Svetski mediji o energetskoj krizi: Evropa uvozi izraelski gas preko Egipta

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen potpisala je u Kairu tripartitni sporazum za isporuku gasa iz Izraela, koji će se u Egiptu prebacivati u tečno stanje. Iako bi, uglavnom, trebalo da omogući Evropskoj uniji da smanji zavisnost od ruskog gasa, ovaj sporazum ima i geopolitički značaj za istočni Mediteran i Bliski istok,  prenosi Kurie Enternqsional.

Gasovod Izrael - Egipat koji bi omogućio transport do postrojenja za utečnjavanje i utovar na brodove

Sledeće godine dvostruko više gasa iz Izraela

„Egipatsko-evropski sporazum o izvozu gasa“, naslovio je list Al-Masri Al-Ioum, izveštavajući da je egipatski predsednik Abdel Fatah Al-Sisi primio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen u Kairu kako bi došlo „značajnog poboljšavanja egipatsko-evropskog partnerstva”.

„Egipat ceni Evropsku uniju (EU) kao ključnog partnera“, dodaje list, citirajući šefa države.

U članku se ne pominje suštinski element: to je tripartitni sporazum koji uključuje i jevrejsku državu, a koji se tiče gasa iz Izraela.

„Izrael će izvoziti prirodni gas u Evropu, preko Egipta“, piše u naslovu izraelskog lista The Times of Israel, koji govori o „istorijskom sporazumu“.

Glavno pitanje leži u potrebi da Evropa „smanji zavisnost od ruskog uvoza energenata nakon invazije Ukrajine“, podvlači list. „EU je prošle godine uvezla oko 40% svoje potrošnje gasa iz Rusije“, ali po svaku cenu pokušava da smanji ovu zavisnost.

„Izraelski gas će se dopremati gasovodom da bi se pretvorio u tečnost, a zatim će biti transportovan brodom do evropskih luka“, navodi list.

„Egipat je 2018. godine potpisao ugovor vredan 15 milijardi dolara sa izraelskom kompanijom Delek Drilling i njenim američkim partnerom Nobel Energi” za ulaganja u gasnu infrastrukturu koja bi Egiptu trebalo da omogući da „postane regionalno energetsko čvorište”.

„Evropska komisija očekuje da će uvesti 7 milijardi kubnih metara tečnog gasa iz Egipta 2022. godine, u odnosu na prvobitno planiranih 5 milijardi. Ova cifra bi mogla dalje da se poveća i da se udvostruči sledeće godine“, objašnjava dnevnik Fajnenšel tajms.

Ovaj sporazum „dovešće do veće saradnje između članica istočnomediteranskog gasnog foruma, koji uključuje Jordan, Izrael, Kipar, Grčku, Egipat, Palestinske vlasti, Francusku i Italiju“, objašnjava izraelski list Ha'Arec, citirajući egipatskog ministra energetike Tareka Al-Mola.

„Izrael ima dva aktivna gasna polja u blizini svoje mediteranske obale, sa rezervama procenjenim na 690 milijardi kubnih metara, i treće polje koje takođe planira da eksploatiše“, podseća Fajnenšel tajms.

Gasna polja u Sredozemnom moru oko kojih postoje sporovi Izrael - Liban

Gasna polja – izvor sukobljavanja

„Očekuje se da će se proizvodnja izraelskog gasa udvostručiti nakon otkrivanja priobalnih polja u poslednjih deset godina. Međutim, izraelska istraživanja gasa odnose se i na oblast koja se prostire na spornoj pomorskoj granici sa Libanom“, podseća sajt katarskog kanala Al-Džazira.

Ovaj izraelsko-libanski granični spor trenutno je predmet američkog posredovanja, a izaslanik Sjedinjenih Država Amos Hohštajn je trenutno u regionu, navodi libanski dnevnik Orian-l-žur.

Liban je još početkom juna pozvao Vašington u pomoć da precizno odredi pomorsku granicu sa Izraelom.

Dolazak eksploatacione platforme na gasno polje, koje se nalazi pored obale jevrejske države, izazvao je gnev libanskih vlasti. Bejrut želi nastavak razgovora uz američko posredovanje oko razgraničenja morske granice između dve zemlje koje su “tehnički u ratu“.

„Izrael radi dok Liban bespomoćno gleda“, naslovio je frankofonski libanski dnevnik Orian-l-žur u svom izdanju od ponedeljka, 6. juna, dok se dan ranije proizvodna jedinica naselila u polju gasa i to na spornom području, prema Bejrutu, sa ciljem da ga eksploatiše u ime jevrejske države.

Za Bejrut, polje Kariš nije u isključivoj ekonomskoj zoni Izraela, već u oblasti koja je predmet spora. Prema velikom delu libanske štampe, početak eksploatacije ovog polja će verovatno podstaći napetost – već jaku – između dve zemlje.

„Izrael je angažovan na frontu na granici sa Libanom u fazi igranja vatrom“, piše dnevnik Nidaa Al-Vatan. „Neprijatelj provocira Liban: eksploatacija bez prethodnog dogovora“, primećuje list Al-Akhbar, blizak libanskom Hezbolahu.

„Hoćemo li videti pomorsku konfrontaciju između Hezbolaha i Izraela“, pitao se, u međuvremenu, urednik u kolumnama glavnog libanskog dnevnika An-Nahar.

Suočene sa ovom situacijom, zvanične libanske vlasti pozvale su američkog izaslanika Amosa Hohštajna, koji je bio posrednik tokom poslednjih razgovora – obustavljenih od maja 2021. – između Libana i Izraela, da razmotri njihov spor oko razgraničenja pomorske granice, uz pogled na mogući nastavak ovih razgovora.

Mreža gasovoda i naftovoda na Bliskom istoku

Polje Kariš – iskra rata?

Sa svoje strane, Hezbolah, čiji je „broj dva“ dao intervju agenciji Rojters, objavljen u ponedeljak 6. juna, izjavljuje da je „spreman da preduzme akciju“. Hezbolah  – za sada – podržava stav libanske države.

„Pomorska granica: prestanite sa licitiranjem!“ poziva Orian-l-žur  u uvodniku objavljenom u utorak, 7. juna, koji osuđuje i Hezbolah i državno odugovlačenje po tom pitanju, ciljajući na predsednika Mišela Auna.

„Zemlja kedra već godinama posmatra novu geopolitiku koja se gradi bez nje u istočnom Mediteranu. Bušenje, vađenje i zatim prodaja zahtevaju godine i značajna ulaganja. Ako Liban želi da iskoristi svoje potencijalne resurse, mora doneti odluku što je pre moguće. Ovo uključuje izgradnju prave ciljne strategije trgovanja. Ali, pre svega, Liban mora da učini sve da ne upadne u zamku koju mu je postavio Hezbolah.“

S tim u vezi, podvlači libanski sajt Al-Modon, „Hezbolah ne krije svoje pomorske sposobnosti” i podseća da je u regionu trenutno vrlo napeto, posebno na frontu posrednog rata u koji su se upustili “Izrael i Iran“.

Može li polje Kariš „biti iskra koja vodi ratu između Irana i Izraela“ pitaju pan-arapske novine Al-Kuds Al-Arabi.