Iran bi mogao postati uvoznik gasa

Uprkos tome što raspolaže sa 17,8 odsto globalnih rezervi gasa, Iranu nedostaju finansijska sredstva koja bi omogućila da se gasni kapaciteti iskoriste.

Problem datira od maja 2018. godine kada je bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao Sjedinjene Države iz takozvanog nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila, poznatog kao "Zajednički sveobuhvatni plan akcije", (JCPOA) kojim se Teheran 2015. obavezao da će obustaviti nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija. Ponovo uvedene sankcije SAD su oterale energetske gigante iz te zemlje, uskraćujući mogućnost Teheranu da razvija gasne rezerve.

Iako je aktuelni predsednik Džozef Bajden ponovo pokrenuo pregovore sa Iranom, oni su nedavno zaustavljeni, jer se čini da nijedna strana nije voljna da učini neophodne ustupke.

Rezultat tog zastoja ogleda se u tome što je iranska vlada upozorila da bi ova zima mogla dovesti do nestanka električne energije zbog nedovoljnog snabdevanja gasom za elektrane. S tim u vezi, generalni direktor Nacionalne iranske naftne kompanije Mohsen Khojastepur je upozorio da zemlja rizikuje da postane zavisna od uvoza gasa ukoliko se hitno ne preduzmu neki koraci, prenosi televizijska stanica Iran International.

Uz ulaganja u gasni sektor, procenjuje se da je Iranu potrebno još oko 150 milijardi dolara
za modernizaciju i povećanje proizvodnje nafte. (Izvor: Pixabay)

Najveće iransko nalazište nafte je priobalno polje “Južni Pars”, koje deli sa Katarom, koji ga naziva “Severno polje”. Prema procenama zvaničnika, reč je o nalazištu koje sadrži oko pedeset miliona barela sirove nafte, što već značajno uvećava dokazane iranske rezerve od ukupno 150 miliona barela.

Pre pet godina, Teheran je sklopio dogovor sa francuskim energetskim gigantom TotalEnergies o ulaganju pet milijardi dolara u razvoj još jedne faze polja, ali uz pomoć Sjedinjenih Država. U međuvremenu je francuski gigant napustio zemlju, ostavljajući kinesku kompaniju CNPC da zauzme njeno mesto. Međutim, po svoj prilici je razvoj ovog polja išao suviše sporo. Nedavni Blumbergov izveštaj navodi da Iranu nedostaje 200 miliona kubnih metara kako bi podmirio dnevne potrebe.

Da bi smanjio rizik od nestašice električne energije tokom predstojeće zime, Iran je punio rezerve sirove nafte, izvestio je takođe Blumberg ranije ovog meseca. Ipak, budućnost proizvodnje nafte u toj zemlji nije više optimistična od budućnosti proizvodnje gasa. Kako navodi televizijska stanica Iran International, pored ulaganja u gasna polja, potrebno je 150 milijardi dolara za modernizaciju i povećanje proizvodnje nafte.

Većina prirodnog gasa se troši lokalno, a problem za razvoj sektora su i izuzetno niske cene tog energenta.
(Izvor: icofc.ir)

Ova tema koju sada otvaraju lokalni mediji nije novina, ali se ipak sve otvorenije i upornije govori o ogromnim ekonomskim izazovima sa kojima se zemlja suočava, a koji su donekle povezani sa rešavanjem iranskih sporova sa Sjedinjenim Državama.

Međutim, jedno od pitanja koje se takođe pokreće je da li je ukidanje američkih sankcija i rešenje za ogromne ekonomske izazove. Naime, poznavaoci prilika neretko ističu da ako Iran nije preduzeo potrebne korake pre deceniju kako bi unapredio svoju energetsku industriju, kada je godišnji prihod zemlje od izvoza nafte bio 100 milijardi dolara, šta može da uradi sa izvozom od 60 ili 70 milijardi dolara, ako se sankcije ukinu. To je i razlog što u samoj zemlji preovladava uverenje da Iran ima toliko ozbiljnih finansijskih problema da bi teško bio u stanju da industriju podrži na način kao što je, na primer, to učinila Saudijska Arabija.

Drugo pitanje o kome raspravljaju analitičari, ali i zvaničnici Irana, jeste visok nivo potrošnje energije, navodi iranska novinska agencija Fararu. Iako se napominje da čak i sa nedostatkom investicija, Iran figurira kao treći najveći proizvođač prirodnog gasa u svetu, ipak se ističe da se većina tog gasa koristi lokalno, a da su razlog izuzetno niske cene gasa i električne energije.