Cene goriva rastu zbog poskupljenja nafte u svetu
Cene goriva u Srbiji, kao i u celom svetu već nekoliko meseci ne miruju. Na pumpama širom Srbije je samo od marta do danas došlo do poskupljenja i do 15 dinara, što je neprihvatljivo za sve vozače. Stručnjaci kažu da je povod za poskupljenje rast cena nafte kao sirovine, koja je praktično udvostručena od Nove godine, što je sasvim suprotan trend od prošlogodišnjeg u vreme pandemije. (U odnosu na benzin i dizel, tokom protekih meseci najmanje je poskupeo gas, za svega četiri dinara po litru. Foto: Pixabay)
Cena benzina u martu ove godine iznosila je 148 dinara po litru, a sada je cena tog derivata više od 162 dinara. I cena dizela raste konstantno, tako da je za litar tog goriva potrebno izdvojiti 164 dinara, dok je pre pet meseci litar koštao 152 dinara. Vozači koji svoje automobile voze na gas su uslovno rečeno na dobitku, jer je tokom prethodnih meseci cena gasa porasla za svega 4 dinara.
Ovakav trend posledica je rasta cena nafte kao sirovine koja je od Nove godine do danas praktično udvostručena.
To je sasvim suprotan trend od onoga koji smo imali prošle godine u vreme epidemije, jer ovogodišnje povećanje od oko 25 dinara odgovara prošlogodišnjem smanjenju cena, ističe generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović u izjavi za Tanjug.
Prema njegovim rečima, Udruženje naftnih kompanija Srbije, osim u Srbiji prati cene i u desetak zemalja u okruženju i na osnovu toga zaključuje da su trendovi, kada je o kretanju cena goriva reč, isti u svim tim državama.
“To je svugde tako, globalne berze utiču na cenu sirovine i mi tu ne možemo ništa promeniti. Tempom kojim se menjaju cene u Srbiji, menjaju se cene i u drugim zemljama, možda negde malo kasnije ili brže, ali u principu to je isti trend”, kaže Mićović.
Stručnjaci ne mogu da daju pouzdanu procenu budućIh kretanja cena goriva, jer to zavisi od brzine izlaska ekonomije iz kovid krize. (Izvor: Pixabay)
Nepredvidivost budućeg trenda
U ovom trenutku se ne može dati pouzdana procena da li se i u narednim mesecima može očekivati nastavak poskupljenja goriva ili smirivanje cena. Razlog je to što se ne može sa sigurnošću predvideti kako će se dalje kretati ekonomija, što će pre svega zavisiti od izlaska iz kovid situacije, smatra generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Dalja cena nafte, a time i goriva, zavisiće od toga koliko brzo ekonomija bude izlazila iz kovid krize i koliko brzo proizvođači sirove nafte budu mogli da zadovolje naraslu potrošnju i potražnju za naftom.
“Na to pitanje danas niko nema pouzdan odgovor, jer i kada pitate najveće svetske umove koji dugo prate ovu oblast, jedni kažu da cena nafte do kraja godine neće biti veća od 80 dolara po barelu, a drugi pak navode da će biti daleko iznad 100 dolara, što je ogroman raspon” ističe Mićović.
Koliko je situacija nepredvidiva pokazuju i činjenice da pandemija u jednom trenutku uzrokuje eksploziju potrošnje, a već u nekom sledećem, može da dovede do ogromnog pada.
Srbija je za prvih šest meseci ove godine zabeležila rast potrošnje goriva u odnosu na isti period 2019. godine, odnosno pre pandemije, što nije slučaj u svim zemljama.
Uprkos rastu cena, Srbija je za prvih šest meseci ove godine zabeležila rast potrošnje goriva
u odnosu na isti period 2019. godine. (Izvor: Pexels)
Osim što se pitaju zašto je gorivo poskupelo, vozači u Srbiji primećuju i da je ono skuplje nego u nekim zemljama u okruženju, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.
Prema rečima sagovornika Tanjuga, razlika u maloprodajnoj ceni posledica je politike akciznog oporezivanja koju kreiraju same države.
“Kada poredimo maloprodajne cene u različitim zemljama onda moramo da znamo da ova cena ima dva segmenta, gde je jedan onaj koji određuju naftne kompanije i drugi čine državne dažbine. U Srbiji 55 odsto cene iznose državne dažbine, pa ako litar goriva košta 160 dinara onda su državne dažbine oko 85 dinara i one zapravo stvaraju tu razliku između pojedinih zemalja” objašnjava Mićović.
Rast cena goriva je posebno pogodio poljoprivrednike, koji od države dobijaju subvencije za gorivo, odnosno povraćaj od 4.000 dinara po hektaru, koji sa tim novcem mogu da nadoknade tek deo utrošenog goriva.
Da se obradi jedan hektar potrebno je goriva u vrednosti od oko 10.000 dinara, prenose Južne vesti, uz napomenu da uvećane cene goriva utiču i na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, jer proizvođači ne mogu da znaju koliko će im novca biti potrebno za oranje, setvu, prskanje, đubrenje prevoz ili skladištenje.
Uz cene goriva koje su u stalnom rastu, početkom jula je, zbog promene propisa, poskupeo i tehnički pregled za čitavih 15 odsto, što predstavlja uvećanje između 1.500 i 2.000 dinara.
Revolt vozača izaziva to što je cena tehničkog pregleda porasla šest puta tokom poslednjih deset godina i što je iznos od 6.000 dinara, koji se za to plaća, ubedljivo najveći u poređenju sa ostalim zemljama regiona, uključujući i one koje su članice Evropske unije gde su prosečna primanja veća nego u Srbiji.
