Hidrocentrale ili vetrenjače (1): igre oko obnovljive energije u Srbiji

Srbija je već duže vremena izložena grubim dezinformacijama o energetskim trendovima u Evropi i domaćim obavezama za usklađivanje sa planovima EU, a nameću joj se i netačne informacije o ekološkoj održivosti i efikasnosti korišćenja različitih obnovljivih izvora energije u zemlji.

Ovim se, pod uticajem raznih interesnih grupa (lobija) iz Srbije i Evrope, umanjuje značaj i efikasnost korišćenja domaćih hidro potencijala za proizvodnju ‘čiste’ struje a nameće korišćenje energetskih izvora i tehnologija koji nisu efikasni za domaće uslove. 

“U proizvodnji i potrošnji energije iz obnovljivih izvora računaju se i prema propisima EU velike hidrocentrale, ali se one u oblasti zaštite životne sredine ne smatraju ekološkim postrojenjima zbog štetnih efekata izgradnje brana po životnu sredinu. U tom kontekstu, bez velikih hidrocentrala udeo električne energije iz obnovljivih izvora je vrlo mali.” (u Srbiji) – piše u glasniku iz Evrope za Srbiju (euractiv.rs). – (1)

Izgleda da ovakav zaključak važi samo za neobaveštene građane u Srbiji – ali ne i za Evropu:

Evropska investiciona banka (EIB) dala je, jula 2014. godine, zajam od 381 miliona dolara austrijskom državnom elektropreduzeću Illwerke AG – za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Obervermuntwerke 2, kapaciteta 360 megavata.

Wilhelm Molterer, potpredsednik EIB je tim povodom izjavio:

“EIB vidi ovaj projekat kao jedan od glavnih ciljeva svog finansiranja. Obervermuntwerk 2 će imati ključnu ulogu u proizvodnji struje koje nije štetna po životnu sredinu.” – (2)

U Evropi se inače i mini-hidrocentrale smatraju izvorom čiste i obnovljive energije:

Holandski penzioni fond APG Asset Managemant sprema se da u narednih pet godina uloži oko 500 miliona evra u preuzimanje postojećih i izgradnju novih mini-hidrocentrala kapaciteta do 5 megavata u Evropi. – (3)

Razlozi za investiranje su višestruki:

-                “Hidro potencijal je najefikasniji od svih glavnih izvora energije…”

-                “…hidro potencijal ima mnogo veću efikasnost od svih ostalih izvora energije, a posebno u poređenju sa ostalim obnovljivim izvorima energije…”

-                “Sa stanovišta održivosti, hidro potencijal predstavlja jedan od energetskih izvora koji malo šteti prirodnoj sredini…”

-                Predstavnik firme Aquila Capital, koja obavlja menadžerski posao za ovaj penzioni fond, kaže da ova inicijativa “treba da snažno podstakne industriju obnovljive energije iz hidro potencijala u Evropi…”

Da struja iz hidrocentrala spada u energiju iz obnovljivih izvora može se naći i u svetskim enciklopedijama. (http://en.wikipedia.org/wiki/Renewable_energy)

Mediji šire lažne informacije o obnovljivoj energiji u Srbiji

Srpski mediji su postali sredstvo za širenje lažnih informacija o efikasnosti i karakteru raznih oblika obnovljive energije kao i o obavezama Srbije na planu njene proizvodnje. Kampanja dezinformisanja srpske javnosti očigledno ima dobro isplaniranu strategiju i ogleda se u:

-                Diskreditovanju i onda potpunom isključivanju struje iz domaćih hidrocentrala kao oblika čiste, obnovljive energije; time se daje prednost uvozu strane tehnologije i korišćenju manje efikasnog načina proizvodnje struje – što će dovesti do znatnog poskupljenja struje u zemlji (samo dodatak za “zelenu energiju” u Nemačkoj je preko per evrocenti za kilovatčas utrošene struje);

-                Izjednačavanju nominalnog kapaciteta planiranih vetrogeneratora u Srbiji i njihove ostvarive proizvodnje, odnosno njihove realno ostvarive proizvodnje na godišnjem nivou; na svetskom nivou, vetrogeneratori godišnje ostvaruju u proseku četiri puta manje struje od njihovog nominalnog, odnosno punog kapaciteta; ovaj nominalni, instalisani ili označeni kapacitet vetrogeneratora (označen sa 1, 2, 3 …MW) označava njegovu proizvodnju struje u toku jednog sata rada pri određenim brzinama vetra (obično od 12-17 metara u sekundi); Srbija nema lokacije sa takvim brzinama vetra u godišnjem kontinuitetu; (postoje i vetrenjače za umereni vetar sa nešto većim rotorom a manjim generatorom ali i one zahtevaju trajan vetar određene brzine);

-                Izjednačavanje proizvodnje struje iz vetrenjača i hidrocentrala po jedinici instalisanog kapaciteta; prema svetskom proseku, jedan megavat instalisane snage hidrocentrala proizvodi za 55 odsto više struje od jednog megavata instalisane snage vetrogeneratora; u Srbiji bi taj odnos bio još veći u korist hidroelektrana – zbog snažnih vodotokova u zemlji i vetrova umerene snage i sezonskog karaktera;

-                Odbijanju da se navedu planovi za obnovljivu energiju Evropske zajednice, po kojima do 2020. godine njene zemlje članice imaju obavezu da ostvare samo 20 odsto energije iz obnovljivih izvora (u globalu); umesto toga svi mediji navode da Srbija ima obavezu da ostvari 27 odsto obnovljive energije do 2020.; inače Srbija već danas ostvaruje preko 21 odsto obnovljive energije u svom energetskom miksu;    

Nekoliko primera:

U članku o izgradnji vetroparka u Bašaidu, novosadski list Dnevnik navodi:

“Kapacitet vetroparka trebalo bi da bude 50 megavata, što je deseti deo energije iz obnovljivih izvora, tako da Srbija zimi ne bi uvozila struju. Republika Srbija mora imati 27 odsto proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Dosadašnji proračuni su pokazali da bi se izgradnjom vetroparkova snage 500 megavata Srbija spasla potrebe uvoza električne energije tokom zime.” - (4)  

Gornji navodi nisu tačni: Instalisana snaga postojećih hidroelektrana u Srbiji, koje isto tako proizvode energiju iz obnovljivih izvora, iznosi 2.831 megavat, što je 34% ukupno instalisanih elektroenergetskih potencijala u Srbiji.

Slične dezinformacije prenosi i list Danas (od 2/12/2014. godine):

“Nacionalni akcioni plan predviđa da će Srbija imati 1.092 megavata iz obnovljivih izvora energije do 2020. da bi ispunila međunarodnu obavezu da 27 odsto od ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vetroparkovi treba da čine oko 45 odsto ukupnih kapaciteta…”- kaže za Danas Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija. - (5)

Na samom početku ovog članka u Danas-u stoji:

“U Srbiji bi do 2020. godine struju trebalo da obezbeđuje i 500 megavata u vetroelektranama i još toliko iz drugih obnovljivih izvora.”

Šta reći za gornje navode?

Srbija već sada ima tri puta više megavata iz obnovljivih izvora energije (iz hidroelektrana) od količine koja se pominje u Nacionalnom akcionom planu.

“Od 36 teravatsati Elektroprivreda Srbije čak jednu trećinu dobija iz hidroelektrana” – izjavio je Dušan Živkovic, direktor sektora za investicije u EPS. – (6)

Nešto stariji podaci kažu da:

“Hidroelektrane u Srbiji proizvode godišnje oko 9.930 MWh, što je oko 25.5% ukupne godišnje proizvodnje električne energije. (Izveštaj EPS za 2007. godinu)

Njihova instalisana snaga iznosi 2831 MW, što je 34% od ukupnih instalisanih elektroenergetskih potencijala za proizvodnju struje.” – (7)

Kakva je to međunarodna obaveza osiromašene Srbije da do 2020. godine proizvede 27 odsto obnovljive energije – iako se cela Evropska unija obavezala na proizvodnju samo 20 odsto obnovljive energije do 2020. godine. – (8)

Čak i ova obaveza EU je usvojena u globalu pa se tako, naprimer, Velika Britanija obavezala na proizvodnju samo 15 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine! 

Poljska i još niz drugih zemlja su se obavezale na 15% ili još niže učešće obnovljive energije do 2020.

Evropska unija je nedavno smanjila i svoj plan za proizvodnju vetrogeneratora do 2020. godine – za celih 20 odsto! – (9)

Teško da će i evropski plan od 20 odsto obnovljive energije do 2020. godine biti ispunjen.

Kakva je to onda i posebna obaveza Srbije da 45 odsto te obnovljive energije treba da proizvede iz vetrogeneratora – koji su krajnje neefikasni za proizvodnju struje u Srbiji čiji su vetrovi sezonskog karaktera i umerene snage, što nije dovoljno za ekonomičnu proizvodnju struje. – (10)

Za bolje definisanje domaće energetske politike i učešća obnovljivih izvora energije u njoj, neophodno je utvrđivanje realnih troškova proizvodnje električne energije iz različitih izvora – kod nas i u svetu.

Cena struje iz srpskih hidroelektrana danas je izjednačena sa cenom struje iz domaćih termoelektrana na ugalj i postala je toliko niska da u njoj nema rezerve za obnavljanje starih i izgradnju novih pogona. Ostarele domaće hidrocentrale za sada još rade i proizvode najjeftiniju struju u Evropi – pitanje je samo dokle će tako izdržati.

Ali za njih nema subvencija za obnovljivu energiju.

Sa druge strane, proizvodnja struje iz vetrenjača i solarnih panela ne može da opstane bez subvencija – gotovo nigde u svetu!

Proizvodnja struje iz srpskih hidrocentrala izgleda može – valjda zato što je kod nas ne računaju u energiju iz obnovljivih izvora.

Da li je onda neophodna detaljna analiza koji je izvor obnovljive energije – hidroelektrane ili vetrenjače – efikasniji u Srbiji?

Možda je takva analiza ipak potrebna jer se kod nas sada nameće formula o neophodnom energetskom ‘miksu’ – odnosno o neophodnom diverzifikovanju izvora energije.

U slučaju Srbije radi se, nažalost, o ‘neophodnom’ kombinovanju jednog efikasnog i drugog krajnje neefikasnog izvora energije. Zašto?

Srbija je bogata vodotokovima ali siromašna u snažnim i trajnim vetrovima.

Ovaj prilog je deo nešto šire teme koja obuhvata:

1. – HIDROCENTRALE ILI VETRENJAČE (1): IGRE OKO OBNOVLJIVE ENERGIJE U SRBIJI

- Srbija je bogata vodotokovime ali siromasna u snažnim i trajnim vetrovima -

2. – HIDROCENTRALE ILI VETRENJAČE (2): EFIKASNOST I TROŠKOVI GRADNJE

- Hidrocentrale u svetu proizvode u proseku 55 odsto više struje po jedinici instalisane snage od vetrogeneratora -

3. – HIDROCENTRALE ILI VETRENJAČE (3): PROIZVODNE CENE STRUJE

- Ko u Srbiji može da plati cenu od 29 evrocenti za kilovatčas struje u kojoj je samo dodatak za “zelenu energiju” više od pet evrocenti? 

Reference:

1. – Obnovljivi izvori energije – energetska buducnost

www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/2272-obnovljivi-izvori-energije-energetska-buducnost

2. – EIB provides loan for Austrian pumped-storage hydropower project

www.hydroworld.com/articles/2014/07/eib-provides-loan-for-austrian-pumped-storage-hydropower-project.html

Vest na srpskom:

www.balkanmagazin.net/struja/cid189-98506/eib-dala-zajam-za-izgradnju-reverzibilne-hidroelektrane-u-austriji

3. – Investing in European hydropower

www.hydroworld.com/articles/2014/10/investing-in-european-hydropower.html

Vest na srpskom:

www.balkanmagazin.net/struja/cid189-102448/sve-vise-investicija-u-mini-hidrocentrale

4. – Predstavljen buduci vetropark u Basaidu

www.dnevnik.rs/ekonomija/predstavljen-buduci-vetropark-u-basaidu

5. – Vetar jos ceka elektrane

www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vetar_jos_ceka_elektrane.4.html?news_id=293494

6. – Voda, vetar i sunce za energetsku nezavisnost

www.balkanmagazin.net/zelena-energija/cid190-66257/voda-vetar-i-sunce-za-energetsku-nezvisnost

7. – Hidroelektrane u Srbiji

http://sh.wikipedia.org/wiki/Hidroelektrane_u_Srbiji

8. – The 2020 climate and energy package

http://ec.europa.eu/clima/policies/package/index_en.htm

9. – Europe’s wind capacity to grow more slowly than expected to 2020

www.euractiv.com/sections/energy/europes-wind-capacity-grow-more-slowly-expected-2020-303671

10. – O ceni struje iz obnovljivih izvora

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-103415/o-ceni-struje-iz-obnovljivih-izvora