U borbu protiv klimatskih promena – obaranjem cene nafte?

Svetom se krajem ove 2014. godine šire sve glasnija upozorenja o opasnostima od klimatskih promena na Zemlji – koje u najvećoj meri dolaze od korišćenja, odnosno sagorevanja, fosilnih goriva.

Glavna tema sveta je zapravo postala energetika, odnosno uticaj sektora energetike na klimatske promene: naučnici su otvoreno stavili do znanja da će uskoro doći do nezaustavljivih klimatskih promena na Zemlji ako se potrošnja fosilnih goriva drastično ne smanji.

Nasuprot svim deklaracijama i izveštajima o potrebi smanjenja potrošnje fosilnih goriva, svet se danas kreće u suprotnom pravcu – i njihova potrošnja se zapravo stimuliše niskom cenom na tržištu.

Njujork, 24. septembra 2014. - Ban Ki Mun generalni sekretar na otvaranju konferencije UN o klimatskim promenama

Deklaracije i izveštaji o klimi i energiji

a. – Svetski lideri su, na septembarskom Klimatskom samitu UN, dali nedvosmislenu podršku borbi protiv promene klime na Zemlji - u dve ključne tačke: da je neophodno da se smanji emisija karbonskih gasova (gasova sa efektom staklene bašte nastalih sagorevanjem fosilnih goriva), i da su potrebna veća ulaganja u proizvodnju čiste obnovljive energije. (1) 

Jedan deo učesnika ovog UN samita je ocenio da je tamo ipak bilo mnogo više prazne retorike, bez donošenja nekih obavezujućih mera kojima bi se sa deklaracija prešlo na pravu akciju. (1-a)

“Daleko od rešavanja problema klimatskih promena, mi investiramo u tehnologije koje pogoršavaju problem” – ocenili su neki od prisutnih stručnjaka. “Mi krijemo sami od sebe da je visoko-karbonska budućnost zarobljena u kapitalnim investicijama širom sveta.”

Problem, zapravo, nije lako rešiti zbog velikog broja postojećih termocentrala na ugalj, koje izbacuju najveću količinu ugljendioksida i ostalih štetnih gasova – kao i zbog činjenice da više od milijardu ljudi na svetu danas čeka da tek dobije električnu energiju. A cena struje iz uglja je još uvek nejjeftinija. (1-b)

Prema podacima nemačkog instituta Fraunhofer ISE, iz 2013-te godine (vidi tabelu: Levelized cost of electricity in Euros per kWh), o cenama struje iz različitih izvora – struja iz lignita je najjeftinija, odnosno:

- Cena struje iz lignita je približno 4-5,3 evrocenta za kWh; iz vetrogeneratora na kopnu 4,4-10,5 evrocenti za kWh; iz solarnih panela (malih) 10-14 evrocenti za kWh; iz biogasa 14-21,5 evrocenti za kWh; iz prirodnog gasa 7,5-10 evrocenti za kWh;

b. – Izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), objavljen u oktobru 2014, dokumentovano obrazlaže da se promene klime na Zemlji sve više ubrzavaju – kao posledica ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte (od sagorevanja fosilnih goriva) – i da se približavaju granici preko koje će biti nezaustavljive. Oni zato predlažu što brže i potpunije isključivanje fosilnih goriva u proizvodnje energije i veću proizvodnju čiste energije iz obnovljivih izvora (sunca, vetra, hidro potencijala). (2)

c. – I novembarski izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz Pariza, o stanju energije u svetu 2014. godine sa predviđanjem energetskih trendova do 2040. godine, posvećuje dobar deo posledicama klimatskih promena od sagorevanja fosilnih goriva. (3)

U cilju smanjenja emisije karbonskih gasova, njihov izveštaj predviđa da će do 2040. godine obnovljiva energija dostići skoro polovinu ukupnog porasta u svetskoj proizvodnji energije i da će prestići upotrebu uglja kao vodećeg resursa u proizvodnji struje.

Upotreba uglja, kao najjeftinijeg izvora energije, nastaviće sa smanjenim rastom u Aziji (posebno u Indiji), ali će njegova budućnost zavisiti od izgradnje visoko-efikasnih termocentrala i razvoja CCS tehnologije (carbon capture & storage) kojom bi se karbonski gasovi iz termocentrala odlagali u podzemna skladišta.

Nemačke termoelektrane na ugalj u blizini Gelzenkirhena

Autori ovog izveštaja skreću pažnju i na velike subvencije koje vlade daju za proizvodnju fosilnih goriva, a koje sputavaju brži razvoj sektora obnovljive energije.

U okviru razvoja obnovljive energije, izveštaj predviđa da će struja iz vetrogeneratora ostvariti najveći porast (više od polovine ukupnog porasta obnovljive energije), ispred porasta u proizvodnji struje iz hidroelektrana (oko 30% porasta) i solarnih panela (oko 18% porasta) – uz jednu napomenu:

Struja iz vetra i sunca će se u tom periodu učetvorostručiti ali će njena integracija u postojeću elektromrežu predstavljati izazov i sa tehničkog i sa ekonomskog aspekta.

(Drugim rečima, cena struje za potrošače će porasti zbog integracije struje iz vetra i sunca, koja ima karakter isprekidanosti – suprotno zahtevima elektromreže koja traži stabilan napon bez oscilacija – prim.)

U vezi sigurnosti snabdevanja naftom, glavni ekonomista IEA, Fatih Birol, upozorava da “kratkoročno dobra snabdevenost tržišta naftom ne bi trebalo da prikrije težak put u budućnosti”.

Proizvodnja nafte u zemljama van regiona Srednjeg istoka će se usporiti tokom 2020-tih godina, dok će svetska potražnja porasti za 14 miliona tona dnevno. (3)

Investicije u otvaranje novih izvorišta nafte u regionu Srednjeg istoka kasne, zbog nestabilnosti u tom regionu, što bi moglo da izazove probleme u snabdevanju zemalja Azije tokom 2020-tih godina, pošto se one snabdevaju naftom iz tog regiona.

Nafte je sve manje - a pojeftinjuje?

Klimatsko-energetski paradoks i pad cena nafte

Svet se danas suočava sa svojevrsnim klimatsko-energetskim paradoksom: Uz sve dosadašnje izveštaje koji pozivaju na manje korišćenje fosilnih goriva radi očuvanja klime na Zemlji, i izveštaje (IEA) o sve manjim rezarvama nafte u svetu a sve većoj potražnji za njom – cena nafte opada, umesto da raste.

U jeku današnje kampanje za zaštitu klime na Zemlji – cena nafte je za kratko vreme pala sa oko 114 dolara za barel (ili 105 dolara sredinom 2014. godine) na svega 75 dolara sredinom novembra!

Svetska privreda nije danas u recesiji koja bi smanjila potrošnju nafte i oborila njenu cenu. Naprotiv. U pitanju je višak nafte na svetskom tržistu, odnosno povećana proizvodnja nafte u nekim zemljama (Libiji), nelegalna prodaja nafte po ceni od 30 dolara za barel, kao i povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD. (4)

Iako stručnjaci tvrde da je granica rentabilnosti proizvodnje nafte iz škriljaca 80 dolara za barel, nafta se sredinom novembra prodavala za svega 75 dolara! 

Mnogi analitičari smatraju da je ovo naglo obaranje cene nafte način kažnjavanja Rusije od strane Zapada, zbog njene akcije u Ukrajini.

Ono o čemu se danas ne govori je “kolateralna šteta” koju ova akcija Zapada nanosi ostatku sveta.

Osim što pogađa i ostale proizvođače nafte (Kanadu, Brazil, Iran i dr.), ovaj dramatičan pad cene podstiče njenu potrošnju i time povećava ispuštanje karbonskih gasova – što destabilizuje klimu i nanosi štetu svim zemljama sveta.

Ovako veliko snizenje cene nafte podstiče njenu potrošnju u svetu – što vodi ka povećanom ispuštanju karbonskih gasova u atmosferu i ubrzava promenu globalnog sistema klime. To u isto vreme destimuliše razvoj obnovljive energije.

Šta je onda preostalo od obećanja svetskih političara u vezi smanjenja karbonskoh gasova? Nije valjda da političari, klimatolozi i ostali stručnjaci ne znaju da će ubrzo, ako se nastavi sa pumpanjem karbonskih gasova u atmosferu, nastupiti nezaustavljive klimatske promene? Da će se nastaviti porast temperatura na Zemlji koji dovodi do katastrofalnih suša i poplava ali i do otapanja permafrosta na severu i ispuštanja metana – koji je skoro 30 puta opasniji za promenu klime od ugljendioksida!

Pad cena nafte povlači za sobom i pad cena ostalih fosilnih goriva – što destimuliše razvoj i korišćenje obnovljive energije: gradnja vetrogeneratora i solarnih panela, koji su se i do sada razvijali samo uz pomoć velikih državnih subvencija – postaće ekonomski neisplativa.

- Evropska zajednica je nedavno smanjila planiranu proizvodnju vetrogeneratora za 20 odsto do 2020. godine! (5)

- U američkom Kongresu se već razgovara o smanjivanju subvencija za izgradnju vetrogeneratora!

Ovo u potpunosti obesmišljava obećanja političara sa Klimatskog samita UN, kao i zaključke Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) i Međunarodne agencija za energiju (IEA). Razvoj se danas kreće u suprotnom pravcu – dok svetska javnost bez reči posmatra ovaj suprotstavljeni odnos energetske politike i usvojenih merila za borbu protiv klimatskih promena.   

Reference:

1. - UN Climate summit 2014 (New York, 23. September 2014)

www.un.org/climatechange/summit/

1.a – Rhetoric and reality at the United Nations Climate Summit

www.theguardian.com/sustainable-business/2014/sep/24/rhetoric-and-reality-at-the-united-nations-climate-summit

1.b – Cost of electricity by source

http://en.wikipedia.org/wiki/Cost-of_electricity_by_source

2. – UN IPCC advices phasing-out of fossil fuels by 2100

www.powerengineeringint.com/articles/2014/11/un-ipcc-advices-phasing-out-fossil-fuels-by-2100.html

- Fossil fuels should be ‘phased out’ by 2100 says IPCC

www.bbc.com/news/science-environment-29855884

3. – World Energy outlook 2014 – WEO2014 – IEA – energy trends through 2040

www.worldenergyoutlook.org

- IEA World Forecast: Stresses on Energy System Must Not Be Ignored

www.renewableenergyworld.com/rea/news/article/2014/11/iea-world-forecast-stresses-on-energy-system-must-not-be-ignored

- Fossil Fuels Reap 550 Billion in Subsidies, Hindering Renewables Investment

www.renewableenergyworld.com/rea/news/article/2014/11/fossil-fuels-reap-550-billion-in-subsidies-hindering-renewables-investment

4. – Rusija prinudjena na saradnju zbog pada cena nafte

www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:521161-Rusija-prinudjena-na-saradnju-zbog-pada-cene-nafte

5. – Europe’s wind capacity to grow more slowly than expected to 2020

www.euractiv,com/sections/energy/europes-wind-capacity-grow-more-slowly-expected-2020-303671