as subsidies cut -
- “Britanija, Nemačka, Italija, Japan i Francuska (pet od G-7 zemalja) utrošile su više uglja između 2009. i 2013. godine, ali zahtevaju od siromašnih zemalja da smanje njihove karbonske emisije… pomenute zemlje su zajedno potrošile 16% više uglja u 2013. nego u 2009. godini i planiraju da dalje povećaju gradnju termocentrala na ugalj…” – (5-a)
Uvod
Posle više godina rasta, investicije u proizvodnju čiste obnovljive energije iz ‘novih’ izvora (vetra, sunca, biomase, morskih struja i talasa, malih hidrocentrala) počinju da opadaju u svetu – iako je ova energije neophodna da bi se čovečanstvo spaslo od katastrofallnih promena klime, do kojih dolazi (u najvećoj meri) od gasova nastalih sagorevanjem fosilnih goriva.
Osnovni razlog pada investicija je činjenica da se tehnologije ‘nove’ obnovljive energije nisu dovoljno brzo razvijale i ostale su nekonkurentne – zbog visokih državnih subvencija koje su davane za njenu proizvodnju. Ovim se, zapravo, prikrivala cenovna nekonkurentnost energije dobijene iz ‘novih’ obnovljivih izvora, prema onoj jeftinijoj iz konvencionalnih izvora (uglja, nafte i gasa), odnosno prikrivala se previsoka proizvodna cena ove ‘nove’ obnovljive energije.
Na smanjenje investicija u ‘novu’ obnovljivu energiju uticao je i dramatičan pad cena nafte tokom 2014-2015. godine, mada se nafta ne koristi u većem obimu za proizvodnju struje – ali smanjenje njene cene povlači za sobom i delimičan pad cena ostalih fosilnih goriva iz kojih se dobija jeftinija struja.
Svetski i domaći mediji, pod uticajem industrijskih lobija i raznih ekoloških grupa, vrše agresivnu promoociju i pritisak za što većim ulaganjem u ‘novu’ obnovljivu energiju – ali retko nude podatke o efikasnosti današnjih tehnologija za njenu proizvodnju, podatke o proizvodnoj ceni energije koja se danas dobija iz ovih obnovljivih izvora, niti nude podatke o visini državnih subvencija potrebnih za njenu proizvodnju.
Danasnje tehnologije za proizvodnju ‘nove’ obnovljive energije zapravo nisu dovoljno efikasne i ne mogu da opstanu na tržištu bez dodatnih državnih subvencija – zato što su cene obnovljive energije koju proizvode znatno više od cena energije koja se dobija iz konvencionalnih izvora (uglja, nafte i gasa).
Ovo se posebno odnosi na tehnologije za proizvodnju obnovljive energije iz vetra, sunca, biomase i malih hidrocentrala – dok su velike hidrocentrale, koje isto proizvode obnovljivu energiju, znatno efikasnije i mogu da opstanu bez državnih subvencija.
Obnovljiva energija u EU do 2020. godine – obavezujući plan i odstupanja:
Prema usvojenim planovima za proizvodnju obnovljive energije do 2020. godine u Evropskoj uniji (Directive 2009/28/EC), 28 zemalja-članica se obavezalo na ukupnu proizvodnju od 20% obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu na nivou cele Evropske unije, sa sledećim obavezama za pojedinačne zemlje:
- Belgija, 13% obaveznog učešća obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu do 2020. godine; Bugarska 16%; Češka Republika 13%; Danska 30%; Nemačka 18%; Estonija 25%; Irska 16%; Grčka 18%; Španija 20%; Francuska 23%; Hrvatska 20%; Italija 17%; Kipar 13%; Latvija 40%; Litvanija 23%; Luksemburg 11%; Mađarska 13%; Malta 10%; Holandija 14%; Austrija 34%; Poljska 15%; Portugal 31%; Rumunija 24%; Slovenija 25%; Slovačka 14%; Finska 38%; Švedska 49%; i Velika Britanija 15%; - (a)
Najslabiji progres u povećanju obnovljive energije ostvarila je Britanija, koja je od planiranih 15% do 2020. godine ostvarila samo 5,1% u 2013. godini, odnosno 5,4% u 2014. godini. Od planiranih 23%, Francuska je u 2014. ostvarila samo 14,2% a Španija je od planiranih 20%, ostvarila u 2014. samo 12,1% - i postoji opasnost da ove zemlje, zajedno sa još nekoliko drugih zemalja (ukupno devet EU zemalja), neće ostvariti prihvaćene obaveze-kvote za proizvodnju obnovljive energije. – (a)
a./ - http://ec.europa.eu/energy/node/70
2015 – Annex to the Commission renewable energy progress report –
Annex I – Overview of Member States’ progress towards 2020 targets in renewable energy (%) –
- Pošto je postalo očigledno da EU neće uspeti da ostvari u potpunosti svoj plan za obnovljivu energiju do 2020. godine (Directive 2009/28/EC), napravljena su još 2014. godine predviđanja za moguća odstupanja.
Projektovana odstupanjja od plana za obnovljivu energiju – odnosno struju iz obnovljivih iizvora – do 2020. godine su tokom 2014. godine projektovana na:
- RES Electricity: Ukupna odstupanja za sve tehnologije za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora – u odnosu na plan za 2020. godinu: - MINUS 8,5-13%
- Biomass (solid nad liquid): - minus 14,3-19,3%
- Wind offshore: - minus 77-80,3%; Wind onshore: - minus 0,7-8,7%;
- Geothermal: - minus 0,9-21-8%;
- Marine/ocean: - minus 54,3-56,2%;
- Hydro large-scale: - plus 0,9-1,5%; Hydro small-scale: - plus 6,9-9,6%;
b./ - http://ec.europa.eu/energy/node/70
2015 – Commission renewable energy progress report -
Table 1. - Projected deployment and deviation from panned EU technology deployment 2014 and 2020 (on page 10)
Podaci za Direktivu za obnovljivu energiju u EU:
- Directive 2009/28/EC of the European Parliament and the Council of 23 april 2009 on th promotion of the use of energy from renewablee sources…
- National overall targets for the share of energy from renewable sources in gross final consumption og energy in 2020 -
- http://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/renewable-energy-directive
Odstupanja od plana za obnovljivu energiju do 2020. godine po zemljama
- Devet zemalja Evropske unije najverovatnije neće ispuniti prihvaćen obim učešća obnovljive energije u svom energetskom miksu do 2020. godine. EU se kao celina obavezala da do tog roka ostvari učešće od 20% obnovljive energije u svom ukupnom energetskom miksu - ali se sumnja da će Francuska, Britanija, Španija, Holandija, Belgija, Poljska, Mađarska, Luksemburg i Malta, ispuniti svoje pojedinačne obavezujuće kvote. – (c)
- EU raises concern that UK, France, won’t meet renewables goal -
Pad proizvdnje obnovljive energije u Evropi i u svetu
Između usvojenih planova za obnovljivu energiju u Evropi do 2020. godine, i stanja na terenu tokom 2015. godine, postoji sve veća neusaglašenost – investicije kao i prethodno usvojeni ciljevi se drastično smanjuju, čak i u odnosu na smanjena predviđanja iz 2014. godine.
- U prvoj polovini 2015. godine svetska ulaganja u obnovljivu energiju su manja za 18% u odnosu na isti period godinu dana ranije; ovo smanjenje investicija posebno je izraženo u drugom kvartalu 2015. godine, i beleži pad ulaganja od 28% u odnosu na isti kvartal godinu dana ranije. – (3)
- Globalne investicije u obnovljivu energiju opale su u prvom kvartalu 2015. godine za 15% u odnosu na prethodnu godinu; u Evropi su opale za 30 odsto a u Kini za 24 odsto; globalne investicije u solarnu energiju porasle su za 7 odsto dok su za vetrogeneracijske projekte opale za čitavih 30 odsto.
- Evropa smanjuje gradnju vetrogneratora do 2020. godine – sa planiranih 230 GW na samo 192,4 GW (gigavata).
- Plan za gradnju vetrogeneratora u Nemačkoj, do 2020. godine, smanjuje se sa planiranih 10 GW na samo 6,5 GW, a u Britaniji sa 18 GW na 11 GW. – (4)
- Britanija će prestati da subvencioniše struju iz vetrogeneratora na kopnu već od 1. aprila 2016. godine, što bi moglo da zaustavi gradnju oko 1000 planiranih vetrogeneratora. – (4-a)
Izgleda da proizvodnja struje iz vetrenjaća ipak ne može da opstane bez subvencija.
4-a./ - www.theguardian.com/environment/2015/jun/18/tories-end-onshore-windfarm-subsidies-2016
- www.bbc.com/news/UK-politics-33227489
- Onshore wind farms cancelled as subsidies cut -
- Prema podacima koje navodi Greenpeace, britanski proizvođači struje iz vetrogeneratora na kopnu (onshore) dobijali su u 2015. godini subvencionisanu cenu od oko 95 funti (od 82-95 funti) za MWh isporučene struje (133 evra/MWh ili 13,3 evrocenta za kWh), a za struju iz vetrenjača na moru (offshore) oko 155 funti za MWh (oko 217 evra za MWh ili oko 21,7 evrocenti za kWh). – (4-b)
Slična situacija je i sa smanjenjem subvencija za solarnu energiju. – (4-c)
- Sa malim zakašnjem ovo smanjivanje subvencija za struju iz vetrenjača i solarnih panela započelo je i u Australiji. – (4-d)
- Kina isto tako smanjuje planove za gradnju vetrogeneratora na moru – sa planiranih 30 GW od 2016-2020-te godine, na samo 12 GW. – (4-e)
- I veliki proizvodjači struje u Evropi smanjuju investicije u obnovljivu energiju (struju iz obnovljih izvora).
- Najveći proizvođač struje u Nemačkoj, komanija RWE (Rheinisch-Westfalisches Elektrizitatswerk AG), koja u svom portfoliju proizvodi samo 4,8% struje iz obnovljivih izvora – smanjuje svoje godišnje kapitalne investicije za obnovljivu energiju na samo jednu trećinu investicija za nju iz 2013. godine – i to za period od sledeće tri godine (do 2017. godine).
“Vrlo su mali izgledi da će kompanija (RWE) prekinuti svoju zavisnost od uglja, naročito lignita” – kaže izvor. – (4-f)
- Izgleda da ni obnovljiva energija nije izuzeta od velike pošasti – korupcije. Službe za borbu protiv korupcije u Španiji sumnjaju da su zvaničnici regionalne administracije primili mito u iznosu oko 110 miliona evra od developera vetrogeneratora – za davanje saglasnosti na gradnju vetroparkova. – (4-g)
- Ne samo da opadaju ulaganja u obnovljivu energiju, nego je i korišćenjenje uglja u Evropi dramatično poraslo zadnjih nekoliko godina – i obara rekorde od pre dvadeset godina. – (4)
- I subvencije za fosilna goriva u svetu zapravo rastu, pa danas u SAD, naprimer, iznose oko 3,5% bruto nacionalnog proizvoda (BDP); u Kanadi oko 1,6% BDP; u Japanu 0,8% BDP; u Nemačkoj 0,7% BDP; u Britaniji i Španiji po 0,5% BDP; u Italiji 0,35% BDP; u Francuskoj 0,2% BDP. – (5)
- “Britanija, Nemačka, Italija, Japan i Francuska (pet od G-7 zemalja) utrošile su više uglja između 2009. i 2013. godine, ali zahtevaju od siromašnih zemalja da smanje njihove karbonske emisije… pomenute zemlje su zajedno potrošile 16% više uglja u 2013. nego u 2009. godini i planiraju da dalje povećaju gradnju termocentrala na ugalj…” – (5-a)
3./ - www.renewableenergyfocus.com/view/4258/clean-energy-investment-continues-to-lag-behind-last-year/
4./ - www.balkanmagazin,net/tehnologije/cid132-114326/koriscenje-uglja-u-porastu-opadaju-investicije-u-obnovljivu-energiju
4-a./ - www.theguardian.com/environment/2015/jun/18/tories-end-onshore-windfarm-subsidies-2016
- www.bbc.com/news/UK-politics-33227489
- Onshore wind farms cancelled as subsidies cut -
4-b./ - http://energydesk.greenpeace.org/2015/06/18/qa-whats-going-on-with-the-uk-government-halting-subsidies-for-onshore-wind/
4-c./ - www.theguardian.com/environment/2015/jul/22/how-will-government-subsidy-cuts-impact-the-uks-solar-industry
4-d./ - www.windpowermonthly.com/article/1352943/Australia-approves-ret-cut-33twh
4-e./ - www.windpoweroffshore.com/article/1351718/analysis-china-reevaluate-offshore-new-five-year-plan
4-f./ - www.powerengineeringint.com/articles/2015/5/06/rwe-launches-uk-wind-project-amid-struggle-to-adapt-to-new-conditions.html
4-g./ - www.windpowermonthly.com/article/1351596/analysis-spanish-anti-corruption-report-implicates-wind-sector
5./ - www.bbc.com/news/business-27142377
- Fossil fuel subsidies growing despite concerns -
5-a./ - www.theguardian.com/environment/2015/jun/08/five-g7-nations-inceased-their-coal-use-over-a-five-year-period-research-shows
Manipulacije sa obnovljivom energijom u Srbiji
- Predstavnici srpske vlade su do nedavno tvrdili da Srbija ima obavezu da do 2020. godine obezbedi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora – zbog obaveza prema Evropskoj uniji. Prema domaćim podacima Srbija već sada ostvaruje preko 21 odsto energije iz obnovljivih izvora u svom ukupnom energetskom miksu. Ovo je više od evropskog plana za obavezno učešće obnovljive energije do 2020. godine - koji iznosi samo 20 odsto od ukupno proizvedene energije!
U proizvodnji struje u Srbiji preko 30 odsto dolazi iz čistih obnovljivih izvora – velikih hidrocentrala – koje domaći ekološki lobi proglašava za ekološki štetne, pa traži brisanje struje koju one proizvode iz ukupnog bilansa domaće obnovljive energije.
Da li je zbog toga Eurostat, u svom nedavnom izvestaju, smanjio zvanični procenat učešća obnovljive energije u Srbiji?
- Prema podacima o proizvodnji obnovljive energije u Evropi tokom 2013. godine, koje je u maju 2015. objavio Eurostat, Srbija je imala učešće od samo 12,8 odsto obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu – što protivureći domaćim podacima da Srbijja zapravo ima preko 21 odsto čiste obnovljive energije u svom ukupnom energetskom bilansu. – (6)
Navođenje ovako niskog procenta domaće obnovljive energije u evropskoj zvaničnoj statistici (Eurostat-u) ipak zahteva intervenciju nadležnih službi u zemlji. Srbija, sa preko 21 odsto obnovljive energije prebacuje plan EU koji traži da samo 20% ukupne energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora – pa zato nije u obavezi da ulazi u gradnju neefikasnih vetrogeneratora i solarnih panela koji će samo uvećati današnju cenu struje za domaće potrošače.
Domaća javnost, izgleda, ne razume da neekonomična proizvodnja struje iz vetrogeneratora u Srbiji neće pogoditi strane investitore koji ih kod nas grade – sve dok im država (EPS) bude plaćala visoke subvencije za struju koju isporuče u domaću elektromrežu.
Čudno je da srpska vlada i domaći stručnjaci ne reaguju i na krajnje agresivnu aktivnost prodavaca stranih vetrenjača u Srbiji, kao i nekih domaćih ekoloških grupa – koje svesno umanjuju postojeći obim obnovljive energije kod nas i manipulišu podacima koje iznose pred srpsku javnost. Ovo se odnosi čak i na neke podatke iz studija o ekonomičnosti ulaganja u vetrogeneraciju kod nas.
- U velikoj domaćoj studiji, Atlas vetrova u AP Vojvodini, koja je urađena za potrebe gradnje vetrogeneratora, pogrešno je naveden podatak o energetskom potencijalu vetra pri kritičnim brzinama za efikasnu proizvodnju struje: za vetar brzine 5,5m/sec navodi se da je njegov energetski potencijal 250 W/m2 – iako stvarni potencijal vetra na ovoj brzini iznosi samo 200 W/m2.
- Na ovaj način energetski potencijl vetra brzine 5,5m/sec je veštački uvećan za 25% - što treba da opravda izgradnju inače krajnje neekonomičnih vetrogeneratora za domaće uslove.
Država Srbija je nedavno odobrila strana ulaganja od preko pola milijarde dolara u gradnju vetrogeneratora u Srbiji, na osnovu ovakvih podataka. Grešku će, po svemu sudeći, platiti domaći potrošači preko uvećanih cena struje.
- Podaci o visini subvencija koje srpska država, odnosno EPS, daju za proizvodnju struje iz vetrogeneratora i malih hidrocentrala (do 30 MW), ne mogu se naći u srpskoj štampi.
- Prema ranije dostupnim podacima, Uredbom o feed-in-tariff sistemu iz 2009. godine, Srbija je odobrila subvencije za proizvodnju struje u domaćim vetrogeneratorima koja je isporučena elektromreži – u iznosu od 9,5 evrocenti za kWh. – (7)
- Prema podacima koje je objavio međunarodni časopis REW, Srbija je prihvatila obavezu da struju iz malih hidrocantrala (do 30MW kapaciteta) isporučenu elektromreži, plaća (po subvencioisanim cenama) u iznosu od 0,0975-0,195 dolara (USD) za kWh, odnosno 9,75-19,5 dolarskih centi za kWh – ili približno 9-18 evrocenti za kWh, zavisno od veličine hidrocentrale. – (8)
- Velikoprodajna cena struje u Srbiji, odobrena sredinom 2015. godine, iznosi 3,23 dinara za kilovatčas (kWh), odnosno samo 2,69 evrocenti za kWh struje isporučene elektromreži. – (9)
Ovako niska velikoprodajna cena struje teško može da pokrije troškove održive proizvodnje struje iz postojećih termocentrala i hidrocentrala ali nije dovoljna da bi se njome finansirala i zamena ostarelih i izgradnja novih pogona – a svakako je nedovoljna da bi se pokrili dodatni troškovi za subvencionisanu struju iz vetrenjača i malih hidrocantrala.
Kritičare koji pominju da je i velikoprodajna cena iz nemačkih termoelektrana samo nešto preko tri evrocenta za kilovatčas, treba podsetiti da je u ceni od preko 29 evrocenti za kWh struje za nemačka domaćinstva uračunat dodatak od preko šest evrocenti za struju iz obnovljivih izvora, da ne pominjemo i dodatne subvencije za proizvodnju uglja.
- Prema podacima Eurostata za celokupno područje Evrope, iz maja 2015. godine, cena struje za domaćinstva je najniža u Srbiji i na Kosovu – i oni ovu cenu struje kod nas, zajedno sa troškovima mreže i taksama, procenjuju na oko 6 evrocenti za kilovatčas (vidi Fig. 1). – (10)
- Prosečna cena struje za domaćinstva u Evropskoj uniji iznosi 20,8 evrocenti za kWh. Najviša cena struje je u Danskoj i tamo iznosi EUR 0,304 za kWh; u Nemaćkoj iznosi EUR 0,297 za kWh; u Irskoj iznosi EUR 0,254 za kWh;
Najniža cena struje u EU je u Bugarskoj i to u iznosu od EUR 0,09 za kWh; u Mađarskoj EUR 0,115 za kWh; i na Malti u iznosu od EUR 0,125 za kWh;
- Cena struje prema standardu potrošača, odnosno cena struje merena prema visini prihoda potrošača u raznim zemljama Evrope, najeftinija je za potrošače na Islandu, zatim u Norveškoj i Finskoj – a na četvrtom mestu po ovom kriterijumu je cena struje u Srbiji (vidi Fig. 4). – (10)
6./ - http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/renewable_energy_statistics
7./ - www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-112412/vetrogeneraori-donose-skuplju-struju-22-analize
8./ - www.renewableenergyworld.com/rea/news/article/2012/12/Serbia-raising-incentives-for-small-hydro-development
9./ - Agenija odobrila poskupljenje struje -
http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/7219-agencija-odobrila-poskupljenje-struje
10. – http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Electricity_and_natural_gas_price_statistics
