SAD tragaju za novim izvorima energije
Barak Obama, američki predsednik, naglasio je neophodnost smanjenja zavisnosti od strane nafte, i to na isteku nedelje u kojoj su SAD sa Meksikom potpisale sporazum o zajedničkoj eksploataciji crnog zlata u Meksičkom zalivu.
Rast cene nafte na svetskom tržištu, izazvan tenzijama oko nuklearnog programa Irana koji je uprkos sankcijama ovog meseca proizvodio 3,5 miliona barela dnevno, naterao je SAD da intenziviraju potragu za novim izvorima energije.
Barak Obama, američki predsednik, naglasio je neophodnost smanjenja zavisnosti od strane nafte, i to na isteku nedelje u kojoj su SAD sa Meksikom potpisale sporazum o zajedničkoj eksploataciji crnog zlata u Meksičkom zalivu.
U redovnom nedeljnom obraćanju preko radija i interneta, Obama je napao „neke političare“ što „iz ormana“ izvlače predizborne planove o jeftinom benzinu i obećavaju nove bušotine. Republikanski protivkandidati Obami na predstojećim predsedničkim izborima u novembru počeli su da pitanje cene benzina, koja je porasla u SAD, sve više koriste u kampanji, pa je aktuelni šef Bele kuće pokušao da objasni da rešenje za snižavanje cene benzina nije isključivo u traženju novih nalazišta nafte.
- Nema lakog rešenja za problem rastućih cena benzina. Znamo da nema čarobnog štapića koji bi preko noći snizio cenu benzina ili umanjio našu zavisnost od nafte iz uvoza - rekao je Obama, zalažući se za postavljanje čvrstih prioriteta na planu energetike i za ozbiljne napore da se ovaj problem reši.
Napetost oko Irana, koji na međunarodne sankcije odgovara pretnjom obustavljanja isporuke nafte američkim saveznicima u Evropi, uticao je na to da cena nafte koja je za isporuku predviđena u aprilu poraste za 1,8 odsto ili 1,94 dolara, pa je tako barel te nafte dostigao vrednost od 109,77 dolara.
Nuklearni program Teherana i strahovi Izraela, SAD i njenih saveznika da je Iran sve bliže pravljenju atomske bombe, sada svetske cene nafte već približava najvišim prošlogodišnjim vrednostima, što je u petak dovelo do rekordno visokih cena benzina za ovo doba godine na tržištu SAD.
Rast cena benzina u Americi je uobičajen u prolećnim mesecima, ali je on ove godine nastupio ranije nego obično, zbog strahovanja u svetu da bi sve veće konfrontiranje s Iranom, trećim proizvođačem sirove nafte u svetu, moglo da dovede do smanjenja raspoloživih količina tog energenta.
Analitičari predviđaju da će do kraja aprila benzin u SAD poskupeti na 4,25 dolara za galon ili 1,12 dolara po litru, što je iznad rekordne cene od 4,11 dolara iz 2008. Svako poskupljenje benzina za jedan cent košta američku privrede dodatne 1,4 milijarde dolara dnevno.
Uprkos ovom Obaminom pozivu da Amerika ne treba da se oslanja samo na potragu za novim bušotinama nafte, državna sekretarka Hilari Klinton potpisala je prošle nedelje u ime SAD sporazum sa Patrisijom Espinozom, šeficom diplomatije Meksika, kojim su se dve države obavezale na eksploataciju rezervi nafte i gasa u području zajedničke granice na moru u Meksičkom zalivu.
- Ova nalazišta bi mogla da sadrže znatne rezerve energenata od kojih bi korist imali i SAD i Meksiko - rekla je Klintonova prilikom potpisivanja sporazuma u meksičkom Los Kabosu, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova G20.
Zabrinuti Amerikanci
Kej Bejli Hačison, senatorka iz Teksasa, za rast cena benzina delimično krivi Obaminu administraciju koja je, po njoj, blokirala neke potencijalne nove izvore nafte i gasa. Da su građani SAD veoma zabrinuti zbog ovog pitanja, pokazuje i nedavna anketa prema kojoj sedam od 10 Amerikanaca ističe da je to problem od suštinske važnosti.
