Rusija zbog evropskih sankcija traži nova tržišta za naftu

ML

Ministar finansija Anaton Siluanov izjavio da će deficit državne kase osetno premašiti planiranih dva ali je istovremeno obećao da ova situacija neće dovesti do smanjivana planiranih izdataka budžeta

Evropska unija je lane, reagujući na invaziju u Ukrajini, osetno ograničila uvoz ruske nafte. Prema ambasadi EU u Kijevu, kako prenosi agencija Ukrinform, evropske sankcije su zaustavile skoro 90 posto ruskih isporuka nafte Evropi što je dovelo do odgovarajućih smanjena prihoda Rusije. Moskva zbog toga nastoji, između ostalog, da nađe nova tržišta za naftu, pre svega u Aziji.   

No, to nije bila jedina sankcija Zapada prema Rusiji. Zemlje G7 su na početku decembra prošle godine ustanovile i cenovni maksimum za rusku naftu od 60 dolara za barel.

Kremlj je odgovorio time što je zabranio od januara ove godine petomesečnu prodaju nafte zemljama koje su usvojile ovaj cenovni maksimum. Istovremeno je tokom novogodišnjih praznika priznao da će cenovni maksimum dovesti do pada eksploatacije nafte i naneti veliku štetu državnim finansijama. Ministar finansija Anaton Siluanov je izjavio da će zbog toga deficit državne kase osetno premašiti planiranih dva posto bruto društvenog produkta zemlje. Istovremeno je obećao da ova situacija neće dovesti do smanjivanja planiranih izdataka budžeta. Ako bude potrebno, pozajmiće potrebna sredstva na svetskim finansijskim tržištima, kao i iz državnog fonda nacionalnog prosperiteta.  

Prema računicama ukrajinskih ekonomista, Rusija će izgubiti oko 50 posto prihoda od nafte i gasa, a oni čine zajedno oko 60 posto prihoda državnog budžeta. Prihodi Rusije pašće, kako se tvrdi, ispod kritičnog nivoa od 40 milijardi dolara za jedan kvartal.

U Moskvi se, međutim, računa da će bar delimično ovu situaciju ublažiti povećana prodaja nafte Kini i Indiji koje su već lane počele da povećaju kupovine nafte od Rusije, naravno, po nešto nižim cenama. Izvoz ruske nafte na ova dva velika tržišta je dosad bio gotovo zanemariv. Indija je, međutim, već krajem prošle godine kupovala 1,2 do 1,4 miliona barela nafte dnevno, a uskoro bi to trebalo da bude i osetno više.

Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio se krajem godine novim uspehom u izvozu nafte u Aziju.

"Rusija postaje jedan od lidera u izvozu nafte u Kinu", izjavio je on i dodao da Rusija sada nadmašuju čak Saudijsku Arabiju u isporukama nafte Kini.  

Iz Kremlja se tvrdi da sada sve više ruske nafte ide u Afriku i Južnu Ameriku. Zapadni eksperti tvrde, međutim, i dalje da to neće biti dovoljno da bi se nadoknadio pad izvoza u Evropu zbog sankcija EU. Ponašanje Rusije utiče na druge velike izvoznike. Oni, kao na primer, Saudijska Arabija, smanjuju svoj izvoz u Kinu, a povećavaju izvoz u Evropu.

Ostaje i dalje nepoznanica koliko dugo će u Evropu teći nafta iz severne cevi naftovoda Družba koja vodi kroz Poljsku do Nemačke. Varšava i Berlin su hteli da to zaustave još lane ali se još traži zamena za ruske isporuke.   

Nemačka je već pokazala volju da kroz naftovod Družba dobija naftu iz Kazahstana. Kompanija KaztransOil JSC je zatražila saglasnost za to od ruskog Ministarstva energetike. Prema agenciji Interfax Moskva je spremna da prihvati taj zahtev.

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...