Ina bez dozvola istražuje podmorje na jugu Jadrana?

Pod maskom naučnog istraživanja nafte i gasa, Vlada RH dopustila je Ini istražne aktivnosti u južnom Jadranu, iako su joj prava za traženje nafte i gasa istekla 31. decembra. Trenutnim snimanjem podmorja kod Dubrovnika Ina je u prilici da stekne prednost u odnosu na kompanije koje nameravaju da učestvuju na međunarodnom tenderu za istraživanje nafte i gasa koji Vlada po zakonu mora raspisati nakon što su Ini istekle ranije dodeljene petogodišnje dozvole.

Ina je oko Božića, uprkos isteku prava na dalje istraživanje, u dubrovačku luku Gruž poslala brod “Oceanic Challenger” koji je unajmila od francuske kompanije za geofizičke radove Compagnie Générale de Géophysique (CGG). Brod je unajmila za 50 miliona kuna.

“To nam je vrlo osetljiva priča”, napomenula je u telefonskom razgovoru Ivana Đulović iz Ininog odeljenja za odnose s javnošću.

“Ina ima sve potrebne dozvole za izvođenje snimanja 2D i 3D seizmike koje važe do aprila 2012. Zbog pogoršanih vremenskih prilika i time tehničkih problema izvođača radova, snimanja su se neočekivano produžila”, navedeno je u e-mailu Ine.

Zvaničnik u Vladi, pod uslovom anonimnosti, kaže: “Ina je dugo pritiskala Ministarstvo privrede. Zahtevala je produženje prava”.

Ministarstvo privrede, na čijem je čelu Radimir Čačić, potvrdilo je da je Ini odobreno snimanje u južnom Jadranu. “Međutim, preliminarni geofizički istražni radovi ne donose nikakvu prednost Ini u postupku budućeg javnog tendera”, tvrdi Alen Leverić, pomoćnik ministra Čačića. Ali Leverić u e-mailu kaže: “Ako Ina obavlja preliminarne istražne radove kod Dubrovnika, to može značiti da nezakonito obavlja istražne radove nakon isteka roka za istraživanje ugljovodonika u istražnom prostoru južni Jadran, odnosno da dovršava istražne radove započete u roku kada je bila ovlaštenik prostora”. Naglašava da je za utvrđivanje nadležan Državni inspektorat.

“U ovom trenutku nemamo razloga da pokrenemo inspekcijski nadzor”, poručila je Božena Vrbanić, glavna inspektorka Državnog inspektorata. Ona se pritom poziva na član 9. u kom stoji da se ne smatraju istraživanjem mineralnih sirovina ispitivanja tla i istraživanja u naučne svrhe.

“To je upravo ono što je svakoj kompaniji potrebno pre odluke o bušenju. S tim podacima kompanija odlučuje treba li i gde bušiti”, kaže jedan geolog koji poznaje tlo u području u kom se kreće brod. Napominje da Ina snimanjem dobija bitnu prednost u odnosu na ostale kompanije koje nameravaju da se jave na tender. “Ina će, nadalje, znati za koje blokove treba da se prijavi”, dodaje.

Na Dinaridima i celom Jadranu samo 200 bušotina

Na celom obalnom području napravljeno je manje od 200 bušotina, dok je u panonskom delu Hrvatske, koji je triput manji, izrađeno više od 4.000 bušotina. Od 200-tinak u Jadranu samo ih se 30-ak nalazi u srednjem i južnom delu gde je zbog dubina istraživanje bilo onemogućeno nedostatkom tehnologije. Međutim, napredak naftne industrije otvara mogućnost otkrivanja netaknutih rezervi.