Sastanak ministara diplomatije i odbrane EU: Evropska unija podeljena oko embarga Rusiji

Ministri spoljnih poslova i ministri odbrane EU podržali su sinoć, na sastanku u Briselu, strategiju zajedničke evropske odbrane nazvane Strateška busola, ali su ostali podeljeni oko pitanja uvođenja embarga na uvoz ruskih energenata.

Kako je na konferenciji za novinare objasnio Žosep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost, EU će osnovati snage za brzu reakciju koje će u kriznim situacijama moći da mobilišu pet hiljada vojnika, naglašavajući da „ovde nije reč o tome da se stvori evropska vojska već da saradnja među evropskim vojskama bude tešnja“.

Oružje za Ukrajinu, bez novih sankcija za Rusiju

Po pitanju podrške Ukrajini, šefovi diplomatija država članica Evropske unije saglasili su se oko uplate druge tranše od 500 miliona evra pomoći iz fonda za „Evropsku podršku miru“ kako bi se Ukrajina snabdela oružjem i vojnom opremom. 

Odgovarajući na novinarsko pitanje o eventualnom embargu na uvoz energenata iz Rusije, Borelj je potvrdio da su šefovi diplomatija na sastanku u Briselu razgovarali o petom paketu sankcija ali – kako je rekao – nijedna odluka nije donesena.

Borelj je dodao da su ministri razmenjivali mišljenja o sankcijama protiv Rusije koje ne bi predstavljale neizdrživ teret za države članice Evropske unije.

Brussels, 21.03.2022 - samit šefova diplomatije zemalja Evropske unije u Briselu povodom rata u Ukrajini: Jean-Yves Le Drian, Nicu Popescu

O sankcijama ponovo u četvrtak

Sastanak evropskih šefova diplomatija potvrdio je da EU još uvek nema rešenje za rebus pred kojim se nalazi još od 2014. godine: Kako da uvede sankcije Rusiji koje ne bi štetile i njenom interesu.

Poljska i Litvanija insistirale na uvođenju evropskog embarga na rusku naftu, ali su se tome protivile zemlje koje u velikoj meri zavise od ruskih energenata kao Italija ili Nemačka koja iz Rusije uvozi 55 odsto gasa, 52 odsto uglja i 34 odsto nafte.

Posle ministarskog sastanka pitanje petog paketa sankcija protiv Rusije biće postavljeno i na najvišem nivou, na samitu šefova država i vlada EU u četvrtak koji će se u Briselu održati u prisustvu predsednika SAD Džoa Bajdena.

Pritisak na EU je veliki za uvođenje embarga, tim pre što su ga SAD i Velika Britanija već uveli na rusku naftu.

Pretnja za energetsko tržište

Šef diplomatije Irske Sajmon Kovni (Simon Coveney) izjavio je uoči sastanka da je „s obzirom na razmere razaranja sve teže održati stav da EU ne treba da interveniše sankcijama u sektoru energije“.

Istovremeno, Moskva je juče poručila da će, u slučaju da joj bude uveden embargo na naftu, ona obustaviti isporuke gasa.

„Embargo bi imao vrlo ozbiljne posledice na svetsko tržište gasa i nafte i vrlo loš uticaj na energetsko tržište u Evropi“, upozorio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, dodavši da je očigledno da „Amerikanci neće ništa izgubiti“.

Evropska unija već je uvela sankcije za 685 lica i 14 preduzeća vezanih za ruskog predsednika Putina.

Brussels, 21.03.2022 - samit šefova diplomatije zemalja EU povodom rata u Ukrajini: Péter Szijjártó, Nikos Dendias

Nemački, francuski i italijanski planovi

Ukrajinski predsednik Zelenski zatražio je od Nemačke da ne finansira rusko naoružavanje kupujući ruske energente.

U strahu da će iduće zime ostati bez gasa, Nemačka je u nedelju najavila ubrzanje izgradnje dva terminala za tečni prirodni gas (LNG) u okviru dugoročnog energetskog sporazuma sa Katarom. Katar je jedan od tri najveća izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG).

Francuski ministar ekonomije predložio je prošle nedelje ograničavanje cena gasa, dok je Italija predložila da se gas zajednički kupuje za evropske potrebe. Italija, koja spada u zemlje vrlo zavisne od ruskog gasa i nafte, najavljuje porez od 10 odsto na dodatnu dobit kompanija kako bi smanjila udar izazvan skokom cena energenata.

Prema proceni Crea (Centre for Researć on Energy and Clean Air), finske nevladine organizacije, od početka rata u Ukrajini EU je od Rusije kupila gas i naftu u vrednosti od 17 milijardi evra.