Bugarska – žrtva lobista protiv Južnog toka

Da bi naterali Rusiju da povuče tužbu, koju je podnela Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv Trećeg energetskog paketa Evropske unije i da bude blaža u pregovorima sa Ukrajinom oko plaćanja duga Gazpromu za gas zvaničnici Brisela (koji odbrojavaju poslednje dane svog mandata), potpomognuti američkim političarima, ovih dana “punim gasom” napadaju ruski projekat Južni tok.

Situacija je eskalirala u Bugarskoj, gde su pojedini političari, pod uticajem takvog lobiranja, javno poručili da ova zemlja odustaje od gradnje gasovoda Južni tok. Tako ovaj gasovod, kojeg su Rusi sa evropskim partnerima isplanirali da izgrade da bi evropskim potrošačima obezbedili energetsku sigurnost i nezavisnost od nepouzdanog ukrajinskog transportnog gasnog sistema postaje talac i Ukrajine i EU. Ukrajine, koja ne bi da ostane bez prihoda od tranzita ruskog gasa ka Evropi i onog dela političara EU koji, pod uticajem antiruskih lobija u Evropi i SAD spretno menjaju tezu da se ovaj gasovod gradi da bi se sprečile gasne krize koje je Ukrajina izazvala 2006. i 2009. godine i Južni tok predstavljaju kao veliku opasnost za energetsku bezbednost Evrope.

Bugarska je prva žrtva ovog odmeravanja snage oko Južnog toka jer, u ovoj zemlji su sve glasniji zahtevi opozicije za novim izborima. Lako se, dakle, može desiti da zbog energetskih problema u Bugarskoj po drugi put “padne vlada”.

Kao u kakvoj TV sapunici režiseri sage o Južnom toku gotovo svakodnevno izvlače nekog novog keca iz rukava pa je tako Bugarska na stub srama stavljena zbog navodnog nameštanja tendera za graditelje gasovoda kroz ovu zemlju ruskoj i bugarskim firmama.

Svi oni koji se u Bugarskoj bune zbog eventualnog odustajanja od gradnje Južnog toka imaju, pre svega, u vidu to da ova zemlja iz sopstvenih izvora podmiruje tek oko 10 odsto potreba za gasom i to da ruski gas može sada dobiti samo gasovodima koji do evropskih potrošača stižu preko Ukrajine.

Gradnja južnog toka bi od jedne energetski nebezbedne zemlje Bugarsku učinilo nezavisnom od Ukrajine i donelo joj konstantne prihode od tranzita gasa. Ne treba zaboraviti ni to da je Bugarskoj, kao uostalom i Srbiji, dobrodošla investicija u gradnju gasovoda. Projektnom dokumentacijom i zaključenim ugovorom Bugara sa Gazpromom ukupne investicije u izgradnju gasovoda Južni tok na teritoriji Bugarske iznose 4,05 milijardi evra (bez PDV-a). Uzimajući u obzir projektno (pozajmno) finansiranje, udeo učešća državnog bugarskog preduzeća BEH EAD u investicijama iznosi 0,61 milijardu evra. A ukupan iznos dividendi za preduzeće BEH EAD od učešća u delatnosti kompanije Sout Stream Bulgaria AD za period eksploatacije gasovoda Južni tok na teritoriji Bugarske (25 godina) iznosiće do 1,43 milijarde evra.

Zato se bugarski političari sada preispituju i računaju imaju li političke snage da zemlju dovedu u opasnost da je Rusi izuzmu sa trase gasovoda i da je ostave bez (prema preliminarnim procenama) dodatnix prihoda koje Bugarska može imati u budžet od realizacije projekta od oko 1,59 milijardi evra (0,44 milijarde evra za vreme izgradnje i 1,15 milijarde evra u periodu eksploatacije). Procenjeno je, naime, da će na gradnji gasovoda kroz Bugarsku raditi oko 2.500 ljudi a potom do 250 zaposlenih, a da će Bugarska za period do 2040. godine prihodovati oko 3,02 milijarde evra.

Da neće u Sofiji slepo slušati naloge EU i SAD vidi se po izjavi Mihaila Mikova, predsednika Skupštine i poslanika BSP, koji izjavu bugarskog premijera Plamena Orešarskog da će ova zemlja odustati od Južnog toka demantuje u izjavi za Bugarski nacionalni radio: „Nije bila doneta odluka o zaustavljanju projekta Južni tok. Južni tok Bugarska A.D. je zajedničko društvo sa učešćem od po 50 odsto strana na osnovu sporazuma koji je potpisan 2010. godine između Bugarskog energetskog holdinga i Gazproma i ono deluje u skladu sa zakonom, sve ostalo su politički razgovori.“

Mikov tvrdi da projekat Južni tok nije zaustavljen, bez obzira na to što je premijer Plamen Orešarski rekao suprotno. „Ja ne vidim kako u pravnoj državi može biti zaustavljen takav projekat nečijom izjavom. Čak i da je predsednik to rekao, na kraju krajeva ipak postoje realije na polju zakona, u okviru ekonomskih i drugih zakona. U suprotnom bi delatnost bilo koje privatne kompanije u Bugarskoj, kakva je i kompanija Južni tok, mogla da bude obustavljena iz nekih subjektivnih razloga“, objasnio je Mikov tvrdeći da Orešarski nije bio dobro shvaćen. „Premijerova poruka je bila da ovih dana stižu predstavnici Evropske komisije i da će se oni veoma detaljno upoznati sa tim pitanjima, koja su postavili u svom pismu. Ne vidim zbog kakvih se nepravilnosti treba brinuti. Ne mislim da je u ovom trenutku pokrenuta kaznena procedura. U ovom trenutku pitanje je na razmatranju. Zanimljivo je nešto drugo što je rekao predsednik – da je zaustavljanje isplata evropskih sredstava za Bugarsku povezana sa Južnim tokom. To je ono što je krajnje neprijatno, ako zamislimo da Komisija u ostavci deluje čisto politički spram Bugarske“.

Od gradnje južnog toka u Bugarskoj ne odustaje se ni Rusima pa iz Moskve poručuju da zvanično obaveštenje o tome da Bugarska izlazi iz projekta gradnje gasovoda nisu dobili.

Uvidevši da je vrag odneo šalu italijanski premijer Mateo Renci je u vreme najžešćih pritisaka protivnika Južnog toka na Bugarsku predložio da lideri zemalja kroz koje će prolaziti gasovod Južni tok upute zajedničko pismo Evropskoj komisiji u znak podrške tom projektu. Portal EurActiv.com izveštava o tome da je Renci predložio (10. juna) da lideri Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije upute pismo Komisiji u znak podrške Južnom toku čija se budućnost čini neizvesnom.

Ova inicijativa je došla kada je već bilo izvesno da Ukrajina niti ima novca niti želi da plati Rusima dug od 1,951 milijardi dolara za gas i kada je EU pokazala da u pregovorima između Kijeva i Moskve ne namerava konkretno, finansijskom inekcijom da pomogne Ukrajincima da regulišu ceh za potrošeni gas već želi da ima samo ulogu moderatora, sve kako bi Briselski političari istakli svoj značaj.

U međuvremenu je Gazprom objavio da će Naftogasu Ukrajine, ukoliko 16. juna, ujutru (do 10 h po moskovskom vremenu) Ukrajina ne isplati dug gas nastaviti da isporučuje samo uz avansnu isplatu. Ukupnu sumu duga Moskva je procenila na 4,4 milijarde dolara.

U maratonskim pregovorima, čija najnovija runda je započela sinoć u Kijevu, po ovom pitanju nema konkretnih pomaka.

Prethodni pregovori su propali u sredu, kada je u Briselu Ukrajina odbila ruski predlog da ubuduće hiljadu kubnih metara plaćaju 385 dolara, što je sto dolara jeftinije od dosadašnje cene. Ukrajina insistira da hiljadu kubnih metara gasa ubuduće plaća 326 dolara.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je potom naredio da se EU i SAD obaveste da je Rusija „odbacila konstruktivne predloge ukrajinske strane“, saopštila je informativna služba ukrajinske vlade.

„Naređujem Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu energetike i rudarstva da obaveste zemlje-članice EU i SAD da je Rusija namerno sabotirala pregovore o isporuci gasa između Naftogasa Ukrajine i Gazproma, i da nije prihvatila konstruktivne predloge ukrajinske strane koji su u skladu s pozicijom Evropske komisije. Zbog namernog jednostranog odustajanja Ruske Federacije od regulisanja konflikta podriva se energetska sigurnost Ukrajine i EU“, poručio je Jacenjuk u saopštenju koje prenosi ITAR-TASS.

Jacenjuk je poručio nadležnim ministarstvima Ukrajine, rukovodstvu Naftogasa Ukrajine i regionalnim državnim upravama da se pripreme za prekid isporuke ruskog gasa od 16. juna.

Jacenjuk je, takođe, naložio ukrajinskom ministarstvu pravde da završi sa pripremama neophodnih dokumenata, kako bi se na sudu u Stokholmu osporila cena na gas koju je formirala ruska strana.

„Ukrajina je spremna da plati Rusiji 326 dolara za hiljadu metara kubnih gasa u periodu postupka u Stokholmskom arbitražu“, izjavio je Andrej Kobolev, direktor Naftosasa komentarišući da je cena od 326 dolara srednja cena između trenutne cene gasa za Ukrajinu od početka godine (265 dolara za hiljadu metara kubnih) i cene na koju insistira 'Gasprom (385 dolara).

''Ukrajina će biti spremna da takvim kompromisom izmiri preostali dug za prethodne periode i uspostavi konkretan raspored za budući obračun. U tom periodu mi ćemo se ili dogovoriti o uspostavljanju fer cene ili ćemo to pitanje da rešimo u Stokholmu,'' kaže Kobolev.

Novi pregovori radi izbegavanja prekida isporuke ruskog gasa Ukrajini što bi, svakako, ugrozilo snabdevanje Evrope ovim energentom, počeli su u subotu uveče u Kijevu. Za stolom su evropski, ukrajinski i ruski zvaničnici: Ginter Etinger,ukrajinski ministar energetike Juri Prodan i generalni direktor Gazproma Aleksej Miler. Ukrajinska strana priželjkuje "konstruktivne pregovore", javlja AFP.

Realna je opasnost da ponovo dođe do zavrtanja slavina Rusije prema Ukrajini, a da Ukrajina, kao i u prethodne dve krize gas namenjen evropskim potrošačima konfiskuje za sebe.

I, to je ono čega treba da se plaše evropski zvaničnici, koji Ukrajinu koriste da bi prevaspitali Rusiju.

Sada se Evropska komisija zalaže da Rusija povuče tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv Trećeg energetskog paketa Evropske unije, rekao je, prema pisanju Tanjuga, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger.

“Mi pozivamo (Rusiju) da odustane od tužbe. Realizacija projekta Južni tok je odložena zbog razlike Zapada i Rusije o ukrajinskom pitanju. Kriza u Ukrajini i obraćanje STO su znatno smanjili intenzitet naših pregovora s ruskom stranom o temi Južni tok,” rekao je Etinger u petak, posle sastanka ministara energetike EU u Luksemburgu.

Rusija je, inače, početkom maja uložila žalbu STO zbog novog zakonodavstva EU u oblasti energetike, tvrdeći da narušavaju međunarodna pravila. Konsultacije Rusije i EU o tužbi koju je Moskva podnela STO protiv Trećeg energetskog paketa EU trebalo bi da počnu krajem juna. Rusija je zatražila konsultacije sa EU o toj temi još 30. aprila. Ako se rešenje ne nađe u bilateralnim pregovorima Rusija bi mogla da zahteva uspostavljanje arbitražne grupe eksperata u okviru STO.

Već sama činjenica da je Etinger priznao da je realizacija projekta Južni tok odložena zbog različitih stavova Zapada i Rusije o ukrajinskom pitanju i obraćanja Moskve STO - baš zbog samog Južnog toka – ogoljava poteze koje Brisel vuče u ovom odmeravanju snaga.

„Pregovori Evropske komisije i Rusije po pitanju projekta Južni tok prema zakonima EU su zaustavljeni. Povod za to bilo je zahtev Rusije STO za Takozvani treći energetski paket,“ saopštio je Etinger u petak objašnjavajući da ruski partneri postavljaju pitanje usklađenosti evropskog zakona o jedinstvenom tržištu sa pravilima STO.

Na inicijativu evropskih „vladara“ juče je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao, preko telefona, sa federalnim kancelarom Nemačke Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom o situaciji u Ukrajini, pa i o pitanjima povezanim sa dugom Kijeva za ruski gas, saopštila je pres služba Kremlja.

Možda je još rano reći da je ovo telefoniranje rezultat inicijative italijanskog premijera ali, treba imati u vidu da su italijanska, francuska i nemačka firma (ENI, EDF i Vinteršal) partneri Gazpromu u gradnji Južnog toka. Nemačka, Francuska i Italija možda preko briselskih diplomata pokušavaju da ukrote Rusiju ali, sasvim je sigurno da njihovi lideri neće dozvoliti da na ime imaginarnog dobitka EU trpe privrede i građani zemalja na čijem su čelu. Pogotove ne zbog toga da bi išli na ruku SAD.

Bugarska, u kojoj SAD imaju veliki uticaj moraće, takođe, da preispita da li joj je stalo do dobrobiti svojih građana ili naredbodavaca iz centara moci u Briselu i Vašingtonu. Bugarski političari morali bi brzo da uče na greškama u koracima ukrajinskih kolega. Da i oni i građani Bugarske ne budu nova kolateralna šteta lobista protiv Rusije i Južnog toka.