Južni tok dobio i zvaničnu podršku od Austrije

Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora Gasproma i Gerhard Rojs, generalni direktor kompanije OMV, potpisali su juče u Beču, u okviru posete Austriji ruskog predsednika Vladimira Putina, akcionarski sporazum za kompaniju Južni tok Austrija d.o.o. (South Stream Austria GmbH).

Sporazum predviđa saradnju dve strana na izgradnji austrijske deonice gasovoda Južni tok, sa godišnjim kapacitetom od 30 do 32 milijarde kubnih metara gasa, koji bi išao od mađarske granice do krajnje tačke – podzemnog skladišta gasa u Austriji u Baumgartenu.

Kao deo potpisanog sporazuma, doneta je i konačna odluka o investiciji na osnovu dogovorenih kriterijuma o izgradnji gasovoda u Austriji i potpisan Plan aktivnosti za 2014-2016. godinu. Dokumenti predviđaju dobijanje građevinskih dozvola do decembra 2015. godine. Planirano je da prve količine gasa kroz Južni tok u Austriji krenu početkom 2017. godine.

„Južni tok podržavaju velike energetske kompanije. Sporazum sa OMV-om ističe našu posvećenost uspostavljanju ove nove evropske rute za prenos gasa. Južni tok će pružiti dodatne garancije pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke ruskog gasa na evropska tržišta“, izjavio je Aleksej Miler dok je Gerhard Rojs istakao: „Današnji sporazum podigao je partnerstvo koje traje već 50 godina na viši nivo. U okviru projekta Južni tok, Gasprom i OMV čuvaju bezbednost snabdevanja Evrope i pogotovo Austrije. Ovaj ugovor je zacementirao ulogu Baumgartena kao ključnog evropskog čvorišta gasa u Evropi“.

Da je gasovod Južni tok neophodan za energetsku bezbednost Evrope istakao je juče i ruski predsednik Vladimir Putin.

Južni tok – garant energetske bezbednosti Evrope

Mada potpisivanje sporazuma između Gazproma i OMV-a nije bila deo programa zvanične posete ruskog predsednika Beču i Vladimir Putin i austrijski predsednik Hajnc Fišer su istakli da je gasovod Južni tok važan projekat za diverzifikaciju snabdevanja Evrope gasom.

Govoreći o tome da je gasovod Južni tok strateški važan i da će njegova izgradnja obezbediti sigurne isporuke gasa evropskim potrošačima Putin je poručio: „Potpisivanje rusko-austrijskog sporazuma je važan korak na putu realizacije projekta. Gasprom i austrijski partner OMV aktivno sarađuju. Na dnevnom redu je izgradnja austrijskog dela gasovoda Južni tok“.

Predsednik Fišer je na zajedničkoj konferenciji za štampu, posle razgovora sa Putinom u Beču, ocenio da je projekat Južni tok koristan i da, ako neko kritikuje Austriju zbog toga, to mora onda učiniti i prema Mađarskoj, Bugarskoj, Srbiji, kao i raznih evropskih firmi koje učestvuju u tome.

Ne delimo stav da države NATO Bugarska i Mađarska mogu da učestvuju u Južnom toku, a da na dužini od 50 kilometara na našoj teritoriji ne sme prolaziti gasovod, prenosi Tanjug njegovu izjavu.

"Ko kaže da u Evropi postoji potreba za gasom, da je premalo snabdevača preko premalo gasovoda, mora da se brine o diverzifikaciji. Pošto projekat Nabuko nije uspeo, razvijen je Južni tok i taj projekat će, sa svojih ukupno 1.500 kilometara, pretežno ići preko teritorije Bugarske i Mađarske, dve zemlje članice NATO i EU. Niko ne može da mi objasni zašto gasovod koji ide preko članica NATO i EU ne sme da ide i preko austrijske teritorije", poručio je Fišer ističući da projekat, svakako, mora biti u saglasnosti sa evropskim pravilima.

Putina i Fišera ne sekira stav SAD o Južnom toku

Na pitanje novinara u vezi kritike iz SAD na račun Juznog toka, Fišer je naglasio da Austrija ima odlične odnose sa SAD, tako i sa Rusijom, ali da ne smatra da kada firme potpisuju ugovor o tome treba da se usaglašava sa trećim ili četvrtim državama.

Putin je podsetio da je 1968. godine Austrija bila prva zapadna zemlja koja je sa bivšim SSSR-om zaključila sporazum o isporukama gasa, i da se Moskva sve te godine pridržavala svih svojih obaveza.

Ruski predsednik Vladimir Putin i austrijski predsednik Hajnc Fišer 

„SAD rade sve da osujete realizaciju projekta Južni tok. Oni (SAD) su konkurenti. To je normalna situacija. I oni rade sve kako bi osujetili ovaj ugovor (Južni tok),“ rekao je Putin ističući: „To što američki prijatelji nisu zadovoljni Južnim tokom nema nikakve veze. Uveravam vas da će ruski gas biti uvek jeftinij od gasa koji bi brodovima dolazio iz SAD. SAD čine sve da miniraju sporazum. To je bio slučaj i pre par decenija. To je normalna borba konkurenata. Koriste se i politička sredstva, govori o prevelikoj zavisnosti Evrope od gasa. Mi smo mišljenja da naši partneri imaju pravo da za sebe traže najjeftinija rešenja, da zaključuju sporazume sa više partnera. To čini i Rusija,“ ukazao je Putin govoreći o tome da nijedna zemlja ne mora da se plaši zavisnosti od ruskog gasa.

“Postoji međusobna zavisnost. To je osnova stabilnosti,“rekao je putin podsećajući da je Rusija nedavno zaključila sporazum sa Kinom, te da će svoje energente plasirati i na nova tržišta Azije. “Evroazijska privredna unija Rusije, Belorusije i Kazahstana stupa na snagu 2015. godine. To će stvoriti bolje uslove i za austrijska preduzeća.“

Putin je, takođe, istakao da Južni tok ne predstavlja zaobilaženje Ukrajine, pošto je projekat nastao mnogo ranije od krize i da predstavlja samo proširenje ruske transportne infrastrukture.

„Sporazum austrijske kompanije OMV i ruskog Gasproma o izgradnji Južnog toka je "odličan i efikasan izbor Taj projekat nije usmeren ni protiv koga, već predstavlja ostvarenje interesa. Mi nikada ne radimo protiv nekoga", poručio je ruski predsednik u izlaganju u Privrednoj komori Beča napominjući da će izgradnjom Južnog toka gasno čvorište Baumgarten u Beču postati najveće na evropskom kontinentu, i time ključni energetski čvor.

robna razmena porasla za pet odsto.

I Južni tok biće izuzet od Trećeg energetskog paketa

Projekat gasovoda Južni tok mogao bi da bude izuzet od zahteva Evropske unije za transport gasovodima (Treći energetski paket) rekao je direktor austrijske kompanije OMV, Gerhard Rojs u intervjuju poslovnom dnevniku Virtšafts blat, uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina Austriji.

Rojs je istakao da se podrazumeva da sve mora da bude u skladu sa evropskim pravom, ali da u nekim oblastima mogu da se naprave izuzeci, da EU zajedno sa Gaspromom treba da razmotri mogućnosti davanja takvog specijalnog režima, preneo je Itar tas.

Rojs je, takođe, naglasio da pregovore o projektu Juzni tok treba ubrzati, a ne zamrzavati.

“Verovatno je nerealno da bi Evropa mogla u potpunosti da se oslobodi zavisnosti od isporuka energije iz Rusije,” rekao je Rojs podsećajući da trećinu austrijske potrošnje gasa pokriva uvoz iz Rusije, i dodao da Evropa na rusko tržište izvozi automobile i mašine.

"Iz te ekonomske integracije ne bi trebalo da se pravi politički fudbal, jer se naša privreda i prosperitet zasnivaju na tome. Ako dobijamo veliki obim gasa iz određenog regiona onda moramo investitorima dati mogućnost da izgrade trasu za transport gasa,” rekao je Rojs.

Rois je naglasio da nema alternative gasu i da nuklearna energija ne dolazi u obzir za Austriju, a da vetroparkovi nisu dovoljni za zamenu gasa.

„Nama je potreban gas za 900.000 domaćinstava, koja se greju na gas. Potreban nam je taj gas i za našu industriju i kao OMV u obavezi smo da budemo dobavljač od poverenja za naše korisnike”, objasnio je Rois ističući da mora biti jasno da je Evropi potreban ruski gas i da će u budućnosti trebati još više ruskog gasa nego danas, jer proizvodnja gasa u Evropi opada.

Gazprom se, prema njegovim rečima, u proteklih pet decenija pokazao kao pouzdan partner u isporuci gasa i važno je da se gradi saradnja za narednih pet decenija.

Austrija je, inače, ove godie odlučila da se ponovo priključi projektu Južni tok. Prvobitno je OMV 2010. potpisao sa Gaspromom osnovni sporazum o saradnji. Kasnije se, međutim, austrijska firma priključila aternativnom projektu Nabuko, koji je trebalo da isporučuje gas iz Zajednice Nezavisnih Država Austriji i Nemačkoj. Nakon zamrzavanja tog projekta, Gasprom je ponovo pozvao Austriju da se priključi Južnom toku, iako krajnja tačka tog gasovoda ostaje Italija.

Miler i Etinger konstantno pregovaraju

Povodom otpora Evropske komisije, Miler ukazuje da veliki projekti poput ovog, u realizaciji, uvek moraju da se bore sa nekim pitanjima koja moraju biti rešena.

On je podvukao da to nema nikakav uticaj na pridržavanje rokova.

Miler je istakao da je sa Evropskom komisijom u konstruktivnom dijalogu i da je u nedeljnom, ako ne i dnevnom ličnom ili telefonskom kontaktu sa evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom.

Govoreći o tome da je Gazprom spreman da puni evropska skladišta gasa Miler je najavio da će, ako Ukrajinci budu crpili gas namenjen za druga tržišta popunjavati evropska skladišta i dodatni gas isporučuje alternativnim gasovodima.

„Razmišljamo trenutno i o tome da Gazprom, za svoje pare, popuni evropska skladišta gasa”, kazao je Miler najavljujući da će više gasa isporučivati zapadu preko gasovoda Severni tok, kao i to da bi gasovod Džamal Evropa, preko Belorusije i Poljske, ka Nemačkoj mogao biti više iskorišćen.

OMV prodaje Gazpromu udeo u berzi gasa

OMV je ponudio Gazrpomu vlasnički udeo u austrijskog berzi gasa, rekao je danas u Beču direktor OMV-a, Gerhard Rojs.

"Uvek smo govorili da, ako neko isporučuje gas Austriji, treba da ima i mogućnost vlasničkog učešća u toj berzi. Ponudili smo Gazpromu učešeće, ali to nije deo danas potpisanog sporazuma", precizirao je Rojs.

Ranije vlasti Evropske unije nisu dale Gazpromu dozvolu za sticanje udela u Centralnoevropskoj berzi gasa (Central European Gas Hub, CEGH), koja se nalazi u Austriji, ocenivši da (njegovi sporazumi o izgradnji Južnog toka) ne ispunjava standarde Trećeg energetskog paketa, prenosi Tanjug.

CEGH je jedna od ključnih platformi za trgovanje gasom u Evropi, zajedno sa francuskom PEG Nord, holandskom TPP i britanskom NBP. CEGH takođe upravlja i skladištem gasa u austrijskom mestu Baumgarten, što kompaniji omogućava da koordinira berzanske poslove sa konkretnim isporukama gasa.

OMV je, inače, još 2008. godine planirao da proda Gaspromu do 50 odsto, od ukupno 80 odsto vlasničkog udela koji ima u CEGH. Preostali udeo od 20 odsto pripada Bečkoj berzi (Vienna Stock Exćange).

Problemi sa Južnim tokom u Bugarskoj rešivi

Ministar energetike Rusije Aleksandr Novak uveren je da će problemi izgradnje Južnog toka u Bugarskoj biti rešeni i da će projekat biti realizovan po planu.

"Pitanje (Južnog toka) u Bugarskoj ima operativni karakter, ono treba da se reši između preduzeća koja su osnovale zajedničku projektnu kompaniju i sprovode dalje aktivnosti za izbor izvođača radova. Sva ta pitanja su rešiva“, ukazao je Novak.

Itar tas prenosi i njegovu izjavu da se Mađarska obratila Gaspromu s molbom za povećanje obima gasa za punjenje njenih podzemnih skladišta.

„Danas sam se sreo sa mađarskim ministrom energetike i on je zamolio da povećamo obim isporuka za mađarska podzemna skladišta gasa", naveo je Novak ističući da Gasprom sada razmatra to pitanje i da je uveren da će ruska gasna kompanija pozitivno odgovoriti na molbu mađarske strane. Novak smatra da "punjenje gasom evropskih skladišta tokom letnjeg perioda može rešiti pitanja mogućeg neoivlašćenog uzimanja gasa od strane Ukrajine".

Rusija, inače, po Novakovim rečima prati moguće uzimanje gasa svaki dan. Do toga nije došlo. Sada je situacija takva da Ukranija može da opstane bez ruskog gasa, na račun proizvodnje gasa i ranije uskladištene količine, ukazao je ruski ministar.

Srbija čeka dogovor EU i Rusije

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je juče da ne treba otpisati gasovod Južni tok i da očekuje dogovor Evropske unije i Rusije koji će omogućiti njegovu izgradnju.

“Od Srbije najmanje zavisi budućnost Južnog toka i imajući u vidu odnose s Rusijom i budućnost Srbije u EU, apelujemo da se nastave razgovori i pronađe rešenje za taj projekat,” rekao je Antić ukazujući da je Južni tok značajan za Srbiju jer je reč o velikoj investiciji i ozbiljnom razvojnom projektu, koji omogućava da Srbija i cela jugoistočna Evropa mirnije posmatraju burna geostrateška dešavanja u drugim zemljama, a dodatno bi Srbija od izgradnje tog gasovoda ima i ekonomske koristi. “Srbija ovaj projekat ne posmatra kao srpsko-ruski, već kao evropski, jer su od osam zemalja učesnica šest članice EU. Veliki igrači će rešiti pitanje Južnog toka, a Srbija će biti samo deo tog rešenja,” rekao je Antić ističući da “ne treba otpisati Južni tok niti shvatiti da je sve rešeno”.