Malo tržište, a puno uvoznika nafte

Tržište naftnih derivata u Srbiji je malo, a veliki broj učesnika u odnosu na potrošnju čini ga izuzetno osetljivim na promene na međunarodnom tržištu.

Prema rečima profesora Tehničkog fakulteta u Novom Sadu Slobodana Sokolovića u takvim uslovima poslovanja, u Srbiji nema velikog prostora da domaće tržište naftnih derivata kompenzuje negativne promene na globalnom planu.

On je istakao da ne postoji jednoznačno rešenje kada je reč o eventualnim aktivnostima države na kontroli cena naftnih derivata.

Sokolović je rekao da ne vidi mogućnost smanjivanja akciza na naftne derivate, zbog toga što one značajno utiču na punjenje budžeta.

On je naglasio da treba, pre donošenja bilo kakve odluke, imati pouzdanu analizu kako bi se te odluke odrazile na budžet, snabdevenost tržišta i na slabu ekonomsku aktivnost u zemlji.

Eventualna izmena strukture akciza na naftne derivate ili uvođenje akciza na neke druge robe, što bi imalo neutralan uticaj na budžet, možda mogu da dovedu do smanjenja cena osnovnih naftnih derivata.

Međutim Sokolović smatra da to nije moguće posle "nezgrapne" reakcije vlade na neobavezujuće, iznuđeno EU mišljenje oko akciza na naftne derivate.

Ograničenje marži je, s druge strane izuzetno osetljivo pitanje, pošto se Srbija opredelila za potpunu liberalizaciju tržista naftnih derivata, bez pouzdanog modela praćenja stvarne strukture maloprodajnih cena derivata, dodao je Sokolović i ukazao da osim Naftne industrije Srbije (NIS) nije poznato da bilo koja druga kompanija koja se bavi prometom derivata u Srbiji objavljuje svoj finansijski godišnji izveštaj.

Moguće je po zakonu o energetici ponovo uvesti model kontrolisanih, odnosno maksimalno dozvoljenih cena, i u okviru toga propisati maksimalno dozvoljenu maržu na naftne derivate, kazao je on i dodao da nije optimista da bi ovo rešenje dalo dobru snabdevnost i niže cene naftnih derivata.

Kada je reč o cenama nafte na svetskom tržištu, Sokolović je ocenio da cena nafte ove godine neće biti ispod 110 dolara za barel, a zbog uticaja krize u Persijskom zalivu, mogu se očekivati i veće procečne cene nafte.

On, u ovom trenutku, nije mogao da proceni koju će cenu nafta dostići u 2012. godini, jer će to zavisiti od eskalacije krize u Iranu.

U normalnim okolnostima, prema analizama relevantnih međunarodnih institucija, prosečna cena u 2012. godini bi bila između 95 i 110 dolara za barel, ali će kriza u Iranu najdirektnije uticati na rast cene sirove nafte, istakao je Sokolović.

On je ukazao da se tu ne radi samo o smanjenju količine sirove nafte na svetskom tržištu, pošto se iz Persijskog zaliva isporučuje oko 17 miliona barela dnevno, već i sama ta atmosfera pogoduje spekulativnim aktivnostima.

Profesor je napomenuo da je nafta osetljiva berzanska roba, koja u svojoj strukturi, u najnormalnijim uslovima, ima deset odsto špekulativne cene, a kada je ovako turbulentna situacija na svetskom tržištu, ona se kreće i do 35 odsto.

U Srbiji postoji više od 200 uvoznika naftnih derivata i oko 1.440 benzinskih stanica, a na primer u Mađarskoj, sa duplo većim tržištem, ima samo pet licenciranih uvoznika, naveo je Sokolović, povodom najnovijeg rasta cena goriva u Srbiji, izazvanog rastom cena nafte u svetu i troškova nabavke.