Veliki gubici hrvatskih kompanija zbog revolucija u arapskim zemljama
Neosporno je da će najteže gubitke imati Ina, koja ipak pokušava da na drugim tržištima otvori nove poslovne mogućnosti. Tako u Iraku želi da istražuje naftna i gasna polja
Iako će pretrpeti ogroman gubitak, Ina nije jedina hrvatska kompanija koja će imati štete zbog toga što se Hrvatska priključila evropskim sankcijama sirijskom režimu. To poslovanje već je i bez sankcija ugrozio sam sukob u Siriji pa je hrvatski izvoz u tu zemlju sa 135 miliona kuna 2010. u prošloj godini, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, pao na oko 17 miliona kuna. U 2010. godini, kako saznaje Novi list u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, osim Ine, poslove su imale i kompanije poput šećerane Viro i pulskog Uljanika te dvadesetak manjih preduzeća i obrtnika, najvećim delom iz prevozničkog sektora.
U prošloj godini sve se uglavnom svelo na poslovanje Ine i Crosca jer su to jedine kompanije koje su u Siriji delovale i preko lokalnih podružnica. Sagovornici Novog lista iz Ministarstva ističu da je pad izvoza u Siriju delom posledica i toga što su neki od ugovora istekli, a zbog situacije u toj zemlji novi poslovi nisu dogovarani.
Hrvatsko udruženje sindikata zatražilo je juče od premijera Zorana Milanovića hitan sastanak s predstavnicima sindikata koji deluju u Ini zbog poslednica za Inine radnike koje će nastati povlačenjem Ine iz Sirije. Ne sporeći opravdanost spoljnopolitičkih ciljeva i postupaka hrvatske Vlade, HUS smatra nužnim da se i u takvim prilikama razmotre i rasprave efekti pojedine mere na grupe na čije se interese njom direktno utiče.
Sirija nije jedina zemlja u kojoj je hrvatski izvoz zabeležio značajan pad. I poslovanje s Iranom, koji je takođe pod međunarodnim sankcijama, ide sve teže. Tako su pre dve godine hrvatske kompanije u Iran izvezle roba i usluga u vrednosti od gotovo 46 miliona kuna, dok je lane taj iznos bio tri puta manji.
Blaži pad zabeležile su hrvatske kompanije koje su izvoznici na libijsko tržište. Izvoz u tu zemlju 2010. godine bio je 266 miliona kuna. U prošloj godini, u kojoj su libijski pobunjenici srušili režim Moamera Gadafija, izvoz je bio manji za 33 odsto i iznosio je 179 miliona kuna. Tako su u samo te tri zemlje hrvatske kompaninje za godinu dana izgubile gotovo 230 miliona kuna izvoza, a još je gora činjenica da se, nakon godina rasta, izvoz u taj deo sveta strmoglavio i pitanje je hoće li i kad biti moguće vratiti se na nekadašnje nivoe.
Neosporno je da će najteže gubitke imati domaća naftna kompanija, koja ipak pokušava da na drugim tržištima otvori nove poslovne mogućnosti. U želji da u Iraku dobije priliku da istražuje naftna i gasna polja, Ina je zasad stigla do pretkvalifikacionog statusa, a pravo nadmetanje tek sledi. Na njemu bi Ina, ako bude zainteresovana za neki od ponuđenih blokova, mogla biti partner kompanija lokalnom preduzeću i tako će aplicirati za dozvolu za istraživanje. Međutim, iako je kvalifikacioni krug trebalo da se završi krajem januara, Novi list u Ini saznaje da su rokovi produženi do kraja maja pa zbog toga ne žele otkrivati detalje o mogućem poslu u Iraku.
Crosco se vraća u Libiju na proleće?
Kako neslužbeno saznaje Novi list, Crosco bi se u proleće ove godine mogao vratiti u Libiju gde mu je, kao i nekim drugim hrvatskim kompanijama, između ostalog, ostala i vredna oprema. Kakvi su planovi drugih kompanija, poput Geofizike i Viadukta, koje su do izbijanja revolucije imale unosne poslove u Libiji, juče u tim kompanijama Novi list nije uspeo da sazna.
