Mediji o energetskoj krizi: “Gasovod nesloge” između Pariza, Madrida i Berlina

Verbalna razmena oko projekta gasovoda koji mora da pređe Pirineje postaje sve oštrija. Dok Španija i Nemačka pokušavaju da ubede Francusku da ponovo započnu radove, Zidojče cajtung analizira interese svake od ovih zemalja i doprinos koji bi predstavljalo otvaranje MidCata – prenosi u francuski Kurie Enternasional.

“Prošlo je mnogo vremena otkad nismo videli Emanuela Makrona tako uznemirenog. Dok je francuski predsednik 3. oktobra stigao u Berlin opuštenog izgleda sa rol-kragnom, u Parizu je već prestao da bude bezbrižan. Upitan o obnavljanju francusko-španskog projekta gasovoda MidCat, koji brane Berlin i Madrid, francuski predsednik je odgovorio kratko, u naznakama”, izveštava nemački dnevnik.

Projekat predviđa cevovod dug 120 km između Katalonije i Oda

Probuđena stara neslaganja

Emanuel Makron ne želi ovaj gasovod.

„Nisam uveren da nam je potrebno više gasnih povezivanja da bismo rešili trenutnu krizu“, rekao je on, reagujući na entuzijazam Olafa Šolca. „Ne razumem zašto bismo poput pirenejskih koza skočili sada da gradimo ovaj gasovod“, izjavio je Makron, poslavši neobično zagriženu poruku Španiji.

To je nesumnjivo bio odgovor na rastuću kritiku upućenu Parizu sa druge strane Pirineja, gde komentatori osuđuju „blokadu“ i „nedostatak solidarnosti“ Francuza po pitanjima energetike. Projekat MidCat probudio je razna stara neslaganja, što svakako ne smeta Vladimiru Putinu. Tema gasa i njegovog porekla više ne izaziva pometnju samo u Nemačkoj: ova pitanja počinju da seju razdor u celoj Evropskoj uniji.

Berlin i Madrid ipak izgledaju odlučni da ubede francusku vladu da ponovo pokrene projekat gasovoda. Nemačkoj je potreban gas, Španija ima više nego dovoljno da podmiri sopstvene potrebe, a sada nedostaje samo saglasnost Francuske.

„Odlučno se zalažem za stvaranje ovog novog gasnog toka “, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Protest ekoloških aktivista u Barseloni protiv izgradnje gasovoda MidCat

Španske mogućnosti i ambicije

“Već nekoliko meseci španska vlada vodi kampanju da otkrije ovaj napušteni projekat. Ideja datira iz ranih 2000-ih. Izgradnja je počela pre dobrih deset godina. I ako je na španskoj strani izgrađena prva deonica između Martorela i Hostalrika, stotinak kilometara južno od granice, na francuskoj strani nedostaje još 120 kilometara infrastrukture. Prvobitno je gasovod trebalo da ide do Karkasona, ali je projekat prekinut 2017. zbog nedostatka profitabilnosti i interesovanja Pariza”, piše Zidojče cajtung.

I danas se ekološki aktivisti protive obnavljanju radova na izgradnji. Za sada, linije se stoga zaustavljaju u blizini Đirone, na severu Španije – usred ničega.

Ali od kada je Rusija zatvarila slavine za gas, Berlin i Madrid su iznova skrenuli pažnju na hitnost projekta. Trenutno, dva gasovoda prelaze Pirineje da povežu Španiju sa ostatkom Evrope. Njihov kapacitet ne prelazi 7 milijardi kubnih metara godišnje – međutim, nikada nisu radili punom parom. Poređenja radi, Severni tok1 transportuje 55 milijardi kubnih metara godišnje. MidCat bi mogao da omogući izvoz dodatnih 7,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, čime bi se udvostručio gasni kapacitet Španije.

Pored direktne veze sa alžirskom mrežom, Španija ima brojne infrastrukture namenjene za prijem tečnog prirodnog gasa (LNG) koji stiže morskim putem. Na portugalskoj i španskoj obali zaista se nalazi dobar deo evropskih LNG terminala, gde se LNG pretovara i prerađuje pre nego što nastavi svoj put kroz gasovode. Španija ima šest takvih postrojenja, a sedmo je u izgradnji što je više od bilo koje druge zemlje u Evropi. Samo na njega otpada 34% evropskih kapaciteta za regasifikaciju LNG-a.

Pariz sumnja da se iza iskazane solidarnosti prema Nemačkoj, krije se potpuno drugačija ambicija Madrida koji želi da iskoristi prednosti reorganizacije evropskog tržišta kako bi postao ključni igrač u energetici.

Francuske želje

Emanuel Makron ne vidi valjan razlog da ponovo pokrene ovaj projekat vredan više milijardi dolara. Izgradnja MidCat-a ne bi bila dovoljno brza da zaustavi nadolazeću energetsku krizu korišćenjem LNG-a. Posao bi takođe bio izuzetno skup za Francusku i bio bi u suprotnosti sa energetskom tranzicijom.

Jelisejska palata, pre svega, želi da sačuva svoj nuklearni sektor koji je na ivici iscrpljenosti i da izbegne bilo kakvu konkurenciju Madrida, koji bi postao važna tranzitna zona za uvoz gasa, uzvraćaju pojedini članovi španske i nemačke vlade, a citira agencija Rojters.

„Makron je pod pritiskom raznih nacionalnih aktera koji nisu za projekat, od kojih je verovatno najuticajniji nuklearni sektor“, analizira jedan član nemačke vlade – prenosi Zidojče cajtung.

Francuski predsednik je pomenuo i sporazum sa Berlinom, koji predviđa isporuku gasa preko Rajne u zamenu za struju koji bi trebalo da nadoknadi gašenje i privremenu obustavu rada nekoliko zastarelih nuklearnih reaktora – te količine bi predstavljale nemačkih 2% potreba za gasom. Pariz bi takođe želeo da postane ključni igrač na evropskom tržištu gasa. „Imamo nekoliko terminala za uvoz LNG-a koji mogu da redistribuiraju gas u čitavu Evropu“, kaže izvor blizak vladi.

Emenuel Makron smatra da, u energetskom smislu, Francuska mora da se fokusira na nuklearnu energiju.

Rezervni plan

„Jedno pitanje, međutim, ostaje bez odgovora: da li bi Nemci zaista imali koristi od završavanja MidCat-a? Gasovod ’neće biti dovoljan da zadovolji sve potrebe’, upozorava Josep Nuart, portparol španske nevladine organizacije koja se protivi nastavku rada. On procenjuje da bi cevi omogućile zamenu samo ’tri odsto od količine gasa uveženog iz Rusije 2021.’ A otvaranje ovog novog gasovoda bi stvorilo nove zavisnosti u odnosu na zemlje ’koje ne poštuju fundamentalne principe ljudskih prava, poput Alžira ili Katara’. Da ne govorimo o tome da bi završetak radova ipak koštao više od 440 miliona evra, čime bi ukupna cena projekta bila 3 ​​milijarde“, piše Zidojče cajtung.

Olaf Šolc je, međutim, u avgustu potvrdio da bi Pirinejski gasovod mogao „snažno doprineti ublažavanju poteškoća u snabdevanju“. Branioci projekta ne zaboravljaju ekološki aspekt: nova mreža ne bi trebalo da se koristi duže nego što je potrebno za transport prirodnog gasa. Na kraju, Španija bi želela da kroz cevi MidCata prolazi zeleni vodonik – prenosi nemački dnevnik.

Madrid je pružio alternativu, u slučaju da Francuzi nastave da se protive projektu. Operateri španske i italijanske gasne mreže već rade na izgradnji gasovoda između Barselone i luke Livorno. Cena projekta: skoro 3 milijarde evra.