Novi izvori nafte u Srbiji (2)

Zbog visokih cena i sve manjih rezervi nafte, svet užurbano traži nove izvore energije, a ovaj trend stigao je i u Srbiju obnavljanjem zanimanja za nalazišta uljnih škriljaca iz kojih se može dobijati nafta. Na Drugoj međunarodnoj stručnoj konferenciji “Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize” u organizaciji Balkanmagazina, predstavnici nadležnih ministarstava i stručnjaci u oblasti rudarstva, energetike i ekonomije predstavili su javnosti čime Srbija raspolaže, koje tehnologije za preradu uljnih škriljaca su na raspolaganju, koje su prednosti, i kakve ekološke rizike može da donese ovaj proces.

Verovatno najvažnija vest je da Vlada Srbije planira do kraja godine da raspiše tender za istraživanje, preradu i eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksinačkog basena.

Procenjuje se da u Srbiji ima 11 basena u kojima se nalazi 4,5 milijarde tona procenjenih rezervi uljnih škriljaca. Najistraženiji je Aleksinački basen gde se na preko 20 kvadratnih kilometara procenjuju rezerve uljnih škriljaca od dve milijarde tona ili 1,1 milijardi barela nafte.

Prema rečima Tomislava Šubaranovića, državnog sekretara u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja na tenderu će pobediti onaj ko da najbolje uslove i obezbedi najviši nivo zaštite životne sredine.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nastaviće sa geološkim istraživanjima i u drugim delovima Srbije, a nakon toga će i za ta nalazišta biti raspisani tenderi, najavio je Šubaranović.

Državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa je saopštio i da se planira milijardu evra inicijalnih ulaganja u ovaj projekat, a sve što se tiče zaštite životne sredine biće zahtev na tenderu.

Ekonomski i privredni razvoj traže sve više energenata, a najveći deo energetskih potreba zadovoljava se iz neobnovljivih izvora. Više od 90 odsto energije dobija se iz nafte, gasa i uglja, a iz uljanih škriljaca pokriva se oko jednog promila svetskih potreba za energijom.

Sa cenom od oko 100 dolara za barel, oni postaju sve isplativiji, napominje Šubaranović.

Istraživanja uljnih škriljaca u Srbiji otpočeta su još 1950-ih godina prošlog veka, ali zbog jeftine uvozne nafte od tih projekata se odustalo.

S obzirom na cenu nafte uljni škriljci su ponovo postali aktuelni. Njihova eksploatacija bi smanjila uvoz energenata i energetsku zavisnost Srbije, poručio je Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Najistraženije i najbliže eksploataciji je polje Dubrava u Aleksinačkom basenu sa geološkim rezervama od 367 miliona tona uljnih škriljaca. Miodrag Denić, direktor za investicije i tehnički razvoj JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica – Aleksinački rudnici objasnio je da na sva tri aleksinačka polja Dubrava, Logorište i Morava procenjeno 1,9 milijardi tona rezervi ove potencijalne sirovine za dobijanje sintetičke nafte. (prezentacija - Miodrag Denić - ppt)

Uz škriljce i ugalj

U početku, eksploatacija bi bila na površinskom delu gde se nalazi 132 miliona tona škriljaca, a ostatak bi bio izvađen podzemnim putem. Prema elaboratu koji je urađen početkom ove godine, ako bi se vadilo pet miliona tona uljnih škriljaca godišnje, sa 330 radnih dana, površinski kop u Dubravi bi obezbedio vađenje narednih 26 godina. Pored toga, otkopavaće se i 49.404 tone uglja godišnje.  Vađenje kompletnih uljnih škriljaca na ovom polju, sa ovom godišnjom proizvodnjom bi trajalo 70 godina, napominje Denić.

Analize stručnjaka su pokazale da bi cena koštanja jednog barela sintetičke nafte koja ulazi u rafineriju, u koju je uračunata cena kopanja rude, iznosila 63 dolara po barelu, što naftu iz škriljaca čini izuzetno konkuretnom prirodnoj nafti čija je cena na berzama oko 100 dolara po barelu. Denić ističe i da je u Estoniji, jednoj od tri zemlje koja prerađuje uljne škriljce, cena po barelu u koju su uračunate i ekološki porezi i porez na dobit - 73 dolara.

U svetu su trenutno aktuelna tri nekonvencionalna izvora dobijanja nafte: naftni pesak, uljni škriljci i nafta iz matičnih stena. Najveći resursi za dobijanje nafte iz naftnog peska nalaze se u Kanadi koja na ovaj način proizvodi 70 miliona tona nafte godišnje. Poređenja radi, godišnja potrošnja Srbije je četiri miliona tona nafte.

Proizvodnja nafte iz matičnih stena napravila je poslednjih godina revoluciju u SAD i dovela do velikog povećanja njihovih resursa i smanjenja uvozne zavisnosti.

Najveće rezerve uljnih škriljaca u svetu nalaze se u SAD, oko 70 odsto ukupnih svetskih rezervi, Rusiji, Kongu, brazilu, Estoniji i Kini.

Smatra se da ekonomičnu površinsku eksploataciju obezbeđuju uljni škriljci sa prinosom ulja od minimalno 50 do 60 litara ulja po toni škriljaca. Kod nas Aleksinačko ležište se nalazi u kotlini između reka Morava i Moravica, unutar eksploatacionog prostora Aleksinačkih rudnika. Površina ležišta je nešto manja od 21 kilometra kvadratnog, dužina ležišta je 8,5 kilometara, a širina 2,5 kilometra. Pored uljnih škriljaca postoji i sloj uglja. Debljina sloja podinskih uljnih škriljaca je 3,5 do 30 metara, a debljina povlatnih uljnih škriljaca je 50 do 80 metara, precizirao je Denić.

Uljni škriljci koriste se za proizvodnju električne energije, za proizvodnju sirovog ulja i gasa kao nusproizvoda, kao i za proizvodnju generatorskog gasa. I pepeo koji nastaje u preradi uljnih škriljaca ima svoju namenu, pa se tako može koristiti kao sirovina za proizvodnju građevinskog materijala, kao materijal za izgradnju puteva, kao zamena ili dodatak cementu ili u poljoprivredi.

Suština svakog procesa retortovanja, odnosno dobijanja ulja iz škriljaca sastoji se u tome da se u određenoj peći zagrevaju škriljci na temperaturi od 450 do 550 stepeni Celzijusa na kojoj se vrši razlaganje organske materije kerogena iz škriljaca, pri čemu se jedan njen deo dobija kao ulje, drugi deo kao gas, a treći u vidu ugljeničkog taloga koji ostaje u prerađenom škriljcu. Iz jedne tone uljnih škriljaca sa aleksinačkog polja Dubrava može se dobiti 86 kilograma ulja, 430 kubnih metara retortnog gasa i 700 kilograma pepela. Ukoliko se troše u termoelektrani, jedna tona škriljaca može da proizvede 329 kilovat časa električne energije, objasnio je je metod proizvodnje i praktičnu primenu Denić.

On je istakao i tehnologiju enefit za preradu uljnih škriljaca koju koriste estonske kompanije, kao efikasnu i kojom se 100 odsto uljnih škriljaca iz rudnika prerađuje bez otpadnog materijala.

Najštetniji gas koji se emituje sagorevanjem uljnih škriljaca je ugljendioksid (CO2) i to ovom tehnologijom se emituje 360 kilograma po barelu. Sagorevanjem škriljaca u termoelektranama oslobađa se više ugljendioksida. Ipak, Denić uverava da te količine nisu velike u poređenju sa količinom CO2 koji svakodnevno emituju automobili. Osim emisije gasova, veliki uticaj na životnu sredinu može imati i velika količina otkrivke. Procenjuje se da bi se sa površinskog kopa godišnje vadilo 10 miliona kubnih metara otkrivke koja se mora negde odložiti. Denić otkriva da je prema idejnom rešenju predviđeno odlagalište jalovine zapremine 12,3 miliona kubnih metara što bi primilo otkrivku iz faze otvaranja i postizanja projektovanog dna površinskog kopa.

Još jedan problem moglo bi predstavljati odlaganje pepela od prerađenog škriljca. Ukoliko bi se sagradila cementara, veći deo od 3,5 miliona tona pepela  bilo bi pretvoreno u cement i rešio bi se problem odlaganja, ali bi se otvorio problem zagađivanja cementare. ono što je najvaćnije je da je prerada uljnih škriljaca ekološki čist proces, koji ne troši vodu. Mi smo naručili izradu Studije o distribuciji mikroelemenata u uljnim škriljcima Aleksinačkog ležišta u kojoj će se analizirati sadržaj toksičnih elemanata poput arsena, berilijuma ili žive i što će omogućiti analizu uticaja prerade na vodu, zemljište, vazduh, ljude i floru i faunu, zaključio je Denić.

Među zainterersovanim kompanijama za eksploataciju uljnih škriljaca nalazi se i Naftna industrija Srbije, sa jakim argumentom da već poseduje rafinerijske kapacitete u kojima bi se prerađivala nafta.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a smatra da bi transport nafte u druge rafinerije ili izgradnja nove rafinerije, kao što su Estonci uradili, bila veoma skupa dok bi korišćenje postojećih rafinerija u Pančevu i Novom Sadu uštedelo dosta novca. 

Tehnologija prerade je dosta bezbedna i svi proizvodi poput gasa, nafte, pepela se mogu iskoristiti, objašnjava Kravčenko.

Partner NIS-u u ovom poslu bila bi ruska kompanija OAO Atomenergoprojekt koja već sedamdeset godina razvija tehnologiju prerade uljnih škriljaca. U saradnji sa kompanijom TTU oni razvijaju tehnologije prerade uljnih škriljaca sa maksimalnom iskorišćenošću energije. Trenutno sa njihovim tehnologijama rade dve termoelektrane na uljne škriljce u Estoniji a angažovani su još na deset projekata u Jordanu, Izraelu, Maroku i Uzbekistanu.

Prema rečima Ruslana Salihova, glavnog inženjera ove kompanije, efikasnost njihove tehnologije galoter je 91 odsto, a u poređenju sa ostalim tehnologijama odskače visinom učešća energije uljnih škriljaca u dobiti uz niža kapitalna ulaganja.

Od dobijanja dozvole do izgradnje fabrike potrebno je tri godine. Prethodno, potrebna je izrada procene uticaja na životnu sredinu, na društvo, atmosferu, zemlju, vodu, floru i faunu. Ta procena mora da se objavi u medijima i da se otvori javna rasprava. Nadležno ministarstvo onda oformljuje specijalnu komisiju gde će se sva pitanja raspraviti. To smo prošli u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje EU, objasnio je Salihov. (prezentacija - Salihov - pptx)

Globalne rezerve uljnih škriljaca mnogo su veće nego tradicionalne rezerve nafte. Procena globalnih rezervi je od 2,8 do 3,3 biliona barela, dok su procene za Srbiju oko 1,5 milijardi barela.

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih kompanija u Jugoistočnoj Evropi sa sopstvenom proizvodnjom nafte i gasa, rafinerijama, naftnim poljima, maloprodajom i petrohemijom. Atomenergoprojekt ima veliko iskustvo jer je u industriji uljnih škriljaca od 1950-ih godina i dizajnirao je tri termoelektrane koje sagorevaju uljne škriljce. Kompanija sa kojom sarađujemo, TTU ltd poseduje 25 patenta i 37 pronalazača i koja je tehnološki provajder za Atomenergoprojekt. Zajednički nastup ovih kompanija svima donosi veliku korist, ističe Salihov.

Ekologija i uljni škriljci

Verovatno najsenzibilnije pitanje u celom procesu dobijanja nafte iz uljnih škriljaca je ekologija. Tu se javljaju mnoga pitanja, od toga kog ekologa izabrati koji će garantovati za posledice ovog procesa, jer malo kompanija u svetu ima iskustva u preradi uljnih škriljaca. Marko Matović iz konsultantske kuće South east Europe Consultants apelovao je da se o svemu edukuju i obaveste građani Aleksinca, ali i da treba voditi računa pre svega o interesima zemlje i naroda, a ne o interesima investitora.

Treba zaštiti interese Srbije, da ne budemo poligon gde se neko vežba, već da se koriste isprobane metode prerade uljnih škriljaca, upozorava Marković.

Koordinator proizvodnje energije u EPS-u Svetomir Maksimović ukazao je na nekoliko suprotstavljenih argumenata za i protiv uljnih škriljaca.

Srbija ima ozbiljne unutrašnje probleme jer zavisna od uvoza nafte i gasa, a imamo probleme i u proizvodnji električne energije, jer su potrebne velike investicije da se naprave novi megavati. Takođe, imamo situaciju da su sve  podzemne eksploatacije u regionima sa visokom nezaposlenošću i  mora se naći način da se ti ljudi zaposle i ostanu u svojim kućama. Kanada vadi naftu iz peska, ali lako je njima kada nemaju problema sa životnom sredinom, jer su ta nalazišta daleko od naseljenih mesta. Slično je i u nekim delovima SAD. Ali kada se uđe u Evropu, stvari semenjaju. Poljska se zaletela u gasne škriljce i sad ne znaju šta će, a Francuska je zabranila proizvodnju iako ima velike rezerve. treba biti i oprezan, da li će to biti isplativo. Šta ako nafta padne na 60 dolara  za barel, da li će onda država morati da subvencioniše proizvodnju i preradu nafte iz uljnih škriljaca. Svaka država ima cilj da bude energetski nezavisna, ali vidimo da se ne zaleću sve zemlje u ovu priču. Neka krene manja aktivnost sa uljanim škriljcima za cementare, pa da vidimo kako to ide, jer kada se uđe u velike investicije i preuzmu obaveze onda nema nazad, upozorio je Maksimović.

Državni sekretar Dejan Popović objasnio je da će svakako biti obavljena stručna rasprava i sigurno se neće odlučivati preko kolena.

Namera je da se raspiše tender za strateškog partnera i država ne namerava da subvencioniše nikoga. Pre toga potrebna je studija o uticaju na životnu sredinu, pa studija o izvodljivosti. Takođe, u toku je raspisivanje tendera za konsultanta, poručio je Popović.

Nacionalni interes i nafta

Uzrok nesporazumima i brigama svakako je i mešanje proizvodnje gasa iz gasnih škriljaca ozloglašenom metodom fraking koja je izuzetno prljava i štetna za okolinu. Srđan Gavrilović, saradnik NIS-a ukazao je da je vađenje uljnih škriljaca opasno koliko i vađenje uglja i da u EU ne postoji pokret protiv uljnih, već protiv gasnih škriljaca. Takođe, razlog zašto više zemalja ne koristi ovu sirovinu za dobijanje nafte je jak lobi OPEC-a i naftnih kompanija u prošlosti koji su bili protiv ovog resursa.

Lajoš Seke, pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine istakao je da se kod nas prilikom svakog projekta prvo postavlja pitanje ekologije.

Ekologija je uvek pitanje, a ne samo prilikom vađenja rude. Aleksinački škriljci koji se nalaze na površini su ekološki problem i bez ikakve eksploatacije, kaže Seke.

Miodrag Denić je napomenuo da u aleksinačkom kraju u svakom trenutku 200 ljudi čeka na posao u rudarskoj jami.

Ukoliko se i taj deo industrije ugasi, migracija iz tih krajeva biće strahovita, pesimističan je direktor u PEU Resavica koji kaže i da ljudi iz tih krajeva jedva čekaju posao, a opet ima i onih koji se protive čak i istraživanjima.

Rasprava je dobila i analizu iz ekonomskog ugla od strane Bože Draškovića, saradnika Instituta ekonomskih nauka.

Kako neki neobnovljivi resurs nestaje tako postaje skuplji za eksploataciju. Kod malih zemalja javlja se problem nedostatka sredstava za tehnologiju i onda moraju da ulaze u razne aranžmane. Ipak, istorija pokazuje da je retko gde ulazak stranog kapitala u prirodne resurse razvio neku zemlju. U današnje vreme profiti su internacionalni, a socijlani troškovi i gubici su nacionalizovani. To su lako merljivi troškovi, dok se ekološki troškovi teško mere. Valja razmisliti o strategiji rente na resurse koje treba strogo odvojiti od kažnjavanja za ekološka zagađenja. Misam pristalica da zaustavlja industrijski napredak, niti da mi možemo sve sami, ali mislimd a treba gledati nacionalni interes pre interesa investitora, posebno pošto smo imali praksu poslednjih decenija da se više gleda veština investitora nego nacionalni interes zemlje, zaključuje Drašković.