Novi izvori nafte u Srbiji

Miloš Obradović

Do kraja godine biće raspisan tender za strateškog partnera za istraživanje i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, najavio Tomislav Šubaranović, državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja
(foto: Učesnici okruglog stola Balkanmagazina o uljnim škriljcima u Srbiji)

Zbog visokih cena i sve manjih rezervi nafte, svet užurbano traži nove izvore energije, a ovaj trend stigao je i u Srbiju obnavljanjem zanimanja za nalazišta uljnih škriljaca iz kojih se može dobijati nafta. Na Drugoj međunarodnoj stručnoj konferenciji “Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize” u organizaciji Balkanmagazina, predstavnici nadležnih ministarstava i stručnjaci u oblasti rudarstva, energetike i ekonomije predstavili su javnosti čime Srbija raspolaže, koje tehnologije za preradu uljnih škriljaca su na raspolaganju, koje su prednosti, i kakve ekološke rizike može da donese ovaj proces.

skriljci okrsto

Okrugli sto Balkanmagazina o naftnim škriljcima: ukazano je i na ekološke, ekonomske i demografske aspekte ove teme

Verovatno najvažnija vest je da Vlada Srbije planira do kraja godine da raspiše tender za istraživanje, preradu i eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksinačkog basena.

Procenjuje se da u Srbiji ima 11 basena u kojima se nalazi 4,5 milijarde tona procenjenih rezervi uljnih škriljaca. Najistraženiji je Aleksinački basen gde se na preko 20 kvadratnih kilometara procenjuju rezerve uljnih škriljaca od dve milijarde tona ili 1,1 milijardi barela nafte.

Prema rečima Tomislava Šubaranovića, državnog sekretara u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja na tenderu će pobediti onaj ko da najbolje uslove i obezbedi najviši nivo zaštite životne sredine.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nastaviće sa geološkim istraživanjima i u drugim delovima Srbije, a nakon toga će i za ta nalazišta biti raspisani tenderi, najavio je Šubaranović.

Istraživanja uljnih škriljaca u Srbiji otpočeta su još 1950-ih godina prošlog veka, ali zbog jeftine uvozne nafte od tih projekata se odustalo.

S obzirom na cenu nafte uljni škriljci su ponovo postali aktuelni. Njihova eksploatacija bi smanjila uvoz energenata i energetsku zavisnost Srbije, poručio je Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Najistraženije i najbliže eksploataciji je polje Dubrava u Aleksinačkom basenu sa geološkim rezervama od 367 miliona tona uljnih škriljaca. Miodrag Denić, direktor za investicije i tehnički razvoj JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica – Aleksinački rudnici objasnio je da na sva tri aleksinačka polja Dubrava, Logorište i Morava procenjeno 1,9 milijardi tona rezervi ove potencijalne sirovine za dobijanje sintetičke nafte.

U početku, eksploatacija bi bila na površinskom delu gde se nalazi 132 miliona tona škriljaca, a ostatak bi bio izvađen podzemnim putem. Prema elaboratu koji je urađen početkom ove godine, ako bi se vadilo pet miliona tona uljnih škriljaca godišnje, sa 330 radnih dana, površinski kop u Dubravi bi obezbedio vađenje narednih 26 godina.  Vađenje kompletnih uljnih škriljaca na ovom polju, sa ovom godišnjom proizvodnkom bi trajalo 70 godina, napominje Denić.

Analize stručnjaka su pokazale da bi cena koštanja jednog barela sintetičke nafte koja ulazi u rafineriju, u koju je uračunata cena kopanja rude, iznosila 63 dolara po barelu, što naftu iz škriljaca čini izuzetno konkuretnom prirodnoj nafti čija je cena na berzama oko 100 dolara po barelu. Denić ističe i da je u Estoniji, jednoj od tri zemlje koja prerađuje uljne škriljce, cena po barelu u koju su uračunate i ekološki porezi i porez na dobit - 73 dolara.

Među zainterersovanim kompanijama za eksploataciju uljnih škriljaca nalazi se i Naftna industrija Srbije, sa jakim argumentom da već poseduje rafinerijske kapacitete u kojima bi se prerađivala nafta.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a smatra da bi transport nafte u druge rafinerije ili izgradnja nove rafinerije, kao što su Estonci uradili, bila veoma skupa dok bi korišćenje postojećih rafinerija u Pančevu i Novom Sadu uštedelo dosta novca.

Tehnologija prerade je dosta bezbedna i svi proizvodi poput gasa, nafte, pepela se mogu iskoristiti, objašnjava Kravčenko.

Partner NIS-u u ovom poslu bila bi ruska kompanija OAO Atomenergoprojekt koja već sedamdeset godina razvija tehnologiju prerade uljnih škriljaca. U saradnji sa kompanijom TTU oni razvijaju tehnologije prerade uljnih škriljaca sa maksimalnom iskorišćenošću energije. Trenutno sa njihovim tehnologijama rade dve termoelektrane na uljne škriljce u Estoniji a angažovani su još na deset projekata u Jordanu, Izraelu, Maroku i Uzbekistanu.

Prema rečima Ruslana Salihova, glavnog inženjera ove kompanije, efikasnost njihove tehnologije galoter je 91 odsto, a u poređenju sa ostalim tehnologijama odskače visinom učešća energije uljnih škriljaca u dobiti uz niža kapitalna ulaganja.

Od dobijanja dozvole do izgradnje fabrike potrebno je tri godine. Prethodno, potrebna je izrada procene uticaja na životnu sredinu, na društvo, atmosferu, zemlju, vodu, floru i faunu. Ta procena mora da se objavi u medijima i da se otvori javna rasprava. Nadležno ministarstvo onda oformljuje specijalnu komisiju gde će se sva pitanja raspraviti. To smo prošli u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje EU, objasnio je Salihov.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...