Evropa 2014. - gasna kriza treći put

Gasna kriza 2014. i bukvalno je počela. Rusi, izgleda, ne žele da čekaju decembar ili januar – pa da im se desi repriza 2006. odnosno 2009. godine. Uvidevši da Ukrajinci ne isporučuju sav gas koji Gasprom šalje Evropi, već deo tog energenta troše / zadržavaju u sopstvenim skladištima (da li pod formom reeksporta od “nizvodnih” suseda, Mađarske, Slovačke, Poljske ili ga jednostavno prisvajaju, da ne kažem kradu) Rusija je izgleda odlučila da sada, dok su temperature još iznad nule, dakle, pre starta grejne sezone, reši ovogodišnju gasnu krizu: smanjila je Evropi isporuke gasa. Za 20 odsto. Taj procenat pomenuo je minulog četvrtka obraćajući se novinarima Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa. U međuvremnu, prema izvorima Balkanmagazina, Rusi slavine zavrću za po procenat dnevno.

Da li je taj minus već stigao do 25 ili premašio četvrtinu redovnih isporuka svejedno je. Ovaj potez Moskve pokazuje da Kremlj neće više da bude tolerantan kao u vreme nekadašnje “gvozdene zavese”, kada je i u vreme najvećih zahlađenja odnosa gas iz Sovjetskog Saveza “tekao” na zapad. Rusi su svesni da svoju robu mogu plasirati na istoku, ne samo Kini, al ii toga da Evropa ne može bez ruskog gasa.

Gas je, tako, i zvanično, postao najubojitije oružje novog hladnog rata između Rusije i Evrope, čije ambicije u Ukrajini potpiruju SAD. U Kremlju jednostavno neće više da tolerišu to što Brisel urgira kod svojih članica da reeksportuju (čitaj, preprodaju) ruski gas Ukrajini. Gasprom je poslednjih dana smanjio isporuke prirodnog gasa preko Ukrajine i Slovačke, piše Ruska reč navodeći da su početkom meseca ove isporuke bile veće od 60 miliona kubnih metara a da su od 12. septembra one postepeno smanjivane do 50-55 miliona kubnih metara dnevno.

Baš tog dana, 12. septembra EU i Sad su, zbog Ukrajine, uveli nove sankcije Rusiji - ograničile su pristup ruskim naftnim kompanijama izvorima financiranja. EU je novim krugom sankcija zabranio prodaju opreme za ruske naftne kompanije. Gasprom, doduše, tim sankcijama nije zahvaćen. Naravno,samo zbog toga što ova kompanija osigurava oko trećine evropskih potreba za gasom. Problem je što polovina tih količina ide preko Ukrajine, koja Gaspromu duguje 5,3 milijarde dolara za gas i koja odbija da plati dug, zbog čega su im Rusi obustavili dalje isporuke.

Tvrdeći da Gasprom nije smanjio isporuke gasa Evropi Aleksandar Medvedev, zamenik glavnog izvršnog direktora Gasproma je prošle nedelje (24. septembra) izjavio da su počeli puniti svoja skladišta u Evropi dodatnim količinama gasa, za slučaj da Ukrajina počne uzimati gas namenjen evropskim potrošačima. Gasprom je vlasnik podzemnih skladišta gasa u Evropi, koja se nalaze u Austriji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Srbiji, tako da raspolaže sa 4,5 milijardi kubnih metara aktivnih kapaciteta podzemnih skladišta gasa u Evropi.

Uz to, iz Gasproma tvrde, takođe, da nisu mogli povećati isporuke plina Evropi zato što pune i svoja skladišta u samoj Rusiji (jer metereolozi predviđaju hladnu zimu u ovoj zemlji). Ruski mediji podsećaju i na to da se Rusija sprema da u novembru sa Kinom potpiše ugovor o isporukama gasa Kini.

Zanimljivo je da su još 12. septembra novine Moskovskij komsomolec pisale kako je od početka jeseni Ukrajina ponovo počela krasti tranzitni gas namenjen evropskim potrošačima.

A to je, setimo se, bio glavni razlog gasnih kriza 2006. i 2009. godine.

Približavanje zime nateralo je i čelnike EU da ponovo počnu pritiskati Kijev da sa Moskvom pokušaju dogovoriti izmirenje starih obaveza i uslove za isporuke gasa. Jer, bez ruskog gasa Ukrajina će se smrzavati. Ali, ne samo Ukrajina.

Češki ministar industrije i trgovine Jan Mladek pozvao je Evropsku uniju da ubrzano rešava probleme oko isporuka ruskog gasa jer, kako je upozorio, repriza gasne krize iz 2009. godine bi predstavljala ozbiljnu humanitarnu pretnju za Balkan. Mladek je u Pragu na konferenciji Biznis foruma o snabdevanju Evrope gasom (16. septembra) upozorio da balkanske zemlje kao Bugarska, Bosna i Hercegovina ili Moldavija dobijaju gas samo preko Ukrajine i da nemaju dovoljne kapacitete da uskladište dovoljne količine gasa.

"Rizik humanitarne katastrofe i smrznutih ljudi na Balkanu je realan,” bio je izričit Mladek.

I odlazeći evropski komesar za energeitku Ginter Etinger, koji je početkom avgusta tvrdio da Evropska unija neće dozvoliti pokušaje Rusije da spreči povratne isporuke gasa iz Evrope Ukrajini jer, kako je tada objasnio, “tržišna pravila koja važe u EU će omogućiti Ukrajini da kupuje gas od zemalja EU i od evropskih energetskih koncerna” prošle nedelje se, na 12. sednici Evropske energetske zajednice u Kijevu izjasnio protiv sankcija zapada ruskom gasnom sektoru.

Zagovarajući nove pregovore Moskve i Kijeva oko plaćanja ukrajinskog duga za gas, kako bi Gasprom obnovio isporuke Ukrajini, Etinger je rekao da „svakodnevna isporuka gasa, pouzdanost isporuke energetskom sektoru u celini ne sme postati politički instrument“.

U petak je, posle trilateralnih pregovora predstavnika EU, Rusije i Ukrajine u Berlinu poručio da: Ukrajina mora da plati dug za gas, da je diskutabilna stavka – cena (koju ispituje Arbitražni sud u Stokholmu) i da su usaglašene osnovne smernice, tačnije, da je nađeno privremeno rešenje za zimu - takozvani „zimski paket“. Ukrajina će platiti svoj neizmireni dug, prebaciće dve milijarde dolara Rusiji do kraja oktobra, i još 1,1 milijardu dolara do kraja godine. Dakle, Ukrajina će ukupno platiti 3,1 milijardu dolara za stare isporuke gasa. Nakon isplate dve milijarde dolara Rusija će Ukrajini obezbediti pet milijardi kubnih metara gasa, uz uslov avansnog plaćanja. Etinger je rekao da je dogovorena cena za ove količine 385 dolara za 1.000 kubnih metara, da će novi privremeni ugovor biti na snazi do marta 2015. i da se presuda suda u Stokholmu može očekivati na leto 2015.

Tri strane su pripremile okviran nacrt „zimskog paketa“. Njega treba da odobre vlade Rusije i Ukrajine. U petak je rečeno da će o ovom sporazumu više detalja biti objavljeno u ponedeljak ili utorak, kao i to da se očekuje da obavezujući sporazum bude sklopljen do kraja ove nedelje.

„ Ukoliko sporazum bude potpisan, EU je garantovano sigurno snabdevanje gasom. Ukoliko ne bude postignut dogovor oko „zimskog paketa“, postoji opasnost od toga da se ponovi kriza iz 2009. godine,“ poručio je Etinger.

Ističući da je u Berlinu glavno pitanje u pregovorima bilo da se obezedi sigurnost isporuka gasa za Evropu i plaćanje neizmirenog ukrajinskog duga, kao i osiguravanje sigurnih isporuka gasa ukrajinskim kupcima ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao da će „zimski paket“ biti na snazi šest meseci i činiti osnovu za rešavanje postojećih problema, da će aktuelni ugovor potpisan 2009. godine (između Rusije i Ukrajine) biti ispunjen i da će popust od 100 dolara biti primenjivan tokom tog perioda.

Novak tvrdi da sadašnji nivo gasa u ukrajinskom podzemnom sistemu gasovoda nije dovoljan da pokrije potrebe tokom zimskog perioda, da je potrebno više gasa i da Ukrajina mora da kupi taj gas.

Da bi pokazao dobru volju Gasprom mora da primi delimičnu uplatu (od bar dve milijarde dolara) do kraja oktobra. Preostali iznos će biti restruktuiran. Do kraja 2014. godine, biće isplaćeno dodatnih 1,1 milijardi dolara u ratama.

„Isplate će biti realizovane iz fondova koje je Ukrajina dobila od MMF-a, dok će EU i Svetska Banka obezbediti garancije. Dodatnih pet milijardi kubnih metara će biti isporučeno samo uz avansnu uplatu, na osnovu „uzmi ili plati“ klauzule. Ovo je obavezan obim za obe strane,“ rekao je novinarima posle pregovora u Berlinu Novak napominjući da je „tema obrnutog toka isporuke gasa samo površno dotaknuta. Stav Rusije ostaje isti.“

Ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan takođe potvrđuje da je na pregovorima prihvaćen predog Rusije i da dogovoreno sa EU da Ukrajina mora da plati 385 dolara za 1.000 kubnih metara gasa tokom zimskog perioda. Ukrajina je, inače, predložila da plaća 325 dolara tokom letnjeg perioda, ali ovaj predlog nije naišao na podršku ruske strane.

„Ukrajina će nastaviti da sarađuje sa operaterima sistema u Evropi, kako bi obezbedila energetsku sigurnost i kako bi se još više integrisala u sistem EU. Privremena cena od 385 dolara bi trebalo da bude cena koja ne uključuje bilo kakve popuste. Ova cena treba da bude stabilna i nezavisna od bilo kakve suprotne odluke ruske Vlade. Pitanje koje ostaje otvoreno je da Rusija insistra na ispunjenju ugovora o gasu. Moramo da razjasnimo sledeće korake sa ukrajinskom bankom kada je u pitanju plaćanje. Ukrajina može da plati 3,1 milijadu dolara kako bi isplatila svoj dug,“ rekao je Prodan naglašavajući da je pitanje isplate ukrajinskog duga blisko povezano sa sigurnošću snabdevanja ali da Ukrajina i dalje insistra da je 268 dolara fer cena za ruski gas.“

Ostaje da se vidi kako će se razvijati ovaj dogovor jer, Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk optužio je u Rusiju da pokušava srmznuti Ukrajinu naredne zime, koristeći prirodni gas kao oružje, sve kako bi pokorila tu bivšu sovetsku republiku.

Treba, međutim, imati u vidu da je Ukrajina bila inicijator prethodne dve gasne krize, kada se smrzavala Evropa, a posebno Balkan.

U evropskim skladištima gasa sada je lagerovano više ovog energenta nego 2009. godine. I Srbija je, konačno, završila podzemno skladište gasa Banatski Dvor i sa nešto više od 450 miliona kubika gasa u rezervi čekamo zimu.

Baš zbog toga što u svojim skladištima nemaju dovoljno reserve ni za mlake radijatore Ukrajinci bi morali da o svojoj situaciji razmisle “hladne glave”, da više ne budu pion preko čijih leđa svoje bitke protiv Rusije vode SAD i pojedini ambiciozni evropski političari. Morali bi da definišu svoje interese i prioritete, da ne bi definitivno izgubili ulogu tranzitne zemlje za ruske energente ka zapadnoevropskim kupcima.

Nemački političari su, da bi eliminisali svoju zavisnost od snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine, sagradili Severni tok, Rusi su, uz nemačke, italijanske, francuske, austrijske, mađarske, slovenačke i srpske partnere (Bugari se, doduše, malo nećkaju) rešeni da sagrade i Južni tok. Sa ta dva gasovoda ukrajinski gasovodni sistem Rusima više neće biti preko potreban. Ukrajina će izgubiti najviše, pre svega prihod od taksi na transit gasa.