Evropski škriljci – alternativa ruskom gasu (?)

Prva pomisao koja je mnogima pala na pamet nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog pripajanja Krima je bila: na koji način će se Moskva osvetiti. Odgovor je mnogima došao gotovo automatski: evropska zavisnost od ruskog gasa je tolika da bi Moskva, ako to želi, vrlo brzo i efikasno mogla „starom kontinentu“ zadati energetske glavobolje. Odjednom se počelo razmišljati i o tomu koje alternative Evropi uopšte stoje na raspolaganju.

Preispitivanje energetskih smernica

Prilikom poseta kanadskog premijera Stefana Harpera ove nedelje (27.3.) Nemačkoj, nemačka kancelarka Angela Merkel je najavila „preispitivanje smernica“ nemačke energetske politike u budućnosti. Mesto i vreme objave ove, pomalo senzacionalne vesti, ukazuje na to u kojem smeru bi te nove smernice trebale ići. Kanada je jedan od najvećih svetskih proizvođača energenata i Nemačka bi se tako u budućnosti, uprkos svim započetim mega-projektima poput Baltičkog gasovoda, polako mogla okretati izvorima energije koji se ne nalaze unutar Putinovog carstva. Kanada se tu čini kao idealan partner. Ali, čitava priča ima i jedan negativan prizvuk. Pogotovo u Nemačkoj. Naime, Kanada dobar deo svog gasa i nafte dobija putem tzv. „frakinga“, metode kojom se pod velikim pritiskom i, kako zaštitnici životne sredine tvrde, uz pogubno delovanja na prirodu, gas i nafta istiskuju iz škriljaca. I tu za mnoge u Nemačkoj nastaje problem.

Alternativa zvana „fraking“

„Fraking“ je u Nemačkoj zasad tabu tema, o kojoj se ne govori - ako za to nema potrebe. Jedna stručna grupa je prošle godine nemačkoj vladi preporučila da odustane od „frakinga“ u Nemačkoj. Ova metoda ovde ima mnogo neprijatelja, i to ne samo zaštitnika životne sredine nego i mnogih interesnih grupa, od poljoprivrednika pa sve do pivara, koji strahuju po imidž svog piva, čiji najjači adut je upravo besprekorna nemačka voda, koju bi „fraking“ mogao zagaditi.

Ali, kriza oko Krima i zahlađenje odnosa s Moskvom menjaju ovaj tvrdokorni stav. I pre je jedan od glavnih argumenata pobornika „frakinga“ bio manja zavisnost od ruskog gasa. Na političkom vrhu se. Međutim, do sada niko nije hteo igrati „vrućim krumpirom“ zvanim „fraking“. Sada su se napadno upadljivo izređali istupi vladinih političara iz demohršćanskog tabora, koji odjednom „fraking“ smatraju najozbiljnijom alternativom. Peter Ramsauer , predsednik Privrednog odbora Bundestaga i pripadnik Merkeline Unije CDU/CSU traži da se u Nemačkoj opcija upotrebe „frakinga“, po svaku cenu, „drži otvornom“. On je ukazao i na nelogičnost situacije u kojoj se Nemačka sprema, „u povećanom obimu“, uvoziti gas upravo iz Kanade, koja taj isti gas dobija metodom istiskivanja iz škriljaca, dakle, omraženim „frakingom“. „Kada bi gas iz škriljaca bio otrov, tada ga ne bi smeli uvoziti ni iz drugih zemalja“, zaključio je Ramsauer u razgovoru za „Velt am Sontag“.

Nemački inženjeri u potrazi za rešenjem

I Rammsauerov kolega i zamenik predsednika zastupničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Mihael Fuš se jasno izjasnio za „smanjenje zavisnosti“ od ruskog gasa.

„Moramo razmisliti o alternativnim zemljama uvoza, poput Nigerije ili Norveške, ali i o mogućoj upotrebi ‚frakinga‘ i u Nemačkoj“, rekao je Fuš za „Frankfurter Algemeine Zeitung“.

Poverenik Evropske komisije za energiju i Merkelin stranački kolega Ginter Etinger ionako već duže vreme žestoko kritikuje svoju domovinu zbog njene energetske politike, pa tako i zbog tvrdoglavog „ne“ gasu iz škriljaca. Ali, izgleda da se, zasad, radi o „ispitivanju terena“ i izazivanju mogućih reakcija demohrišćanskog koalicionog partnera, Socijaldemokratske stranke Nemačke, koja je, kao i celokupna javnost, protivnik sporne metode dobijanja energenata.

Izgleda da se o „frakingu“ ni u Nemačkoj više ne razmišlja po principu „crno-belo“. Komentator dnevnika WAZ je tako utvrdio da bi Nemačka sa svojim ogromnom rudarskom tradicijom mogla pronaći načia kako da „fraking“ učini manje opasnim po okolinu, a da metoda ipak bude isplativa. Nemačka kombinacija inženjerskog znanja i tradicije spojena s jakim ekološkim pokretom bi tu mogla naći rezultat prema kojem bi „i vuk bio sit i koze na broju“. Možda se tako Putinova Krimska avantura pokaže kao podsticaj novoj energetskoj revoluciji u Nemačkoj.