OPEK ne može da nadomesti rusku naftu
Mohamed Barkindo istakao da će sankcije protiv Moskve dovesti do jedne od najvećih turbulencija na svetskom tržištu
(ilustracija, Trenutna nestabilnost tržišta, naveli su iz OPEK-a, rezultat je „nefundamentalnih faktora“ koji su izvan kontrole ove organizacije, i na Evropi je odgovornost da predloži „realističan“ pristup energetskoj tranziciji)
OPEK je poručio Evropskoj uniji u ponedeljak da sankcije protiv Rusije koje su na snazi, kao i one koje bi eventualno mogle da budu uvedene, mogu dovesti do jedne od najvećih turbulencija na svetskom tržištu nafte. Kako je rekao Mohamed Barkindo, generalni sekretar OPEK-a, nemoguće je zameniti količinu ruske nafte koja bi na taj način bila izgubljena.
„Dnevno bi moglo da dođe do gubitka sedam miliona barela ruske nafte i drugih energenata zbog trenutnih i budućih sankcija“, rekao je Barkindo na sastanku sa zvaničnicima EU u Beču.
Mohamed Barkindo iz Nigerije, generalni sekretar OPEK-a
Odgovornost za ravnotežu
Zapad je, naime, pozvao članice OPEK-a da povećaju proizvodnju kako bi se smanjila zavisnost zapadnih zemalja od ruske nafte, dok Brisel razmatra uvođenje novih sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini. Kako izveštava hrvatska agencija Hina, predstavnici OPEK-a su, ipak, naglasili da imaju odgovornost da osiguraju ravnotežu na tržištu energenata, u situaciji kada EU smatra da OPEK može da poveća proizvodnju iz rezervnih kapaciteta.
Ovaj energetski savez već je odbio pozive Sjedinjenih Država i Međunarodne agencije za energiju da poveća svoju proizvodnju da bi ublažio rast cena nafte, koji je u martu dostigao najviši nivo za poslednjih 14 godina.
Evropska zavisnost
Trenutna nestabilnost tržišta, naveli su iz OPEK-a, rezultat je „nefundamentalnih faktora“ koji su izvan kontrole ove organizacije, i na Evropi je odgovornost da predloži „realističan“ pristup energetskoj tranziciji, prenosi ruska državna agencija Raša tudej.
Evropa je najavila da planira da se pridruži SAD i Britaniji, podseća RT, u insistiranju na embargu na ruske energetske proizvode. Ipak, za razliku od SAD i Britanije, većina zaliha koje Evropa uvozi dolazi iz Rusije „a stručnjaci upozoravaju da bi prekid uvoza imao katastrofalne posledice“. To se naročito odnosi na Nemačku, u kojoj bi došlo do potpunog kolapsa industrije, dok je austrijski energetski gigant OMV istakao da bi za njegovu zemlju „bilo nemoguće da prestane sa kupovinom ruskog gasa“.
Stezanje kaiša
„Iako su SAD obećale da će uskočiti i popuniti jaz izvozom svog mnogo skupljeg tečnog prirodnog gasa, većina evropskih terminala za LNG već je popunjena, što znači da više nema gde da skladišti gorivo. Druge zemlje se trude da iskoriste krizu da bi pogurale proizvodnju obnovljivih goriva“, stoji u tekstu, u kojem RT navodi i da je evropski parlament prošle nedelje tražio potpuno zaustavljanje uvoza ruske nafte, uglja, prirodnog gasa i nuklearnog goriva „što će dovesti do očekivanog pada tamošnjeg standarda stanovništva“.
Pojedine zemlje, poput Mađarske i Slovačke, izjasnile su se da će se oglušiti o sankcije u interesu samoodržanja, „dok su drugi pozvali svoje građane da stegnu kaiš i spreme se za predstojeća teška vremena“, piše RT.
Rast cena i nestašica hrane
Nafta i gas nisu jedini resursi koji u svetu presušuju zbog rata u Ukrajini. Rusija i Ukrajina zajedno proizvode trećinu ukupnog svetskog izvoza pšenice i veliki su izvoznici suncokretovog ulja i đubriva. Kao razultat ovoga, cene su, prema navodima ruske agencije, „dostigle istorijski nivo, dok mnoge zemlje i nevladine organizacije upozoravaju da nas u bliskoj budućnosti čeka nestašica hrane“.
Članice OPEK-a su Alžir, Angola, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, Kongo, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vanecuela. OPEK Plus, prošireni format organizacije u kome se nalazi i Rusija, planira da u maju poveća proizvodnju na 432.000 barela u skladu sa postepenim napuštanjem restrikcija uvedenih tokom pandemije koronavirusa.
