Američki mediji o energetskoj krizi: Suspenzija poreza na benzin, lažna dobra ideja Džoa Bajdena?

Kako se očekivalo, Džo Bajden je uzeo reč u sredu u Beloj kući da objavi suspenziju poreza na benzin tokom tri meseca, odnosno 18 centi po galonu (približno 3,8 litara) benzina i 24 centa po galonu dizel goriva.

„U potpunosti razumem da ova poreska suspenzija neće rešiti problem sama po sebi, ali će pružiti trenutno olakšanje porodicama, samo dašak svežeg vazduha dok nastavljamo da radimo na održivom snižavanju cena“, rekao je predsednik SAD – prenosi Kurie enternasional.

Prosečna cena galona dostigla je 5 dolara u Sjedinjenim Državama, što je rekord svih vremena, primećuje Foks Business.

Bajdenova administracija procenjuje da bi ova savezna mera, u kombinaciji sa državnim poreskim olakšicama, povećanom proizvodnjom i nižim cenama koje su u potpunosti prenete na potrošače, mogla da dovede do smanjenja od 1 dolara po galonu, napominje Politiko.

Malo verovatna podrška kongresmena

„Možda poslanici Kapitola neće prihvatiti tu ideju tako dobro kao što se Bajden nada“, upozorava ABC njuz. Ovu suspenziju poreza Kongres zaista mora da odobri. Bela kuća će u to morati da ubedi 50 demokratskih senatora kao i 10 republikanskih senatora, „što se čini krajnje malo verovatnim“, navodi CNN.

Ova tv-stanica citira, na primer Kevina Kramera, senatora iz Severne Dakote:

„Amerikanci ne žele 18 centi ušteđevine, oni žele povratak na Trampovu energetsku politiku!“ Republikanci osuđuju čisto političku meru nekoliko meseci pre međuizbora.

Što je još gore za predsednika, čak i demokratski tabor pokazuje rezervu.

Predsednikova molba naftnim kompanijama

Porezi na benzin se obično koriste za održavanje puteva u zemlji.

„Ova politika će obezbediti samo neznatno olakšanje dok se probija deficitarna rupa od 10 milijardi dolara u fondu za autoputeve inače namenjenom za popravku polomljenih mostova, smanjivanju smrtnih slučajeva na putevima i izgradnji moderne infrastrukture“, rekao je predstavnik Oregona Peter De Fazio.

Sam Barak Obama, tokom svoje predizborne kampanje 2008, godine nazvao je takvu meru "trikom".

Skeptični su i ekonomisti. „Neki jasno kažu da je to loša ideja“, prenosi NPR. Karola Binder, sa koledža Haverford u Pensilvaniji, kaže da bi ta mera mogla da deluje kao podsticaj dok vlada pokušava da kontroliše potrošnju. Pre svega, Amerikanci bi trebalo manje da voze.

Džejson Furman, bivši ekonomski savetnik predsednika Obame, sa svoje strane na američkom javnom radiju objašnjava da će naftne kompanije prve imati koristi od ove mere jer će dobijati veći deo od ovih 18 centi po galonu. ABC Njuz podseća da je Bajdenova administracija već javno izvršila pritisak na ove kompanije. Predsednik im se ponovo obratio tokom svog govora:

„Moja poruka je jednostavna. Živimo u vremenu rata, globalne opasnosti. Snizite cene na pumpi. Uradite to danas. Vašim klijentima, Amerikancima, pomoć je potrebna upravo sada.“

Ministarka energetike Dženifer Granholm trebalo je da se sastane sa čelnicima industrije u četvrtak.

Pogoršanje krize ili kraj rata u Ukrajini

Prema Foks njuzu, „Bajden je svuda tražio načine da snizi cene, osim u povećanju proizvodnje“. Mediji, neprijateljski raspoloženi prema predsedniku, ukazuju na njegov program u korist obnovljivih izvora energije ili otkazivanje projekta naftovoda Keistone KSL. Foks njuz ističe da su Sjedinjene Države proizvele 12 miliona barela sirove nafte dnevno u nedelji od 6. juna dok je proizvodnja iznosila 13,1 milion barela u martu 2020.

Porast cena delimično se objašnjava nedostatkom kapaciteta rafinerija u vreme kada tražnja raste sa završetkom pandemije, insistira Vašington post. Dnevnik precizira da je Bajden „koristio skoro sve alate koji su mu na raspolaganju” i da povećanje proizvodnje, čak i ako to znači ignorisanje ekoloških propisa za koje se zalažu republikanci, kratkoročno neće ništa promeniti za potrošača.

List navodi da su jedina dva faktora koja bi mogla brzo da obore cenu goriva, pogoršanje ekonomske krize ili iznenadni kraj rata u Ukrajini sa vraćanjem ruske nafte na tržište. Cene bi trebalo da se spuste na početku školske godine, ali će ovog leta želja Amerikanaca za promenom scenografije posle duge pandemije nesumnjivo održati tražnju, a samim tim i cene.