SPORAZUM SA RUSIJOM IMA SNAGU ZAKONA

Odgovorno tvrdim da ni jednog trenutka u Vladi Srbije nije dovedena u pitanje realizacija naftno – gasnog aranžmana s Rusijom, bez obzira na sve ono što je u novinama pisano. Imali smo konsenzus u Vladi da taj projekat mora da se realizuje, saglasno preuzetim obavezama i našim interesima. Srbija ima strateški interes da taj projekat realizuje. Zaključeni Sporazum, inače, mene kao ministra obavezuje, nezavisno od toga što je on ranije potpisan i što su garanti bili predsednici Srbije i Vlade, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Sada imamo i jedan viši kvalitet da je sporazum ratifikovan u Skupštini Srbije i da je dobio snagu zakona. On je pravni okvir za realizaciju projekta gasno – naftnog aranžmana između Republike Srbije i Ruske Federacije, kaže Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije ističući za Balkanmagazin da su se prilikom ovonedeljne posete Sergeja Šojgua, ruskog ministra za vanredne situacije i predsednika međuvladinog mešovitog komiteta dve delegacije dogovorile da se u okvoru zaključenog sporazuma ceo aranžman obavi.

Šta će biti prvi sledeći korak? U saopštenjima posle sastanka sa ministrom Šojguom navedeno je da bi pregovori oko formiranja zajedničkih firmi trebali da se završe u narednih 60 dana. Znači li to da će do Nove godine biti potpisani ugovori za sve tri mešovite kompanije s Gazpromom.

Mi smo se u načelu saglasili za naftni aranžman. Da se u naredna dva meseca steknu uslovi za potpisivanje kupoprodajnog ugovora između NIS-a i Gazpromnjefta. To će u pravno – formalnom smislu biti najveći korak jer će biti realizovan deo Sporazuma. Ugovorom će biti definisano kojom brzinom će implementacija tog ugovora biti izvršena.

Što se tiče ugovora Gazproma sa Srbijagasom i oni, okvirno, treba da se obave u ovom periodu. Postoje, međutim, značajne predradnje koje treba obaviti. Ima puno tehničkih poslova oko izgradnje Južnog toka. Treba izraditi studiju o izvodljivosti za gasovod i odrediti tačnu trasu i sve tehničke parametre. To ne znači da ugovor neće biti napravljen a da ovi detalji ne mogu biti aneksi. U pregovorima s ruskom delegacijom saglasili smo se da glavni pregovarački deo oko ovih poslova završimo u naredna dva meseca. Da prosto oročimo i obavežemo jedni druge. Cilj nam je da izbegnemo zamku odugovlačenja, što ne odgovara ni nama ni ruskoj strani, jer ovaj gasovod je deo međunarodnog gasovoda.

Jel to znači da ministar Dinkić neće više minirati sporazum s Gazpromom?

Mislim da ministar Dinkić nije minirao, nego da je želeo da se nešto više postigne kroz ovaj projekat. Prirodno je da i ruska i srpska strana žele da postignu najbolje moguće rezultate. Možda nije svaki put uvek izabrao najbolji način ili najbolji metod. I ja mislim da je bilo pametnije zatezati pre utvrđivanja svih odredbi u Sporazumu (koji je potpisan 25. januara 2008. godine, primedba Balkanmagazina) s obzirom da je i tada bio član Vlade Srbije i da je bio, jedno vreme, član pregovaračkog tima. Normalnije bi bilo da je tada uložio još veći napor da se postigne još bolja pozicija.

Ministar Dinkić je imao šansu i pre zaključenja sporazuma s Rusima da raspiše tender za izbor strateškog partnera za NIS. Ali, nije to učinio. Kako to komentarišete?

Sada posmatramo aranžman u paketu. Niko drugi nije bio u mogućnosti da nam ponudi tu vrstu aranžmana sem Rusa. Pa čak i oni koji su pokazali interes da učestvuju u privatizaciji NIS-a nemaju svoju sirovinsku bazu i pitanje je da li bi NIS bio u boljoj poziciji da je odabran drugi strateški partner ili većinski vlasnik NIS-a.

Ko će ubuduće da predvodi srpsku stranu u pregovorima?

Pregovarački tim je isti. Ništa se nije promenilo i zastoja u razgovorima sa ruskom stranom nije bilo.

Znači li to da nečete iz pregovora isključiti sadašnje rukovodioce NIS-a i Srbijagasa, bez obzira što predstoji njihova smena s funkcija koje trenutno obavljaju?

Dok su na tim položajima oni će učestvovati u pregovorima. Njihova smena je stvar koalicionog dogovora. Na nivou koalicije i na nivou Vlade dogovaraju se izmene na rukovodećim funkcijama u javnom sektoru.

Bilo je različitih tumačenja šta zapravo Rusi kupuju. Čule su se i izjave da im Srbija prodaje samo 51 odsto znaka i žiga kompanije. Šta zapravo Gazprom kupuje?

U Sporazumu je navedeno da je predmet prodaje 51% celokupne imovine NIS a.d. koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembra 2007. godine.. I, tu će država Srbija biti korektna, bez obzira na sve spekulacije. NIS raspolaže sa određenom imovinom i ta imovina će biti predmet kupoprodajnog ugovora.

Kako će biti regulisani dugovi koje NIS ima. Predstavnici Gazproma su isticali da su ta dugovanja NIS-a veća od onoga što je njima bilo predstavljano?

To će se znati posle Skupštine akcionara NIS-a, koja će biti uskoro održana. Na tom sastanku biće razmatrano poslovanje NIS-a u prethodnih devet meseci. Mislim da, inače, nije došlo do povećanja zaduženosti NIS-a. Uz to, mi smo se sa ruskom stranom konkretno dogovorili da u javnosti ne iznosimo ni jedan podatak koji je predmet ugovaranja. A tu spadaju i određena potraživanja.

Šta će biti sa započetom prodajom akcija koje NIS ima u novobeogradskom hotelu Hajat?

Ukoliko je nešto prodato to mora kroz finansijske bilanse da bude iskazano i da bude prisutno. Ruska strana će i to prihvatiti kao imovinu, naravno, pod uslovom da je sve urađeno regularno i u okviru tržišnih cena.

Postoje inicijative da se proda koncesija koje NIS ima na eksploataciju sirove nafte u Angoli. Kako to komentarišete?

Što se tiče ovog ministarstva reč je o čistoj spekulaciji. Izvorišta i rezerve sirove nafte ne spadaju u imovinu NIS Naftagasa i oni se ne prodaju Gazpromnjeftu.

Kako će tokom pregovora biti definisan status NIS Naftagasa, hoće li Srbija kao partner Gazproma dobiti status Belorusije, po pitanju uslova za uvoz sirove nafte?

Sve su to elementi koje treba da dogovorimo.

Modernizacija rafinerija u Pančevu i Novom sadu svakako je ključna za budućnost NIS-a. Na čemu će se insistirati u daljim pregovorima s Gazpromom?

Od nekoliko ključnih momenata svakako su najvažniji kapacitet buduće prerade, kvalitet derivata nafte i ekologija. To je minimum koji mora da bude obostrano dogovoren i zaštićen ugovorom između Gazpromnjefta i NIS-a. Startni kapacitet smo već definisali na mogućnostima prerade sedam miliona tona sirove nafte godišnje a kvalitet mora biti takav da derivati mogu da budu konkurentni na evropskom tržištu. Sve ovo drugo definisano je našim zakonima, koji moraju biti ispoštovani. Na kraju, to buduće preduzeće će biti osnovano i mora poslovati po našim zakonima.

Šta je sa Petrohemijom, koja ne samo da je tehnološki povezana sa NIS-om već joj je NIS i suvlasnik?

U bazičnom ugovoru Petrohemija nije predmet dogovora, ali moguće je da bude.

Ima li šanse da Južnim tokom kroz Srbiju godišnje „teče“ 15 ili 18 milijardi kubika prirodnog gasa?

Ne bih licitirao sa brojkama ali, mislim da će srpska strana biti u celini zadovoljna sa celim naftno – gasnim aranžmanom.

U dosadašnjim dokumentima potpisanim s Gazpromom nije naveden ni maksimalni kapacitet Podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom dvoru. Hoćete li insistirati na tome?

Kapacitet skladišta planiramo da povećamo u skladu sa tehničko-tehnološkim mogućnostima do maksimalnog kapaciteta od oko 850 miliona, možda i svih milijardu kubnih metara prirodnog gasa. Sve to će biti precizirano ugovorom. Za sada se radi na prvoj fazi punjenja Banatskog dvora, tako da za nastupajuću zimsku sezonu računamo na rezervu od 20 do 30 miliona kubnih metara ovog energenta.

Posle potpisivanja Sporazuma u Moskvi bilo je najava da ćemo ruski gas plaćati manje nego sada. Da li je i to predmet sadašnjih pregovora?

Kod nas se možda ne zna da je gas koji sada uvozimo i plaćamo Rusima jeftiniji nego što ga, na primer, Mađari plaćaju. Ali, mi plaćamo veliku taksu za prolazak gasa kroz Mađarsku, pa dođemo na otprilike istu cenu jer, plaćamo jednu od najvećih taksi.

Kolika je taksa?

Na godišnjem novou je to oko 60 miliona evra. To možda nije mnogo za period od godinu dana ali, na period od deset godina to nije beznačajna cifrra. Uz to, naša potrošnja raste. Sada trošimo oko 2,3 milijarde kubnih metara gasa a instalisani kapaciteti već sada omogućuju potrošnju još milijardu kubnih metara gasa godisnje.

Šta je sa srpskim dugovanjima Rusima za prirodni gas?

U vezi sa dugovima za prirodni gas odranije postoji protokol i dogovor na koji način će Srbija izmiriti to dugovanje. Predviđeno je da to bude u dužem vremenskom periodu sa minimalnim opterećenjem tekuće cene gasa. Taj deo sada nije bio posebno razmatran jer postoji sistemsko rešenje da mi na realtivno lak način taj dug isplatimo.

Hoćemo li sa pravljenjem zajedničke kompanije Srbijagasa i Gazproma eliminisati Yugorosgas kao posrednika prilikom uvoza gasa od Gazeksporta?

Yugorosgas je u suvlasništvu Gazproma i ne znam kakav će stav Gazproma biti po tom pitanju. Ne bismo smeli da zbog nekih sitnih pitanja dovodimo ceo projekat u opasnost. Činjenica je da nama cena gasa nije povećana zbog posredništva Yugorosgasa.

Ruski mediji izveštavaju o tome da je Gazprom zainteresovan i za kupovinu Srbijagasa. Ima li zvaničnih ponuda od Gazproma u tom pravcu?

Mi za sada ne razmatramo dalju prodaju. Sve što može značajno da popravi naš ukupni energetski potencijal i u infrastrukturnom smislu da poboljša našu situaciju može biti predmet razgovora ali, i sam Šojgu je bio vrlo kategoričan. Rekao je da bi svaka promena u ratifikovanom Sporazumu značila započinjanje procedure ispočetka. Zato i Rusi i mi insistiramo na tome da treba realizovati započeto. A svako poboljšanje je značajno. Kapacitet na primer. U Sporazumu je garantovano da je minimalni kapacitet gasovoda Južni tok 10 milijardi kubika godišnje. Mi ćemo se truditi da bude neka bolja cifra.

Ranije su iz Aeroflota najavljivali da su zainteresovani za srpsku aviokompaniju a bilo je nekih nagoveštaja da bi se sa ruskom kompanijom mogao napraviti aranžman sličan ovom energetskom, a potom su stigli signali iz Moskve da više nisu zainteresovani za Jat. Da li je osim o naftno-gasnom sporazumu sa ministrom Šojguom razgovarano i o privatizaciji RTB Bora i Jat Ervejza?

Ne, juče nije bilo razgovora ni o Jatu ni o RTB Boru. Ovo u vezi sa Jatom je odraz ukupnog stanja u aviosaobraćaju u svetu. Mnoge svetske kompanije su ozbiljnoj krizi i to je razlog što nije postojao veći interes za Jat. Teško je bilo vezati Jat sa ovim aranžmanom, koji je namenski i koji je strateški i koji, dugoročno gledano, Srbiji obezbneđuje ono što joj je najvažnije u infrastruktuernom delu kada je energetika u pitanju za narednih 20 do 30 godina. Nisu te firme bile kompatibilne da bi se mogle povezati u jedan projekat ali, sigurno je da bi ovaj projekat, da je ranije zaživeo možda mogao uticati na to da se realizuju i neki drugi projekti. Inače, cenim da će uspešno okončanje naftno – gasnog projekta pozitivno delovati na dotok ruskih investicija u Srbiju i nove ekonomske aranžmane sa Rusijom.

Mislite li tu i na dolazak Moskovske banke?

I kada je u pitanju sektor finansija, dakle banke, ali i na ukupnu privrednu saradnju. Mi smo jedina zemlja u svetu koja ima Ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

Bilo je komentara da nam Rusi neće dozvoliti izvoz automobila koje će Zastava u Kragujevcu proizvoditi u saradnji sa Fijatom jer je ovaj italijanski proizvođač već izgradio svoju fabriku i u Rusiji. Kako to komentarišete?

To je stvar našeg dogovaranja. Ukoliko ova saradnja sada krene kako je projektovana i kako je određenim pravnim aktima oivičena, dakle, ukoliko počne pozitivno da se razvija, sigurno je da ćemo na Međuvladinom komitetu sa kolegama iz Rusije razgovarati i o slobodnom izvozu automobila. Mi do sada nismo imali šta da ponudimo ruskom tržištu u toj oblasti. U razgovoru sa ministrom Šojguom dotakli smo se i tih pitanja, bitnih kako bi iskoristili potencijal Zastave sa naše strane ali, i Rusima to može da bude itekako zanimljivo.

Šta će biti sa revitalizacijom HE Đerdap I, koja treba da se finansira iz klirinškog duga Rusije Srbiji, a čiji start kasni zbog insistiranja ruske kompanije Silovijamašine da EPS plati veću cenu od ranije ugovorene?

Bilo je reči o tome i gospodin Šojgu je obećao da će svojim autoritetom kopredsednika rusko srpskog međudržavnog komiteta uticati da što brže dođe do realizacije ovog projekta, jer je sledeći sastanak ekspertskih grupa zakazan za okotobar mesec u Beogradu. Ruska strana je dala svoje viđenje problema i tražila okvirno povećanje cene na 185 miliona . Mi smatramo da treba da bude niža Ali, bitno je to da smo i Silovijemašini i mi spemni da se dogovorimo da se onaj deo, koji je vezan za klirinški dug, efikasno što pre iskoristi za revitalizaciju onolikog broja turbina koliko je to moguće, a ostala sredstva za revitalizaciju će biti obezbeđena iz sredstava EPS-a. Korekcija cena je neophodna zbog ozbiljnog povećanja svih cena repromaterijala i za to postoji pravni okvir u sklopu ugovora o realizaciji klirinškog duga. Ugovorom je predviđeno da, ako cene repromatertijala, opreme i usluga porastu za više od 10 odsto može da se koriguje i cena posla precizirana u ugovoru.

Ruski Inter RAO je najavio da je zainteresovan za izgradnju novih elektrana u Srbiji. Da li ste i o tome razgovarali sa ruskim ministrom Šojguom?

Rusi su u celinu zainteresovani za projekte u oblasti energetike. Elektroprivreda Srbije je potpisala memorandum o razumevanju sa Inter RAO, kojim je predviđeno da zajednički razmotre projekte i pristupe njihovoj realizaciji ukoliko postoji zajednički interes.

Da li su Rusi tokom pregovora o naftno – gasnom aranžmanu najavljivali interes za granju gasnih elektrana u Srbiji?

Naše je da ocenimo da li su nam potrebni dodatni kapaciteti. Mi ocenjujemo da jesu, posebno oni koji će biti vezani za postrojenja za grejanje većih gradova, poput Novog Sada i Beograda u celini. Tu već postoji određena projektna dokumentacija i nije isključeno da će jedan od novih kapaciteta, koji ćemo brzo početi graditi, biti i gasna termoelektrana – toplana u Novom Sadu

Pričamo o TE TO Novi Sad. Šta je sa drugom gasnom elektranom koju su Rusi najavljivali u Novom Sadu?

Dok je u toku izrada fizibiliti studije i projektne dokumentacije za gasovod Južni tok imamo dovoljno vremena da, skupa sa EPS-om i gradskim toplanama, izbilansiramo potrebe Srbije za toplotnom i električnom energijom i da isplaniramo da li su nam i gde potrebni kapaciteti na gas. Neke preliminarne analize o kogeneraciji su već urađene unutar ministarstva rudarstva i energetike.

Hoće li jedna gasna elektrana biti u Nišu, kao što je ranije najavljivano i iz ovog grada i od srpskih političara?

Niš će sigurno biti jedna od interesantnih lokacija. S obzirom na veličinu grada i druge investicione zahvate to je potrebno. Izgradnjom gasnih elektrana stvorili bi se uslovi da Srbija u zimskom periodu postane značajan izvoznik električne energije.

Šta če biti sa saradnjom EPS-a i Elektroprivrede Republike Srpske oko izgradnje hidroelektrana na Drini?

Tu saradnju nastavljamo. Čekamo odluku Crne Gore hoće li se uključiti u izgradnju HE Buk Bijela. Ako se Crnogorci odluče za ulazak u zajednički projekat gradiće se hidrocentrala snage od oko 450 megavata, a ako ostanu pri ranije donetoj odluci sa EP RS ćemo graditi elektranu kapaciteta 130-150 megavata instalisane snage. Hidropotencijal Drine daleko je veći od ove jedne elektrane. Postoje studije koje predviđaju izgradnju čak sedam do osam hidroelektrana na Drini. Nastavićemo pregovore sa EP RS. Ako pregovori budu uspešni praktično ćemo napraviti jedinstveni elektroenergetski sistem.

Republika Srpska je zainteresovana i za pobočni gasovod, koji bi im obezbedio dovoljne količine gasa i traže da im mi budemo garanti za isporuke dovoljnih količina gasa, što nama nameće obavezu da tokom ugovaranja sa Gazpromom valjano izbilansiramo ukupne potrebne količine gasa za ovaj region.

EPS je javno preduzeće. Da li je za raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera, koji će uvesti privatni kapital u EPS-a neophodno da se završi njegovo restrukturiranje u akcionarsko društvo?

Strateško partnerstvo može da se posmatra na nivou celog EPS-a i na nivou određenih investicionih projekata. U ovom trenutku mi bi, ukoliko se tako dogovorimo u Vladi Srbije, išli na strateško partnerstvo na nivou projekta. Ideja je da se uveća vrednost celog sektora elektroenergetike a tek potom da se pristupi restrukturiranju, s tim da zemlja Srbija ostane većinski vlasnik.

Znači li to da ste apriori protiv privatizacije EPS-a?

U ovoj fazi jedino kroz dokapitalizaciju i kroz nove kapacitete možemo da menjamo deo vlasničke strukture ali, samo do nivoa od 51 odsto vlasništva u korist Srbije.

Okolne zemlje su imale problema zbog privatizacije elektrodistribucija. Hoćete li insistirati na tome da se elektrodistributivna preduzeća ne privatizuju?

Moj lični stav je da mreža i deo kapaciteta za proizvodnju električne energije treba da ostanu nacionalno dobro. Mislim da ćemo se tu usaglasiti, ne samo zbog toga da bi buduće generacije mogle da raspolažu nacionalnim bogatstvom već zato što je to od vitalnog interesa za zemlju. Da je EPS sada potpuno privatizovan cene struje bi bile tržišne, dakle, daleko više, bez obzira na platežnu moć i industrije i građana.

Deo srpske privrede je potpuno privatizovan, vlasnici nekih firmi su ino kompanije. Do kada će se tom delu privrede pomagati na štetu EPS-a?

U martu mesecu ove godine stupio je na snagu novi tarifni sistem za električnu energiju. Ukoliko postoji potreba da se u njemu nešto menja to ćemo raditi saglasno zakonskim osnovama. Slažem se da ne bi trebalo pomagati one koji imaju više od onih koji su siromašniji ali, to je bio i jedan od uslova ili razloga ponekih da dođu u zemlju Srbiju i da ovde investiraju. Energetska stabilnost i cena energije su uslov da određene firme dođu kao i da neko u zemlji investira. Ukoliko ta dva uslova nisu dovoljno atraktivna investiraće na drugom mestu.

Najavili ste da struja neće poskupeti tokom ove zime. Znači li to da je, po Vama, EPS već dostigao potrebnu tržišnu cenu ili...?

Tržišna cena struje nije precizno određena, već je to nivo cene koji obezbeđuje normalnu proizvodnju i neophodne investicije. Sadašnja cena treba EPS da natera da se domaćinski, racionalno odnosi i prema resursima sa kojima radi i prema kooperantima sa kojima sarađuje. Uostalom, cenu struje određuje Agencija za energetiku.

Da ali, iz prakse se vidi da je Vlada Srbije zapravo ta koja odobrava ili stopira predloge Agencije za poskupljenje struje?

Vlada Srbije daje saglasnost na predloge Agencije. I, normalno je da Vlada Srbije u ovim okolnostima vodi računa o finansijskoj situaciji građana i privrede kao i o makroekonomskoj stabilnosti zemlje jer, nagli skok cene energenata može ozbiljno da poremeti makroekonomsku stabilnost. S druge strane mi smo proklamovali socijalno odgovornu politiku i moramo da vodimo računa o platežnoj sposobnosti građana, po cenu i da imamo određene probleme u funkcionisanju javnog sektora, pa i nekog dodatnog zaduživanja.

Prema Vašim dosadašnjim izjavama u nekim medijima može se zaključiti da se zalažete za gradnju nuklearki.

Nije bilo reči o mom zalaganju za izgradnju nuklearki. Bilo je reči o tome da mi, kao odgovorna država treba da razmotrimo situaciju jer, u celom okruženju se grade nuklearke. Mi moramo, u naučno - obrazovnom delu da otpratimo taj deo, uključujući i potencijale koje imamo u Vinči, kao i problem rešavanja nuklearnog otpada koji se sada nalazi u Vinci. Sve to treba da sagledamo i potom da donosimo odluke. Nije reč o tome da sam ja lično, ili da je ministarstvo rudarstva i energetike zatražilo da se odmah ide na izgradnju nuklearki. Reč je o tome da mi ne smemo da zatvaramo oči u situaciji kada sve zemlje koje se graniče sa Srbijom imaju već ili planiraju da grade nuklearne elektrane. Planiraju izgradnju dve a mozda i cetiri u Abaniji, jedna već postoji a drugu grade u Bugarskoj, u Mađarskoj ih je dve, u Rumuniji četiri, u Hrvatskoj planiraju dve ili više, u Sloveniji je jedna... Cela Evropa je premprežena nuklearnim centralama. Mi imamo zakon koji zabranjuje gradnju ali, zakon ne zabranjuje da razgovaramo o potrebama korišćenja atomske energije za proizvodnju električne energije.

Jeste li Vi lično zagovornik ili protivnik nuklearnih elektrana?

Zagovonik sam toga da ljudi koji znaju tu problematiku sednu i da izvrše analizu šta to znači za Srbiju da ostane na poziciji na kojoj je sada, ili šta to znači da u narednih deset godina počne drugačije da se ponaša. Neki naši eksperti misle da ćemo, ukoliko tom pitanju ne pristupimo sada, zaostati za delom sveta u smislu zadovoljenja potreba države za čistom energijom. Jer, nuklearke proizvode čistu električnu energiju, bez obzira što u slučaju akcidenta mogu da dovedu do najvećih problema.