MOL objavio da prodaje udeo u INI – Rusi se ne oglašavaju

Iako se već mesecima u medijima, posebno hrvatskim, ali i mađarskim, spekuliše da će ruske naftne kompanije – Gazprom, Rosnjeft ili Zarubežnjeft od mađarskog MOL-a otkupiti akcije Ini, a svoju poziciju potkrepiti i dodatnom kupovinom udela hrvatske države u naftnoj kompaniji INA d.d., iz Budimpešte je uoči vikenda stiglo saopštenje u kome se kaže da je mogući izlazak iz Ine samo opcija, ako se pregovori sa Zagrebom ne okončaju uspešno.

"Kao što je već ranije objavljeno, Odbor direktora MOL-a ovlastio je Izvršni odbor da započne s pripreme za prodaju MOL-ovog udela u Ini. Mogući izlazak iz Ine ostaje kao opcija, ako se pregovori ne okončaju uspešno", navodi se u izjavi MOL Grupe.

Sredinom januara u Zagrebu je održan treći krug pregovora između predstavnika hrvatske Vlade i MOL-a o budućnosti Ine, koji je, po oceni pregovarača, bio puno kooperativniji od prethodnih.

Ali 28. februara Ini je stigao dopis iz MOL-a u kojem se traži "saradnja Uprave društva u organizaciji data rooma, kao deo standardnog due dilligence procesa vođenog od treće strane povezanog s pripremom moguće prodaje udela u Ini putem imenovanih savetnika, što ovim putem objavljujemo investicijskoj javnosti."

“U skladu s važećom regulativom i dobrom poslovnom praksom INA objavljuje sve propisane informacije te će nastaviti s navedenom praksom,” navedeno je dopisu Ine objavljenom na Zagrebačkoj berzi.

Komentirajući tu objavu iz hrvatskog ministarstva privrede poručuju da će o upravljanju Inom i investiranju u dalji razvoj te kompanije nastaviti razgovore s MOL-om, a da će te teme biti u fokusu i ukoliko MOL-ov udeo u Ini sutra promeni vlasnika.

"Hrvatska želi da Ina bude vertikalno integrisana, snažna regionalna kompanija, u kojoj svi deoničari imaju onoliki uticaj u upravljanju koliki im je udeo. To već duže vreme nije slučaj, pa činimo sve da tu nasleđenu situaciju promenimo.. Ova će Vlada nastaviti štititi strateške nacionalne energetske interese i MOL-ova potvrda da radi pripremne radnje za moguću prodaju svog udela tu ništa ne menja", naglasili su iz Ministarstva.

Mađarski MOL je vlasnik 49,08 odsto Ine, hrvatska država ima 44,84 odsto a institucionalni i privatni investitori 6,08 odsto deonica.

Moguću prodaju udela u Ini Mađari su najavili još krajem prošle godine.

A, "tvrdeći pazar" i hrvatska i mađarska strana u međuvremenu kontinuirano lansira, navodno proverene, informacije o tome da je kupovina MOL-ovih akcija u Ini od strane neke od velikih ruskih naftnih firmi već gotova stvar, da su je dogovorili, lično, ruski predsednik Vladimir Putin i mađarski premijer Viktor Orban...

Prenoseći pisanje lokalnog nedeljnika Figyeloa, mađarski Portfolio navodi da su Rusi poručili da bi mogli biti zainteresovani za sticanje 49,1 odsto udela koji MOL drži u INI. U spinovanje su se uključili i ruski mediji koji su, na primer, pisali da je MOL-ov udeo u INI bio jedna od tema razgovora i čelnika Gazproma Alekseja Milera sa Orbanom.

Hrvatski mediji pišu da je u Zagreb iz Moskve stigla ponuda, da će Hrvat biti na čelu ruske INE (da se već razgovara sa potencijalnim kandidatima, političarima, poslovnim ljudima, možda naftašima, bliskim ruskim poslovno-političkim krugovima), da se Rusi nećkaju hoće li uz MOL-ov kupiti i hrvatski udeo u Ini zbog toga što Vlada traži više od 10 milijardi kuna za svoje akcije, da Rosnjeft ima plan da ujedini Inu i slovenački Petrol (koji nema vlastitih rafinerijskih kapaciteta) u najjaču naftnu kompaniju u region, što bi, svakako bilo dobra opcija za Inine rafinetije u Sisku i Rijeci, koje je MOL, inače, planirao da zatvori.

Hrvatski premijer Zoran Milanović potvrđuje da ruski investitori imaju interes za kupovinu Ine, a hrvatski predsednik Ivo Josipović kaže da, koliko on zna, o tome još nema definitivne odluke - hoće li se uopće prodati ili će se možda s Mađarima urediti odnosi.

“'Ina je prevažan resurs, nezavisno o tome ko su deoničari. Moram reći da u punoj meri podržavam Vladu u njenoj želji da se uvede red i da se Inom upravlja transparentno, zakonito i u skladu s hrvatskim interesima,” istakao je Josipović, napominjući da mu je manje važno hoće li Inin partner biti ovaj ili onaj, ali da mu je važno da Ina bude u funkciji.

Eventualno dalje širenje ruskih naftnih kompanija na Balkanu zanimljivo je i zapadnoevropskim medijima. Izvršni direktor MOL-a Josef Molnar je prošle nedelje u inetrvjuu za britansku agenciju Merchantcantos kazao da je primarni cilj MOL-a postizanje sporazuma s hrvatskom Vladom oko Ine na temelju tržišnog principa umesto politički motivisane agende, i da će, ako ne bude moguće investirati na profitabilan način u Hrvatskoj, potražiti druge mogućnosti.

Molnar je, takođe, kazao da je MOL želio ubrzati postupak pregovaranja, no da je današnja brzina pregovora sporija nego što su očekivali i istakao da su u trenutnoj fazi obe opcije podjednako važne - i postizanje sporazuma s hrvatskom vladom i prodaja udela u Ini.

Da pregovori idu teško sa hrvatske strane je još početkom januara konstatovao Mladen Pejnović iz vladinog Ureda za upravljanje državnom imovinom. U intervjuu za Novi list Pejnović je, čini se sasvim iskreno, rekao da se nada mirnom razlazu s mađarskim MOL-om i da će se za Inu pronaći novi partner.

“Ovi su pregovori tvrda igra. Opcija novog partnera je otvorena i s naše i sa MOL-ove strane. Mi nigde nismo rekli da smo protiv toga. Kad neko ko je već suvlasnik objavi da razmišlja da izađe iz vlasništva i kad njihova vlada to traži, onda je logično da i mi tako razmišljamo,” pojasnio je Pejnović i istakao kako će zamena partnera biti složena operacija, jer nema mnogo zainteresovanih. “Ima puno rafinerija i kompanija koje se prodaju po niskoj ceni. Naša je osnovna ideja da ono što je u funkciji rasta hrvatskog BDP-a nema alternativu. Rafinerije nisu profitabilan posao, pa nije veliki interes za preuzimanje. Objektivno, mi možemo biti zanimljivi kao prostor u ovom delu Evrope za dugoročan razvoj. Videćemo šta će pokazati dugoročni planovi ruskih firmi, azerbejdžanskih ili američkih, koje će proceniti da li svoje dugoročne interese mogu ostvariti na ovom prostoru. U nekim segmentima to mogu biti i Amerikanci. Prema nekim informacijama Rusi misle krenuti u istraživanja u Jadranu sa Exxonom.”