„Južni tok“ i evropska energetska prestrojavanja

Evropa ima velike potrebe za prirodnim gasom koji mora da uvozi. Do evropskih potrošača gas stiže iz Alžira, Severnog mora, iz Rusije i iz udaljenih krajeva – utečnjen. Najbliži i najpouzdaniji snabdevač je Rusija. Godišnje Evropa iz Rusije uvozi više od 150 milijardi m3 gasa. Zbog sve većih potreba za prirodnim gasom Evropa je rešila da svoje potrebe za gasom iz Rusije poveća. Izgradnjom „Severnog toka“, čija je prva etapa završena i puštena u eksploataciju krajem prošle godine (kapaciteta 27,5 milijardi m3) a druga treba da se pusti u eksploataciju 2013. godine, Evropa počinje da zadovoljava svoje potrebe za gasom. Nesreća u Fukušimi i aksident u nuklearnoj elektrani na jugu Francuske učinile su da pojedine zemlje Evrope planiraju da ugase svoje nuklearne elektrane i pređu na proizvodnju električne energije iz prirodnog gasa, ili kombinovanim parno-gasnim ili kogeneracionim postrojenjima.

Izgradnjom „Severnog“ i „Južnog toka“ Evropa će moći da se snabdeva prirodnim gasom direktno iz Rusije, bez nepredvidivih zastoja.

Srbija je energetski siromašna zemlja. Nema dovoljno nafte i prirodnog gasa za svoje potrebe, kao ni kvalitetan ugalj za industrijsku i široku potrošnju, pa je orijentisana na uvoz ovih energenata. Zavisnost od uvoznog gasa je ogromna i pored toga što je, u odnosu na druge evropske zemlje Srbija relativno kasno počela sa gasifikacijom. Postoje velike regije do kojih prirodni gas nije došao. Za te delove zemlje mora da se obezbedi kvalitetna energija, koja se kao uvozna najkvalitetnije valorizuje.

Rast potrošnje

Evropa predviđa veliki porast potrošnje prirodnog gasa. U skladu sa ocenama Eurogasa potražnja za gasom u Evropskoj Uniji će 2030. godine biti povećana sa sadašnjih 490 milijardi m3 na 695 milijardi m3 godišnje. Obim proizvodnje gasa u Evropi, uključujući i Norvešku, bio je 59 % ukupnog obima proizvodnje gasa na tržištu Evrope. U skladu sa prognozom, do 2020. godine taj će se pokazatelj smanjiti na 33 % a do 2030. na 25 %.

Evropa već sada oseća teškoće zbog preopterećenosti transportne mreže za snabdevanje u periodu maksimalnog opterećenja. „Južni tok“ treba da ublaži ovaj problem.

Dakle, „Južni tok“ je nastao kao potreba Evrope da se južni i centralni deo Evrope snabdeva prirodnim gasom iz Rusije. Prvobitno je bilo najavljeno da će kapacitet „Južnog toka“ biti 30 milijardi m3 da bi se danas stiglo do toga da „Gasprom“ i njegovi partneri najavljuju da će graditi gasovod čiji će kapacitet biti 63 milijarde m3.

Korak po korak...

Da bi se realizacija „Južnog toka“ izvela učinjeno je sledeće:

- Novembra 2006. godine ruski „Gasprom“ i italijanski „Eni“ sklopile su Sporazum o gradnji „Južnog toka“, čiji je razvoj u skladu sa svim kriterijumima održivosti i očuvanja životne sredine i jačanju stabilnosti isporuke energije Evropi.

- 18. januara 2008. godine „Eni“ i „Gasprom“ su registrovali firmu „South Stream AG“, u kojoj oba partnera poseduju po 50 % akcija. Firma je odgovorna za analizu izvodljivosti projekta, kao i za izgradnju podvodnog dela „Južnog toka“ i, kad bude izgrađen, za upravljanje.

- Istog dana su ruska i bugarska vlada potpisale sporazum o saradnji i izgradnji tranzitnog gasovoda preko teritorije Bugarske.

- 15. maja 2009. godine „Bulgarien Energy Holding“ i „Gasprom“ potpisuju Sporazum o saradnji, kojim se reguliše učešće Bugarske u „Južnom toku“.

- 27. februara 2008. godine Mađarska i Rusija su potpisale međunarodni sporazum u vezi sa gradnjom „Južnog toka“.

- 10. marta 2009. godine „Gasprom“ i mađarska „Bankarazvitka“ zaključuju ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za analizu održivosti projekta mađarskog gasovoda i upravljanja njim.

- 29. aprila 2008. godine Grčka je potpisala sporazum sa Rusijom za priključenje projektu „Južni tok“.

- 15. maja 2009. godine „Publik Gas Corporation ofGreece“ i „Gasprom“ potpisuju osnovni ugovor o saradnji za grčko učešće u „Južnom toku“.

- 25. januara 2008. godine ruska i srpska vlada potpisale su osnovni međuvladin sporazum, koji predviđa izgradnju dela „Južnog toka“, koji prelazi preko Srbije.

- 15. maja 2009. godine „Srbijagas“ i „Gasprom“ postižu dogovor o uslovima za osnivanje zajedničke kompanije za projektovanje i gradnju „Južnog toka“. „Srbijagas“ i „Gasprom“ formirali su zajedničko preduzeće pod imenom „Južni tok Srbija“ sa sedištem u švajcarskom gradu Cugu.

„Gasprom“ je, takođe sa Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom i Rumunijom potpisao sporazume o korišćenju i eventualnoj gradnji gasovoda na njihovim teritorijama. Od početnih najava da će se graditi Sporazumu o gradnji i eksploataciji „Južnog toka“ „Eniju“ i „Gaspromu“ priključuju se dve velike energetske kompanije, francuski EDF i nemački „Vinteršal“. „Gasprom“ ima 50 % učešća u zajedničkoj firmi, „Eni“ 20 % a EDF i „Vinteršal“ po 15 %.

Trasa „Južnog toka“

Alternativa znači sigurnost

Srbija se sada gasom snabdeva preko Mađarske. Primopredajna stanica za uvozni, ruski gas je u Horgošu. Ova stanica ima dva dela, od kojih je svaki maksimalnog kapaciteta 420.000 m3/č. Maksimalni ulazni pritisak u ovu stanicu je 64 bara a minimalni 35 bara. Maksimalni izlazni pritisak iz stanice je 50 bara a minimalni 35 bara. Magistralnim gasovodima se transportuje gas, koji se preuzima na prijemnoj stanici u Horgošu na pravcu Horgoš-Batajnica-Niš-Južna i Istočna Srbija. Ovako koncipiran uvoz omogućava, u normalnim uslovima eksploatacije, kapacitet od 10 miliona m3 na dan.

Ovakvom konfiguracijom magistralnih gasovoda sistem snabdevanja Srbije gasom nije pouzdan i bezbedan za snabdevanje svih potrošača. Bilo kakav prekid na bilo kom mestu snabdevanja ostavlja sve potrošače južno od mesta prekida bez gasa. Drugi pravac snabdevanja omogućavao bi sigurnije i pouzdanije snabdevanje potrošača gasom. Jedan od mogućih pravac je „Južni tok“, gasovod kojim bi se Srbija magistralnim pravcem snabdevala gasom iz Bugarske. Tako bi se obezbedilo da svi potrošači imaju veću sigurnost i bezbednost snabdevanja.

Srbija je izradila Studiju izvodljivosti projekta „Južni tok“ kroz Srbiju i sada radi na izboru trase i lokacijama kompresorskih stanica za rekompresiju gasa. Ulaz trase je kod Zaječara, a predviđeno je da gasovod iz naše zemlje izlazi kod Bačkog brega.

Trasa „Južnog toka“ kroz Srbiju sa lokacijama kompresorskih stanica

„Južni tok“ za Srbiju je od velikog značaja jer rešava problem pouzdanosti i sigurnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom, a što je najvažnije, omogućava nam nesmetano i neograničeno povećanje potrošnje ovog energenta za svoje potrebe.

Gasifikacija Srbije

Dakle, kao što je rečeno, Srbija je relativno kasno počela sa gasifikacijom. Prema Nacionalnom akcionomplanu gasifikacije Srbije planiran je razvoj, tako da u periodu do 2030. godine zastoj iz prethodnog perioda mora da bude nadoknađen. Konkretno, radiće se na intenzivnom razvoju gasovodnog sistema i priključenjima novih industrijskih, komunalnih potrošača i domaćinstava. Do 2030. godine treba da bude završena gasifikacija Srbije, a u periodu od 2030. do 2050.gradiće se samo paralelni gasovodi za potrebe povećane potrošnje i priključenja novih domaćinstava, komunalnih i drugih potrošača.

Prema Nacionalnom akcionom planu gasifikacije Srbije do 2030. godine treba da budu izgrađeni sledeći magistralni i razvodni gasovodi:

• Sremska Mitrovica – Šid,
• Elemir – Kovačica –Beograd,
• Elemir – Mokrin,
• gasovodi za Bač i Odžake,
• gasovodi za podzemna skladišta „Itebej“ i „Mokrin“,
• Apatin – hrvatska granica,
• Bačka Palanka – hrvatska granica,
• Banatski Karlovac – Bela Crkva,
• Beograd– Šabac – Prnjavor – granica sa Republikom Srpskom,
• Osipaonica Požarevac - gasno polje „Ostrovo“,
• Požarevac – Veliko Gradišta – Golubac,
• Požarevac – Malo Crniće – Petrovac na Mlavi – Žagubica – Kučevo – Majdanpek – Gornji Milanovac,
• Svilajnac – Despotovac – Žabari,
• Šabac – Vladimirci – Koceljeva – Ub,
• Beograd– Lazarevac – Lajkovac – Valjevo – Osečina – Krupanj,
•  Smederevska Palanka – Topola – Rača,
• Užice – Kosjerić – Bajina Bašta,
• Užice – Zlatibor – Priboj – Nova Varoš - Prijepolje – Sjenica,
• Požega – Arilje – Ivanjica – Golija,
• Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška –NoviPazar – Tutin,
• Raška – Leposavić – Kosovska Mitrovica – Zubin Potok,
• Niš – Svrljig – Knjaževac – Zaječar Bor,
• Zaječar - Negotin - Prahovo – rumunska granica
• Niš – Bela Palanka – Pirot – Dimitrovgrad – bugarska granica,
• Niš – Leskovac – Grdelica – Vlasotinca – Vladičin Han – Vranje – Bujanovac – Preševo – makedonska granica,
• Niš – Prokuplje,
• Blace – Kuršumlija – Podujevo – Priština.

Gas kao zamajac razvoja

Srbija sada troši oko 2 milijarde m3 prirodnog gasa godišnje, a iskazane potrebe za ovim energentom se (sadašnja potrošnja plus zacrtani razvoj) procenjuju na oko 4,5 milijarde m3 godišnje.

Zbog potrebe povećanja proizvodnih kapaciteta, uz istovremeno ograničavanje emisije štetnih materija u atmosferu, da bi prešla na drugo fosilno gorivo, koje ima manju emisiju štetnih gasova Elektroprivreda Srbije je izradila „Analizu opravdanosti izgradnje i izbor potencijalnih lokacija gasno-parnih postrojenja u Srbiju“. Ta analiza predviđa izgradnju termoelektrana sa kogeneracijom u kombinovanim gasno-parnim postrojenjima u sledećim gradovima Srbije:Subotica,Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica,Beograd, Kragujevac i Niš. Ukupno instalisana snaga ovih postrojenja je 1.150 MW a procenjena potrošnja gasa oko 2,5 milijarde m3 godišnje.

Dakle, ukupne potrebe za prirodnim gasom prema Nacionalnom akcionom planu razvoja gasifikacije i budućim potrebama Elektroprivrede Srbije biće oko 7 milijardi m3 gasa godišnje.

Sadašnje ugovorene količine gasa iz uvoza su nedovoljne, a postojeći gasovodni transportni sistem Srbije nije u stanju da prenese nove potrebne količine, tako da se „Južni tok“ u potpunosti nameće kao rešenje. Jednostavno, iz „Južnog toka“ Srbija može da dobije sve potrebene količine ovog energenta.

Benefiti od „Južnog toka“

Dobro je što Srbija neće plaćati tranzit gasa koji će joj stizati „Južnim tokom“, jer će se gas direktno na granici preuzimati od „Gasproma“. Na taj način će Srbija izbeći plaćanje veoma velikih tranzitnih taksi Mađarima za tranzit gasa kroz njihove gasovode.

Dužina gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju je oko 500 km. Od tranzitnih taksi, koje će moći da se naplate za tu dužinu gasovoda i količinu gasa koji će da se transportuje, prema sadašnjim cenama tranzita kroz Ukrajinu od 2,7 $ za 1.000 kubika / 100 kilometara Srbija će imati prihod veći od 500 miliona $ godišnje. Korisno je i to što će na izgradnji a potom na održavanju gasovoda i dve kompresorske stanice na našoj teritoriji biti zaposlena domaća radna snaga.

Kao zaključak može da se kaže da je „Južni tok“ veoma dobar za Srbiju i da će joj doneti velike energetske, ekonomske i ekološke koristi.

(autor je generalni sekretar Udruženja za gas Srbije)