Smederevska rafinerija – predizborno obećanje

Sutra, 6. marta, poslanici Skupštine Smedereva treba da aminuju odluku smederevskog Gradskog veća, koje je pre neki dan (27. februara) jednoglasno odobrilo tekst ugovora kojim se američkoj kompaniji Komiko oil daje u zakup zemljište za izgradnju rafinerije nafte.

Da bi obezbedio podršku smederevskih poslanika Komiko oil se obavezao da će u rafineriji zaposliti 542 radnika i da će za zakup zemljišta izdvojiti 652 miliona dinara (pre knjiženja novog vlasnika). Uz obećanje da će pošumiti 20 hektara i brinuti o zaštiti životne sredine Komiko oil je obećao i da će promovisati Smederevo kao sredinu pogodnu za ulaganje među svojim poslovnim partnerima u inostranstvu.

Političari su tražili pa se ne treba čuditi ni ako se Komiko smederevskim aktulenim vlastima obavezao da će sedište firme biti u Smederevu, gradu iz koga su se u vidu lasting repa iselili predstavnici, takođe američkog, Ju Es Stila. Biće to pravi mamac za glasače u predizbornim kampanjama. Vladajući političari će imati sa čime da pariraju opoziciji. Ako ugovor bude izglasan biće jasno da ni poziciju ni opoziciju ne brine to što i Komiko oil koristi izbore da bi dobio potrebne saglasnosti lokalne vlasti.

A i zašto bi se brinuli kada se zna da je Ju Es Stil smederevsku Železaru 2003. godine kupio za 23 miliona dolara i da je tada država Srbija na pleća građana preuzela dugovanja Sartida, koja su premašivala milijardu dolara. Ne brine ih ni to što je sadašnja Vlada pristala na aranžman u kome su nam Amerikanci preprodali železaru za dolar, sve uz “miraz” skrivenih dugova, od kojih je već na svetlost dana isplivala obaveza da se Ju Es Stilovoj firmi u Košicama plati 40 miliona dolara.

Niko za to nije i, kako stvari stoje, i neće odgovarati.

A da bi ućutkali kritičare vladajući političari su se setili da negativne efekte odlazećih Amerikanaca ponište primamljivim obećanjima ovih koji već nekoliko godina pokušavaju da uđu u Smederevo. Znaju to, uostalom, i u samom Komiko oilu, pa pokušavaju da se u medijima predstave kao ozbiljan investitor.

Njihovi pokušaji da priču o ulaganju u izgradnju rafinerije pretstave kao ozbiljunu investiciju već na prvi pogled, međutim, padaju u vodu.

Da podsetimo, iz Komiko oila su najpre tvrdili da će rafineriju čiji je kapacitet 100.000 barela dnevne prerade sagraditi uz ulaganje od samo 250 miliona dolara. Posle tvrdnji mnogih stručnjaka da je ta suma nedovoljna za izgradnju rafinerije na ledini sada su iznos povećali na 400 miliona dolara.

Konkretno, Ozren Ocić, profesor Fakulteta za inženjerski internacionalni menadžment i stručnjak za tehnologiju prerade nafte je, komentarišući najave iz Komiko oila rekao da je “neozbiljno govoriti o tome da za 250 miliona evra može da se izgradi bilo kakvo rafinerijsko postrojenje. Za izgradnju rafinerije potrebno je najmanje 1,5 do dve milijarde evra.”

“Za 250 miliona evra koliko Komiko planira da uloži može da bude izgrađeno samo neko poluindustrijsko postrojenje,” ocenio je Ocić.

Sumnjajući u ozbiljne namere predstavnika Komiko oila Ocić i drugi stručnjaci ističu da ovolikim ulaganjem ne može da se izgradi moderna rafinerija, koja bi ispunjavala evropske standard kvaliteta i ekološke zahteve. Nesumnjivo je da bi pojava takvog industrijskog objekta u blizini Dunava u ovom kraju Srbije, koji je poljoprivredni, voćarski i vinogradarski kraj, bila velik ekološki rizik. Ovaj tradicionalni poljoprivredni kraj već je ugrožen radom smederevske Železare. Izgradnja petrohenijskog postrojenja svakako ne bi doprinela tome da se u ovom delu Srbije proizvode ekološki čisti poljoprivredni proizvodi. Izvesnije je da bi izgradnja rafinerije, naftovoda, pretakališta na Dunavu i svih pratećih objekata ugrozila životnu sredinu.

Pravdanje ovih rizika privrednim boljitkom – povećanje nivoa konkurencije u zemlji i pozitivnim efektima od izvoza proizvedenih derivata su diskutabilni. U Srbiji je tržište naftnih derivata liberalizovano, tako da konkurencija, slobodno, može da uveze gorivo evro 5 kvaliteta iz bilo koje zemlje.

Tvrdeći da ni kapacitet rafinerije u Pančevu nije potpuno iskorišten prof. Ocić komentariše da će se u Srbiji 2015. godine trošiti oko pet miliona tona naftnih derivata i da će rafinerija u Pančevu, posle modernizacije, biti dovoljna za Srbiju.

“U regionu Jugoistočne Evrope se trenutno godišnje prerađuje oko 70 miliona tona nafte, a raspoloživi kapaciteti su 90 miliona tona. Već su zatvorena neka rafinerijska postrojenja u Evropi, koja prave veliki procenat mazuta. Uz to, u Rijeci se, recimo, privode kraju radovi na izgradnji moderne evropske rafinerije, ruska kompanija Zarubežnjeft već ulaže u rafineriju u Brodu…” navodi Ocić pitajući se na koje to potrošače Komiko oil računa u budućnosti.

Treba reći i to da bi, čak i da kvalitetom svojih proizvoda bude konkurentan na srpskom i okolnim tržištima Komiko oil imao problem da obezbedi profitabilnost plasmana svoje robe. I u Srbiji i u regionu. Jer, utakmica je započeta, karte su podeljene i nova konkurencija ne bi prijala naftnim kompanijama, koje su u regionu već zauzele pozicije.

Pitanje je samo kako da to u Komiko oilu ne znaju. Ili, ako znaju, zašto za to ne mare?