Nemci ne mogu bez ruskih energenata
Analiza istraživačkog biroa Enerdžikoment iz Hamburga pokazuje da bi niz evropskih zemalja, među njima i Nemačka, obustavu ruskih isporuka gasa izdržale samo nekoliko dana. Kriza u Ukrajini pridodala je novu dozu neizvesnosti planovima Angele Merkel da njena zemlja sa nuklearne energije pređe na obnovljive izvore energije jer, isključenje reaktora bi samo povećalo zavisnost Nemačke od ruskih fosilnih goriva.
Annaliza istraživačkog biroa Enerdžikoment (Energycomment) iz Hamburga pokazuje da bi niz evropskih zemalja, među njima i Nemačka, obustavu ruskih isporuka gasa izdržale samo nekoliko dana.
Nemačka samo 11 odsto potreba za gasom pokriva iz sopstvenih izvora, 33 odsto potrebnog gasa uvozi se iz Rusije, 29 odsto iz Norveške i 22 odsto iz Holandije, prenosi Beta.
Nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel izjavio je da za sada ne vidi razumnu alternativu uvozu gasa iz Rusije.
Nemački mediji prenose da je Gabriel na skupu u Osnabriku rekao da se "u javnoj debati o nemačkoj energetskoj situaciji i zavisnosti od ruskog gasa stiče utisak kao da postoje i druge mogućnosti".
To, međutim, nije tačno, istakao je Gabrijel i dodao da se Rusija "čak i u vreme 'hladnog rata' pridržavala ugovora o isporukama gasa".
Početkom sedmice objavljena analiza istraživačkog biroa Enerdžikoment (Energycomment) iz Hamburga pokazuje da bi niz evropskih zemalja, medju njima i Nemačka, obustavu ruskih isporuka gasa izdržale samo nekoliko dana.
Savezna kancelarka Angela Merkel je doduše, posle razgovora sa kanadskim premijerom Stivenom Harperom u Berlinu (27. marta), takođe, zatražila da se smanji zavisnost od ruskih isporuka energenata.
Kancelarka je najavila "redefinisanje ukupne energetske politike", dok je kanadski premijer stavio do znanja da bi njegova zemlja ubuduće mogla da uveća isporuke gasa i nafte.
Međutim, i kancelarka je ocenila da ne treba gajiti nade da bi zavisnost od ruskih isporuka mogla da bude brzo okončana, pre svega zato jer infrastruktura za korišćenje alternativnih izvora ovih sirovina još nije razvijena u dovoljnoj meri.
Muke Angele Merkel oko energetske zavisnosti od Rusije su velike.
Ako Nemačka ostvari plan da do 2050. godine 80 odsto svojih potreba za energijom namiruje iz obnovljivih izvora, to će svakako doprineti njenoj energetskog bezbednosti i stabilnosti. Ali kako je predviđeno da se usput isključe reaktori, zemlja u međuvremenu ostaje zavisna od korišćenja fosilnih goriva. A to znači zavisnost od Rusije.
Radi se o najvećem unutrašnjepolitičkom projektu nemačke kancelarke Angele Merkel, poznatom kao "Energetski preokret", piše juče agencija Asošiejted pres (AP).
Ona ga je pokrenula posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 11. marta 2011. godine, ali zbog njega ima sve veće glavobolje, prenosi Beta.
Tenzije sa Rusijom, nakon što je ta zemlja pripojila Krim, mogu dodatno da zakomplikuju stvari.
Nemačka, druge zemlje Evropske unije, kao i SAD, uzvratili su na ovaj potez uvođenjem sankcija Rusiji i prete uvođenjem još strožih. Avaj, Nemačka i nekoliko evropskih ekonomija znatno zavise od ruskih energetskih usluga.
Nemačka, najsnažnija ekonomija EU, trećinu svojih potreba za zemnim gasom i sirovom naftom podmiruje nabavkama iz Rusije.
Ako bi situacija sa tom zemljom eskalirala i vlada u Berlinu odlučila da smanji energetsku zavisnost od Rusije, mogli bi nastati problemi, s obzirom na to da Merkelova i dalje gura svoj ambiciozni plan i smatra da bi on mogao postati "novi nemački izvozni hit".
Kada je Nemačka obznanila da će do 2022. godine ugasiti reaktore u svojim nuklearnim centralama, ta odluka je bila veoma popularna.
Međutim, pripremanje privrede na sprovođenje odluke pokazala se komplikovanom i postala je recept za političku blokadu - barem dok nova "velika koalicija" Merkelove, sastavljena od levice i desnice, ne preuzme rukovođenje državom u decembru.
Nemačka obala i njene severne ravnice pružaju obilje energetskog potencijala za proizvodnju struje od vetra. Međutim, planiranje dalekovoda kako bi se ta energija dopremila do južnih industrijskih zona suočava se s otporima, a sistem subvencija, namenjen podsticanju obnovljivih energija, stvara sve više problema.
Plan podrazumeva da se do 2025. godine između 40 i 45 odsto nemačkih energetskih potreba podmiruje iz obnovljivih izvora, uključujući vetar. Do 2035. godine udeo bi se povećao na između 55 i 60 odsto. U ovom trenutku, nešto manje od četvrtine nemačkih energetskih potreba podmiruje se odatle.
Kritičari smatraju da plan nije dovoljno "zelen", pošto se oslanja i na ugalj i lignit. Na ove energente je 2013. godine otpadalo oko 45,5 odsto energetske proizvodnje, što je za čitavih 44 odsto više nego 2012. godine. Poređenja radi, udeo učešća nuklearne energije je sa više od 20 odsto u vreme Fukušime pao na 15 odsto.
Ako Nemačka ostvari plan da do 2050. godine 80 odsto svojih potreba za energijom namiruje iz obnovljivih izvora, to će svakako doprineti njenoj energetskog bezbednosti i stabilnosti. Al, kako je predviđeno da se usput isključe reaktori, zemlja u međuvremenu ostaje zavisna od korišćenja fosilnih goriva. A to znači zavisnost od Rusije.
"Neće to funkcionisati bez ruskog gasa", izjavio je ugledni nemački ekonomista Hans-Verner Sin.
Aleksander Rar, jedan od direktora nemačko-ruskog savetodavnog foruma, ukazao je da, sa isključivanjem nuklearne energije, ruski ugalj "dobija značajniju ulogu u Nemačkoj".
Za sada nije izgledno da će Rusija zatvoriti svoje gasovode, ili da će Nemačka i druge evropske zemlje primeniti sankcije u energetskom sektoru, ali situacija sa Krimom i Ukrajinom tera ljude da razmišljaju "šta će biti ako?"
Angela Merkel je prošle sedmice ukazala na to da među evropskim liderima "postoje izvesne bojazni" u vezi sa ruskim gasom, ali je takođe izjavila da su "gas i nafta nastavljali da teku čak i u doba Hladnog rata".
