USTAVNI SUD PREISPITUJE ENERGETSKI SPORAZUM S RUSIJOM

Ustavni sud Srbije trebalo bi da u danas, 16. jula razmatra da li još važe odredbe međudržavnog energetskog sporazuma Srbije i Rusije, koji je Skupština Srbije ratifikovala u septembru 2008. godine. Reč je o Sporazumu o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji predviđa prodaju većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije a.d. Gazpromu i rekonstrukciju i modernizaciju ove kompanije, kao i saradnju u projektovanju, izgradnji i korišćenju gasovoda Južni tok i gasnog skladišta Banatski Dvor.

Nije sigurno da će Ustavni sud brzo završiti ovaj postupak ocenjivanja ustavnosi jer od same inicijative, podnete još 16. septembra – dakle, odmah nakon što je u Skuštini Srbije ratifikovan naftno gasni aranžman s Rusima krenulo je prebacivanje ovog „vrućeg krompira” između Ustavnog suda i same Skupštine. Ustavni sud je, naime, već razmatrao predlog za ocenu ustavnosti (18. decembra 2008. godine) ali je odlučio da od Parlamenta najpre zatraži mišljenje o tome da li je reč o međudržavnom sporazumu, u kom slučaju ga Ustavni sud moze razmatrati. Ako je reč o sporazumu Srbije i jedne firme, odnosno Gasproma onda Ustavni sud nije nadležan.

No, krenimo redom. Skupština Srbije je 9. septembra 2008. godine potvrdila međudržavni energetski Sporazum sa Rusijom, a predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su 24. decembra 2008. ugovore o prodaji NIS-a i dokument o političkim garancijama za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i završetak izgradnje skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Inicijativu je već u septembru Liberalno demokratska partija (LDP) podnela zbog, kako su naveli, sporne ustavnosti odredbi koje se tiču pretvaranja državne u privatnu svojinu, monopolskog položaja na tržištu i zaštite potrošača. Osporenim članom 9. sporazuma, pored ostalog, predviđeno je da srpska strana proda otvorenom akcionarskom društvu Gazprom (ili kompaniji-kćerki koju to akcionarsko društvo odredi) udeo od 51 odsto u AD Naftna industrija Srbije. Tom direktnom prodajom većinskog učešća u kapitalu državne kompanije, po mišljenju LDP-a, povređena je ustavna garancija otvorenog i slobodnog tržišta, jer nije pružena prilika svim zainteresovanim za kupovinu. Iz LDP-a su svoju inicijativu objašnjavaju činjenicom da NIS ima monopolski položaj u oblasti prerade sirove nafte i da prodajom većinskog učešća u kapitalu, na osnovu ovog Sporazuma, Gazprom kao strano pravno lice stiče monopolski položaj na tržištu Srbije. A to je po LDP-eovom tumačenju protivno Ustavu.

LDP, takođe, ima primedbe i na cenu po kojoj je prodat 51 % akcija NIS-a. Sledeća zamerka je to što se prilikom izbora izvođača posla i isporučilaca materijala prednost daje preduzećima iz Srbije i Rusije što narušava jednak položaj na tržištu stranih i domaćih lica. Sporazum (čl. 11), pored ostalog, predviđa da se do završetka rekonstrukcije i modernizacije NIS-a zadržavaju važeći zahtevi u vezi sa produktima od prerade nafte, što, po navodima inicijatora, nije saglasno sa ustavnim odredbama koje garantuju zdravu životnu sredinu i zaštitu potrošača.

Pored LDP-a inicijativu je podneo i dr Milan Kovačević, ekonomista – savetnik za strane investicije, koji je, sem Sporazuma, osporio i ustavnost i zakonitost Protokola o osnovnim uslovima kupovine akcija NIS AD iz Novog Sada od Gazpromnjefta u iznosu 51 odsto osnovnog kapitala. Kovačević smatra da je direktna prodaja neustavna i nesaglasna sa Zakonom o privatizaciji, kojim je propisan postupak prodaje državnog kapitala.

“Zahtev Ustavnom sudu Srbije podneo sam zato što Ustav Srbije nalaže da se poštuje konkurencija, što znači da država nije smela da proda Rusima Naftnu industriju Srbije bez javnog postupka, odnosno aukcije ili tendera,” kaže savetnik za strane investicije Milan Kovačević.

Kovačević napominje da je neustavna i odredba o izuzimanju NIS-a od poreskog režima.

“Time se krše propisi Srbije. Uz to, odredbama o tome da će samo ruski gas moći da prolazi kroz gasovod Južni tok krše se međunarodni sporazumi koje je Srbija potpisala. Postoje dve vrste međudržavnih sporazuma, pojedinačni i opšti, pri čemu je dozvoljeno da se opštim ugovorima menjaju neki zakoni Srbije. Sporazum sa Rusijom je pojedinačni poslovni sporazum za prodaji NIS-a i ne bi trebalo da se njime menjaju propisi Srbije,” objašnjava Kovačević.

Odgovarajući na pitanja Ustavnog suda Zakonodavni odbor Skupštine Srbije zauzeo je u januaru 2009. godine stav da je energetski sporazum sa Rusijom u skladu sa Ustavom Srbije i da je to međudržavni ugovor, koji podleže razmatranju pred Ustavnim sudom Srbije. Sada je pitanje hoće li Ustavni sud biti brz u daljem odlučivanju ili će i dalje nastaviti sa odugovlačenjem. Jer, ovo pitanje je LDP postavio i zbog političkih interesa, a ne samo zbog toga što je pravno ili ekonomski opravdano.