Blumberg: Početak najveće energetske krize

Posle zime, region će morati da dopuni rezerve gasa uz malo ili nimalo isporuka iz Rusije, što će intenzivirati borbu za još tankera goriva. Čak i sa više postrojenja za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) koji se pojavljuju, očekuje se da će tržište ostati zatvoreno do 2026. godine, kada će Katar i Sjedinjene Američke Države moći dovoljno da povećaju proizvodnju tog energenta. To znači da nema predaha od visokih cena, procenjuje Blumberg, a prenosi RT.

Dok su vlade država ranije bile u mogućnosti da podrže kompanije i potrošače u vidu pomoći sa više od 700 milijardi dolara, briselski trust mozgova „Brojgel“ poručuje da bi vanredno stanje moglo da potraje godinama. S obzirom da kamatne stope rastu i da je ekonomija verovatno već u recesiji, podrška koja je ublažila udarac milionima domaćinstava i preduzeća biće sve nedostupnija.

„Kada sve saberete - spasavanje, subvencije - to je nedovoljno velika suma novca“, rekao je Martin Deveniš, direktor konsultantske kuće „S-RM“. „Vladama će biti mnogo teže da upravljaju ovom krizom sledeće godine.“

Fiskalni kapaciteti vlada su već napeti. Otprilike polovina država članica Evropske unije ima dug koji premašuje granicu bloka od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Otprilike bilion dolara, koje je „Blumberg“ izračunao na osnovu tržišnih podataka, toliki je dug zbog skupljih energenata za potrošače i kompanije od kojih su neki, ali ne svi, dobili pakete pomoći. „

„Brojgel“ ima sličnu procenu na osnovu potražnje i povećanja cena, koju je ovog meseca objavio Međunarodni monetarni fond.

(Foto: Pixabay)

Nemačka apeluje da se štedi više

Žurba da se popune skladišta prošlog leta, uprkos skoro rekordnim cenama, za sada je ublažila pritisak na snabdevanje, ali hladno vreme daće evropskom energetskom sistemu prvi pravi test ove zime.

Prošle nedelje, nemački regulator upozorio je da se ne štedi dovoljno gasa i da su dva od pet indikatora, uključujući nivoe potrošnje, na kritičnom nivou.

Sa ograničenim snabdevanjem, od preduzeća i potrošača se traži da smanje upotrebu.

EU je ove godine uspela da smanji potražnju za gasom za 50 milijardi kubnih metara, ali se region i dalje suočava sa potencijalnim manjkom od 27 milijardi kubnih metara u 2023.godini, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Pod pretpostavkom da će ruske isporuke pasti na nulu i da se kineski uvoz LNG vrati na nivo iz 2021.

„Nabavka gasa je apsolutna potreba i verovatno ćemo videti naveliko ubrzano skladištenje u Evropi“, rekao je Bjarne Šildrop, glavni analitičar za robu u švedskoj banci „SEB AB“ i ocenio da se u narednih 12 meseci može očekivati trka za popunjavanje zaliha prirodnog gasa u EU.

Glavna „magistrala“ za ruski gas u zapadnoj Evropi bio je „Severni tok“, koji je oštećen u sabotaži u septembru. Region i dalje prima malu količinu ruskih zaliha preko Ukrajine, ali rusko granatiranje energetske infrastrukture Ukrajine, ugrožava i tu rutu. Bez ovog gasovoda, punjenje skladišta će biti veliki izazov za Evropu.

Da bi predupredila nestašice, Evropska komisija je odredila minimalne ciljeve za zalihe. Do 1. februara rezervoari bi trebalo da budu napunjeni najmanje 45 odsto kako bi se izbegla celokupna potrošnja do kraja grejne sezone. Ako je zima blaga, cilj je da se do tada nivoi skladištenja ostave na 55 odsto.

Analitičari Blumberga smatraju da će se Evropa suočiti sa oštrim ekonomskim padom, ali ne i sa recesijom, ako cene prirodnog gasa u Evropskoj uniji ponovo porastu na 210 evra po megavat-satu.

Ministri energetike članica EU u četvrtak na sastanku u Briselu nisu mogli da se dogovore oko uvođenja gornje granice cene gasa, a iz Brisela je najavljeno da bi odluka o tome morala da se usvoji na sutrašnjem sastanku.

Izvor: RT