Kada će Srbija izaći iz ekonomske krize?

„Srbija neće izaći iz krize ni u 2015, ni 2016, ni u 2017. godini, a za posle ćemo videti“, rekao je Miroslav Prokopijević, naučni savetnik IES na predavanju u Institutu za evropske studije na temu “Kada će Srbija izaći iz ekonomske krize?”

Pad ekonomske aktivnosti

Trenutna ekonomska situacija u kojoj se Srbija nalazi nije baš zavidna. Bruto domaći proizvod u ovoj godini pašće za oko jedan odsto, a u periodu 2009. do 2014. godine imamo pad BDP-a od 1,7 procentnih poena, odnosno još nismo na nivou dohotka iz 2008. godine. Nezaposlenost je prema jednim podacima 20,4 odsto, a prema drugim 25 odsto, ali u svakom slučaju među najvećima je u Evropi.

Investicije se smanjuju iz godine u godinu, a deficit tekućeg računa ove godine iznosiće šest odsto. To je manje nego prošlogodišnjih 13 odsto, ali i dalje pokazuje da je naša privreda nekonkurentna. Nenaplativi krediti u ukupnim kreditima bankarskog sektora iznose 30 odsto što predstavlja opasnost za poverioce.

Budžetski deficit, kad se saberu stavke i ispod i iznad crte iznosiće 9,5 odsto BDP-a. Javni dug je na 68 odsto BDP-a, a imamo i pad kursa sa 114 na 120 dinara za evro.

„Sve ovo ukazuje na pad ekonomske aktivnosti i pogoršavanje performansi“, napominje Prokopijević.

Svi su krivi, samo je ideologija nevina

Na pitanje ko je kriv za ekonomsku krizu, Prokopijević odgovora da su to prethodne vlade u poslednjih 30-ak godina, a da je tekuća vlada kriva zato što „ne okreće tanker koji ide u pogrešnom pravcu“. Na optužbe da je za ekonomsku propast posle 2000. godine kriv liberalizam, Prokopijević odgovara da je liberalizam u Srbiji poslednji put imao uticaja na ekonomsku politiku 80-ih i 90-ih godina 19. veka kada je pravljena vlada liberala i naprednjaka, uz opasku da ovi današnji naprednjaci nemaju nikakve veze sa ondašnjim.

„Tada je vodeći ekonomista naprednjaka bio Čedomilj Mijatović koji je sa 25 godina pisao rasprave o političkoj ekonomiji na nivou engleskih ekonomista. Od 2000. mi imamo blagu liberalizaciju koja nije mogla privredu da pretvori iz etatističke u liberalnu“, ocenio je on.

U svom predavanju on je postavio pitanje i šta birači očekuju od premijera Vučića.

„U kampanji Vučić je obećavao reforme, borbu protiv korupcije i odavao utisak da će ići u protržišne reforme i vladavinu prava. Da su birači gledali reklame nikada ne bi glasali za njega. On je izabran da bi tranzicione gubitnike štitio od konkurencije i tržišnih sila. Kada je donošen zakon o radu kroz slojeve njegovih birača prozujao je negativan signal koji je on shvatio i od tada nema čak ni najava reformi“, objašnjava Prokopijević.

Razvlastiti državu i banke

On je dao i predloge šta bi tebalo da se uradi kako be se napravile reforme.

„Prvo država treba da se skine sa grbače naroda i privrede. Potrebna nam je mala i efikasna država. Potrebno je povećanje konkurentnosti privrede, odnosno poboljšanje poslovnog ambijenta. Moramo rešiti problem gubitaša jer bez toga ne mogu da se uvedu tvrda budžetska ograničenja. Potrebno je smanjenje poreza, ali prvo da se smanje troškovi države. Neophodna je i sigurnost vlasničkih prava. Takođe je potrebna i sloboda ugovora. Sada je 40 odsto cena ili na režimu saglasnosti ili ih direktno država određuje“, ističe Prokopijević dodajući da je potrebna i liberalizacija deviznog režima nakon tvrdog budžetskog ograničenja, posle čega bi došla konvertibilnost dinara.

On je napomenuo da se mora promeniti bankocentrični finansijski sistem koji strahovito privileguje banke i nameće fizičkim licima i preduzećima ogromne, a nepotrebne troškove.

Na kraju se osvrnuo i na uticaj Evropske unije na ekonomske prilike u Srbiji.

„Da Evropska centralna banka i FED ne vode ovakvu politiku Srbija i još desetak zemalja EU bi i formalno bankrotirali, jer bi cena zaduživanja bila daleko veća. Novca je u ovom trenutku u izobilju na međunarodnim finansijskim tržištima, a nema inflacije. Razlog zašto nema inflacije je što se novac pušta u M1 novčanu masu, a pritisak na cene pravi M3. Preduzeća ne uzimaju kredite jer već imaju gomile neprodatih automobila, frižidera i druge robe“, objasnio je Prokopijević dodajući da je kamata na nemačke desetogodišnje obveznice svega 0,82 odsto.

Najava novih zaduživanja

Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će se Srbija do kraja godine zadužiti evroobveznicama za dve milijarde evra po kamati od četiri odsto.

„To je neverovatno niska kamata. Italija i Španija, najveći konkurenti za bankrot se zadužuju po 2,1 do 2,3 odsto. Međutim, kada FED počne da podiže kamatnu stopu, a to se može očekivati sredinom sledeće godine, to će morati da radi i ECB da ne bi kapital počeo da beži preko Atlantika, iz Evrope u SAD. Tada će se dramatično promeniti uslovi zaduživanja i to mereno danima.

Danas, na primer, na cenu akcije uopšte ne utiče profitabilnost firme, već isključivo šta kaže Jelen (predsednica FED-a). To je neodrživa situacija, koja usput uništava štednju. Na primer, kamata na štednju u Nemačkoj je od 0,3 do 0,5 odsto. Još jedna posledica niskih kamata je to što razni poslovi postaju profitabilni, a kada krene rast kamata biće u crvenom. To će strašno pogoditi realni sektor i tada će se osetiti svi efekti krize“, napomenuo je Prokopijević dodajući da su EU i SAD uspeli da akutnu pretvore u hroničnu krizu, ali nisu uspeli da je zaustave.

Liberalizam je za bogate zemlje

Zanimljivo je i da je Hrvatska u periodu od 2009. do 2014. godina imala kumulativni pad BDP-a od čak 14 odsto. Radi se o zemlji sigurnom kandidatu, a sada i članici EU. To samo pokazuje da EU u razvojnom i ekonomskom smislu ne može pomoći, već svaka država mora za sebe mora da postavi pravila i da ih poštuje, ocenio je Prokopijević.

Ekonomista Goran Nikolić, saradnik IES-a ukazao je na podatke da se Srbija od nastanka moderne države 1815. godine nalazi na dnu evropskih zemalja po BDP-u, osim sedamdesetih godina prošlog veka kada smo privremeno „iskočili“ do 40 odsto kupovne moći Evrope i to pre svega zbog spoljnih faktora. Prema njegovim rečima, stope rasta Srbije poslednjih 100 godina identične su stopama rasta Centralne i Istočne Evrope, tako da niti smo radili nešto bolje niti gore od njih.

Goran Nikolić

„Poenta MMF-a, Fiskalnog saveta, NBS i naših ekonomista je da se uspostavi ravnoteža na nižem nivou zarada, zaposlenosti i BDP-a. Da se fiskalnom konsolidacijom dovede deficit budžeta na 2,5 odsto BDP-a koliko će iznositi nominalni rast BDP-a što bi obezbedilo da možemo da vraćamo dugove i to je jedino što MMF zanima.

Verujem da će u budžetu za 2015. godinu, ali i 2016. i 2017. biti smanjenje subvencija, što je najrizičnije za nas, i relativno stabilan kurs koji će najviše da pogoduje stranim bankama.

Ova privatizacija preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća će dovesti do toga će se najveći broj ugasiti jer su nekonkurentna. Naša privreda je nekonkurentna i može da opstane samo uz subvencije. Ne bi me čudilo da damo velike subvencije za Železaru, a i treba, bolje da damo 50 miliona dolara i da ona radi i grad živi, nego da plaćamo 100 miliona dolara godišnje za plate ili da je ugasimo pa da 5.000 ljudi ostane bez posla“, istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima nije ni istina da Srbija ima prevelik javni sektor, Imamo manje zaposlenih u javnom sektoru po stanovniku od zemalja OECD-a, a pogotovo Zapadne Evrope.

„Imamo manje lekara, manje nastavnika, policajaca, svega. Ako Srbi ne treba da se leče, obrazuju, da imaju javnu upravu onda tako treba i reći, a ne pričati o prevelikom javnom sektoru. Liberalizam je za bogate zemlje. I one su počele da ga sprovode tek kada su se obogatile, a pre toga su bile izuzetno protekcionističke. Ono što država treba da uradi da bi izašli iz krize je subvencije za privredu i obaranje kursa“, predložio je Nikolić.