TRANZIT ENERGIJE – GARANT BEZBEDNOSTI (2)

Galina Toševa

Koliko je bitna proizvodnja domaćeg uglja za energetski sektor Bugarske?

Rudnici Marica - istok državno su preduzeće koje se nalazi na početku tehnološkog procesa proizvodnje električne energije u termoelektranama u istoimenom kompleksu Marica - istok. Preduzeće eksploatiše najveće nalazište lignita u Bugarskoj, snabdeva ugljem tri termoelektrane i fabriku briketa. Ukupan obim proizvodnje energetskog uglja u rudnicima Marica - istok tokom 2007. godine iznosio je 23 miliona tona ili 84,4% ukupne količine izvađenog uglja za potrebe proizvodnje struje i grejanja u Bugarskoj. Prioritet u vađenju mrkog uglja ima ugalj iz bazena Pernik i Bobovdol. Crni ugalj se dobija u rudnicima Balkan 2000. EAD.

Da li su preduzeća za proizvodnju toplotne energije transformisana po pravilima EU?

Dvadeset kompanija je dobilo od Državne komisije licencu za snabdevanje toplotnom energijom. Ostalih 13 licenci su date hemijskim, metalurškim, prehrambenim, naftnim i tekstilnim preduzećima. Dvadeset i tri od ovih kompanija imaju mogućnost za mešovitu proizvodnju električne i toplotne energije. Njihov kapacitet je oko 1.400 MW, a ukupna godišnja proizvodnja iznosi 5,7 TWh u 2007. godini (13,1 % ukupne proizvodnje električne energije) i imaju licencu za prodaju električne energije kombinovanim načinom, po povlašćenim cenama državne komisije.

Sve toplane, isključujući Toplanu Pernik, EAD i Toplanu Šumen EAD, su privatno vlasništvo. Predstoji privatizacija i najkrupnije toplane, Toplana Sofija, koja snabdeva više od 60 % svih potrošača u zemlji. Preduzeće je vlasništvo države i opštine, pri čemu je većinski vlasnik glavni grad.

Kako funkcioniše sektor gasne privrede Bugarske?

Kompanija Melrose Resources Sarl PDNG AD sprovodi vađenje prirodnog gasa u Bugarskoj u nalazištu Galata na morskom prudu u Crnom moru. Izvađene količine u 2007. godini pokrivaju svega 9 odsto potreba domaćeg tržišta, dok se preostalih 91 odsto uvozi iz Rusije.

Bulgargaz EAD – državna je kompanija za proizvodnju gasa, koja obavlja isporuku gasa, transport, skladištenje i tranzit prirodnog gasa kao i sistemsko upravljanje mrežom transporta. Posle 1. januara 2007. godine kompanija je bila restruktuirana u skladu sa zahtevima Odluke 2003/55 po modelu stvaranja holding strukture, pri čemu su pravno i organizaciono odvojeni Kombinovani operator Bulgartransgas EAD (obavlja funkcije transporta, tranzita i skladištenja prirodnog gasa, sistemski operator sistema za transport gasa) i društveni snabdevač Bulgargas EAD (obavlja funkcije nabavke i prodaje prirodnog gasa).

Gas se distribuira regionalnim i lokalnim kompanijama, prevashodno privatnim. Osnovni udeo na tržištu, čak 69,3 odsto pripada kompaniji Overgas (filijala ruske kompanije za proizvodnju gasa Gasprom), Crnomorskoj tehnološkoj kompaniji, koja ima udeo od 12,8 odsto i Sitigas Bugarska, sa preostalih 2,8 odsto učešća.

Proizvodnja i trgovina električnom energijom u Bugarskoj uvek je bila značajan deo državne privrede. Kako su sada organizovani?

Bugarska ima širok spektar kapaciteta za proizvodnju električne energije, koji uključuje nuklearne elektrane, termoelektrane i gasne elektarne. Električnu energiju proizvode pravno nezavisne strukture, odvojene u 2000. godini od NEK EAD.

Nuklearna centrala Kozloduj (ukupni kapacitet je 3.760 MW a sada nakon zatvaranja 1, 2, 3 i 4 bloka radi s kapacitetom od 2.000 MW) i termoelektrana Marica - istok 2 (kapacitet 1450 MW) državne su trgovinske kompanije.

NE Kozloduj

Termoelektrana Varna EAD (1.260 MW), termoelektrana Marica - istok 3 (840 MW), termoelektrana Marica - istok 1 (670 MW), termoelektrana Marica 3 (120 MW), termoelektrana Ruse (110 MW) i termoelektrana Bobov dol (630 MW) su u stoprocentnom vlasništu privatnika ili su privatnici većinski vlasnici kapitala.

Manje hidroelektrane su privatizovane, a krupnije GRES i GAEC su konsolidovane u NEK EAD.

Nacionalna kompanija za proizvodnju struje je državna kompanija koja je ovlašćena za transport, sistemsko upravljanje, proizvodnju električne energije na GES i GAES (2 563 MW), isporuku električne energije potrošačima koji su priključeni na mrežu, kao i kompanijama koje vrše dalju raspodelu električne energije i sa kojima postoje dugoročni bilaterarni ugovori o nabavci električne energije. Od 1. januara 2007. godine, nakon rekonstrukcije, u skladu sa Odlukom 2003/54 od NEK EAD odvojena je ćerka kompanija Elektroenergetski sistemski i tržišni operator, pri čemu su aktivi transportnog sistema ostali u vlasništvu centrale, tako da je nestao monopol na uvoz i izvoz električne energije.

Distribuciju električne energije vrše regionalne kompanije, čiji su većinski vlasnici nakon privatizacije (po 67 %), E.ON AG (jugoistična Bugarska), EVN AG (jugozapadna Bugarska) i ČEZ a.s. (Zapadna Bugarska). U cilju ispunjenja zahteva u skladu sa Odlukom 2003/54 sprovedena je restrukturizacija kompanija putem pravne i organizacione raspodele nadležnosti na distribuciju električne energije i snabdevanje električnom energijom.

Na koje elektroenergetske projekte Bugarska prevashodno računa u budućnosti?

Projekat atomske centrale Belene ima strateški značaj za obezbeđenje neprekidnih isporuka energenata u zemlje jugoistočne Evrope, a takođe i za prevazilaženje komplikovane situacije u jugoistočnoj Evropi, nastale posle prevremenog obustavljanja rada blokova 3 i 4 atomske centrale Kozloduj krajem 2006. godine.

Maketa NE Belene

Tu je i projekat izgradnje druge elektroenergetske linije između Bugarske i Grčke, koja će povezivati podstanicu Gilibovo sa podstanicom Nea Santa. Reč je o realizaciji programa po projektu EU Transevropske energetske mreže. Izgradnja međusistemskog elektrovoda 400 kilovoltne podstanice Štip (Makedonija) i podstanice Crvena jama (Bugarska) privodi se kraju.

Istakla bih i projekte izgradnje hidroenergetskog kompleksa na Dunavu, koji je zajednički projekat sa Rumunijom.

Kako bi opisali stanje i perspektive saradnje između Bugarske i zemalja Balkana u domenu energetike?

Strateški geografski položaj na Balkanu stvara značajne mogućnosti za diversifikaciju načina, izvora i maršruta isporuke energenata. Balkanski rejon igra ključnu ulogu u procesu transporta nafte i prirodnog gasa iz Rusije, Kaspisjkog regiona, Srednje Azije, Bliskog istoka i istočnog Sredozemlja u južnu, centralnu i zapadnu Evropu, kao i na svetsko tržište.

Globalizacija energetskih tržišta postaje sve vidljivija, oseća se snažno prožimanje proizođača, potrošača i zemalja u tranziciji. Proizvođačima su neophodna pouzdana tržišta i koridori, a potrošačima pouzdane isporuke energenata. Rešenje problema pouzdanih isporuka je moguće tek kada se to pitanje prenese sa nivoa nacionalnog na nivo regionalnog, evropskog i globalnog. Ključ dostizanja regionalne i globalne energetske bezbednosti je upravo u sve tešnjoj saradnji i zavisnosti u sferi isporuke energenata, između zemalja proizvođača, zemalja uvoznika kao i tranzitnih zemalja.

Pažnju treba pre svega usmeriti na razvoj i izgradnju odgovarajuće energetske infrastrukture, koja bi mogla da obezbedi neprekidne i pouzdane isporuke energenata.

Koji su to prioriteti?

Prioritet Bugarske u okvirima saradnje sa zemljama balkanskog regiona je zbližavanje energetskih tržišta na osnovu principa, važećih na unutrašnjem energetskom tržištu EU. Bitno je, takođe, i ojačavanje energetske bezbednosti u regionu putem rešavanja problema vezanih za izvoz i tranzit energenata. Podrazumeva se podrška energetskog razvoja, koja podrazumeva stimulisanje energetske efikasnosti, štednje energije i korišćenje obnovljivih izvora energije. Prioritet su i investicije usmerene na energetske infrastrukturne projekte, koji predstavljaju uzajamni interes.

Prednosti geografskog položaja i stabilnosti (članstvo u EU i NATO) omogućavaju Bugarskoj da pruži doprinos razvoju spoljašnje energetske politike EU. S druge strane, karakteristika međunarodnih odnosa u jugoistočnoj Evropi, crnomorsko-kaspijskoj regiji, centralnoj Aziji i drugim oblastima demonstrira neophodnost strateškog pristupa. Bugarska razmatra međunarodnu energetsku saradnju kao osnovni faktor stabilnosti u regionalnom i transregionalnom poretku.

Kako se velika uvozna zavisnost ogleda u budućoj energetskoj strategiji Bugarske?

Suštinski izazov pred bugarskom energetikom predstavlja velika zavisnost od uvoza primarnih energetskih resursa s tačke gledišta rasta primarne potrošnje energije. Slična situacija je primetna i u EU, čije energetsko tržište će objediniti nacionalna i regionalna energetska tržišta. Ova opasnost primećena je i u EU, čiji organi su započeli proceduru pripreme nove energetske politike, usmerene na smanjivanje energetske zavisnosti od trećih država.

Na nivou EU bitan deo prirodnog gasa koji se koristi je uvezen, a pri tom se očekuje naglo povećanje potražnje za prirodnim gasom.

Moguća rešenja su povezana s unošenjem raznovrsnosti u energetske resurse po vrsti, izvorima i isporučiocima na osnovu regionalnih i globalnih tendencija na energetskim tržištima. Ovo određuje visoki prioritet projekata izgradnje naftovoda i gasovoda kao garanata kontinuiranosti isporuka energenata na evropskom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Koliko su za Bugarsku bitni projekti izgradnje gasovoda Južni tok i Nabuko?

Prioritetni gasni projekat EU – gasovod NABUKO, namenjen je transportu prirodnog gasa iz kaspijske regije, sa bliskog istoka i severne Afrike u region jugiostočne Evrope i EU, koji obezbeđuje Evropi vezu sa najznačajnijim gasnim resursima tih regija i posreduje povećanju interesovanja za potencijalne isporuke prirodnog gasa. Bugarska je potpisala Protokol sa Azerbejdžanom o potencijalnoj mogućnosti isporuke više od jedne milijarde kubnih metara prirodnog gasa za potrebe gasovoda Nabuko.

Strateški projekat, gasovod Južni tok iz Rusije, preko Crnog mora, do bugarske obale, odakle postoje dva pravca transporta iz Bugarske na jug i na sever, odnosno do Italije i do Austrije. Projekat ima veliki značaj u obezbeđenju isporuka gasa u EU putem širenja maršruta, omogućujući direktnu vezu između osnovnog isporučioca, Rusije i osnovnog potrošača, EU.

Projekat Južni tok za Bugarsku je značajan jer njegovom izgradnjom zemlja se pretvara u centar za distribuciju gasa, povećava se nivo nacionalne bezbednosti, Bugaska dobija strateški značaj, stvara se mogućnost da Bugarska učestvuje u morskom delu gasooda, bitan je strateški značaj za energetski sistem zemlje, obezbeđuje se diversifikacija maršruta za transport gasa, povećavaju se garancije isporuka, povećava se konkurencija, otvaraju se nova radna mesta - više od 400 - u vreme izgradnje i eksploatacije gasovoda a država ostvaruje profit.

Istakla bih i projekat izgradnje gasne međusistemske veze između bugarske mreže za transport gasa i gasovoda Turska – Grčka. Izgradnja ove gasne veze će obezbediti za deo zemalja jugoistočne Evrope, uvećanje isporuka prirodnog gasa iz novih izvora u kaspijskoj regiji i na Bliskom istoku - do realizacije gasovoda NABUKO , što će praktično dovesti do širenja maršruta kojima se isporučuje kaspijski i bliskoistočni gas. Razmatraju se mogućnosti izgradnje regionalnog terminala za prirodni gas na severnoj obali Egejskog mora u Grčkoj kao i otvaranje slobodnih kapaciteta terminala za tečni naftni gas Revitusa na bugarskoj strani, a za relizaciju isporuka prirodnog gasa u Bugarsku na osnovu barter aranžmana sa reciprocitetnim količinama tranzita preko bugarske tranzitne mreže u Grčku.

Tu je, takođe, i projekat takozvanog Transjadranskog gasovoda iz Bugarske preko Makedonije i Albanije po dnu Jadranskog mora do Italije. Projekat predstavlja udeo u razvoju energetske infrastrukture evropskog Koridora 8.

Planiramo u sferi gasa i projekat izgradnje međusistemske veze između rumunskog i bugarskog sistema za transport gasa u cilju obezbeđenja i uvećanja isporuka.

Kakav je odnos Bugarske prema inicijativi NETC iz Mađarske?

Bugarska strana je uvek izražavala spremnost da razmotri svaki novi predlog vezan za razvoj gasne saradnje u regionu. Inicijativu NETC uputio je MOL Ministarstvu ekonomije i energetike u vidu idejnog projekta još u decembru 2007. godine. Ova mađarska kompanija, koju podržava mađarska vlada, predložila je da se formira nova regionalna transgranična kompanija za transport gasa na osnovu osam kompanija zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, i to: Mađarske, Austrije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Slovenije, Srbije i Hrvatske. Iz MOL-a ukazuju da će realizacija projekta omogućiti da se izvuče maksimalna ekonomska korist, t.j. da će objedinjavanje pomoći obezbeđivanju efikasnijeg korišćenja investicija za izgradnju gasnih međusistemskih veza između zemalja koje učestvuju. Takođe će obezbediti viši stepen transparentnosti tržišta.

Glavni cilj predstavlja lakša realizacija projekata, koji predstavljaju opšteevropski interes, budući da će zajednička kompanija biti privlačnija za međunarodna finansijska tržišta i, samim tim, moćiće da privuče neophodne investicije.

S tačke gledišta suštine projekta i njegovog povezivanja s interesima Bugarske u sferi razvoja nacionalnog gasnog sektora, Ministarstvo za ekonomiju i energetiku je izrazilo svoju principijelnu podršku inicijativi.

Takođe, ne treba zaboraviti da je inicijativa u ranoj fazi, još predstoje ekspertske, tehničke konsultacije i podrobnija analiza mogućnosti i, pre svega, studija opravdanosti ovog vrlo složenog projekta. Detaljne analize će odneti određeno vreme. Sledeće godine će biti utvrđena struktura, strategija i finansiranje projekta. Ozbiljan izazov će biti i pitanje regulatornih okvira na nacionalnom nivou, budući da je u ovoj oblasti primetno postojanje razičitosti između država.

Iz ovog razloga, i uzevši u obzir predstojeće aktivnosti i kontakte vezane za projekat, Ministarstvo se obratilo Bulgartransgasu i Bulgargasu, s ciljem kompetentnog učešća u projektnim radovima, što će postati osnova daljeg učešća bugarske strane u ovoj inicijativi.

Šta je sa izgradnjom naftovoda Burgas – Aleksandrupolis i Burgas – Vljora?

Očekivani datum završetka naftovoda Burgas – Aleksandrupolis je 2011 - 2012. godina, sve u zavisnosti od pretprojektne faze. Projekat naftovoda Burgas – Aleksandropulis je značajan, ne samo za zemlje koje su direktno uzele učešće u njegovoj izgradnji (Bugarska, Grčka i Rusija), nego i za EU, s obzirom da će on posredovati obezbeđenju isporuka nafte iz Rusije i Kazahstana u EU, značajno smanjujući transportno opterećenje na moreuzu Bosfor i Dardaneli, kao što će smanjiti i rizike za životnu sredinu.


Rafinerija u Burgasu, vlasništvo ruskog Lukoila

Projekat naftovoda Burgas – Vljora, koji je predložio konzorcijum AMBO (SAD), povećaće obezbeđenje isporuka nafte u regione Crnog, Jadranskog i Sredozemnog mora. Naftovod Burgas – Vljora predstavlja deo razvoja energetske infrastrukture evropskog Koridora br. 8 i produžetak Transkontinentalnog transportnog koridora Evropa – Kavkaz – Azija TRASEKA (Put svile).

Bugarska će narednog proleća biti domaćin velikog energetskog skupa. O čemu je reč?

Sveobuhvatno otelotvorenje bugarske energetske politike i širenje domena regionalne politike predstavlja inicijativa predsednika Georgija Prvanova, koja se odnosi na sastanak na najvišem nivou „Prirodni gas za Evropu: nova transregionalna partnerstva i projekti“.

Bugarska planira da organizuje pomenuti sastanak 24. i 25. aprila 2009. godine. Na forumu se planira učešće zemalja jugoistočne Evrope, crnomorsko – kaspijske regije, centralne Azije, zemalja EU i evropskih institucija, naravno Rusije, a takođe i SAD. Predlaže se stavljanje na dnevni red principijalnih pitanja energetske bezbednosti u sveevropskom poretku, a takođe i razmatranje konkretnih gasnih projekata koji predstavljaju direktan interes za EU – kao na primer Južni tok i NABUKO, drugi gasni projekti, i između ostalog, terminali za tečni naftni gas.