RUSI NE ZATVARAJU SRPSKE RAFINERIJE

Dimitrij Mališev, savetnik predsednika Upravnog odbora Gazpromnjefta i, kako sam kaže, ovlašćeni glavni pregovarač Gazproma za pregovore oko ugovora za kupovinu NIS-a, komentariše da je relano očekivati da pregovori budu završeni vrlo brzo. Na pitanje Balkanmagazina da li to, zaista, znači danas – sutra, kako se čuje iz Mokve ali i iz nezvaničnih izvora u NIS-u i Vladi Srbije, Mališev kaže:

"Mi se nadamo. Jer, i mi smo za to da pregovori budu završeni što pre. Kada će biti potpisivanje u Moskvi, 17. ili nedelju dana posle toga, na skupu koji se održava 22. i 23. decembra - nemamo još potvrđenu informaciju. Nije još sve dogovoreno i završeno. Postoje neka tehnička pitanja o toku pregovora. Čim priđemo nekoj završnoj fazi biće određen datum potpisivanja."

Nema ni otpuštanja radnika


Ministar Mrkonjić i pregovarač Mališev

U izjavi za Balkanmagazin Mališev, sa kojim smo razgovarali juče, kada je skupa sa Dušanom Bajatovićem, generalnim direktorom Srbijagasa i Vadimom Jakovljevićem, zamenikom predsednika Gazpromnjefta za ekonomiju i finansije uoči jučerašnjih pregovora navratio da pozdravi Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu u Vladi Srbije, kategoričan je da nisu tačne spekulacije o tome da će rafinerije NIS-a u Pančevu i Novom Sadu biti zatvorene na duži period.

"Neće biti nikakvog zatvaranja", tvrdi Mališev i demantuje, takođe, tvrdnje da će Gazpromnjeft otpuštati radnike NIS-a.

"Ne, to nije tačno. Mi preuzmamo na sebe određene odgovornosti i obaveze. Gazpromnjeft je prihvatio socijalni program koji je bio potpisan sa sindikatima."

Napominjući da je Južni tok kapitalni, razvojni, infrastrukturni projekat, Mrkonjić kaže da ne sumnja u to da će Rusi ispoštovati obaveze koje su preuzeli potpisujući međudržavni sporazum 25. januara u Moskvi.

"Podigla se previla buka oko Južnog toka i prodaje NIS-a Rusima, sve zarad političkog marketinga onih koji u pregovorima učestvuju. Rusi, naravno, ne mogu da garantuju za ono za šta nemaju fizibiliti studiju. Sigurno je da treba poštovati dogovor dva predsednika i siguran sam da će dogovor biti ispoštovan. Da li će gasovod ići sto kilometara južnije ili severnije od Dimitrovgrada pokazaće studija. Ali, treba verovati Rusima i treba u to ući, onako kako je prethodna vlada dogovorila. Sve ove sumnje u realizaciju izgradnje južnog toka podgrejava potpredsednik Dinkić. Dinkić sada ima 2 % popularnosti. Pitanje je šta će mu to doneti. On stalno kontroliše rejting, umesto da se bavi realizacijom projekata. To sam video kod Čovića, koga je samo interesovao marketing a sada ga nema u politici", komentariše Mrkonjić.

Četiri sata "mlaćenja slame"

Da se u Srbiji ponovo vode rasprave o dilemama koje, najverovatnije, odistinski i ne postoje u glavama određenih političara koji zvanično iznose sumnju u neki projekat, videlo se i u petak na raspravi skupštinskih odbora za industriju i za privatizaciju. Tokom skoro četiri sata diskusije posmatrači su mogli da zaključe samo da se ti ljudi pitanjima, koja su krucijalna za celu državu, bave iz čisto politikantskih razloga.

Srpski deputati više su se trudili da za govornicom pokažu svoje oratorske sposobnosti i pokušavali da dokažu svoje dušebrižništvo za državu nego da nađu konkretno rešenje. Da im je do dobrobiti naroda, koji od svoje muke izdvaja za njihove astronomske plate, članovi skupštinskih odbora za industriju i za privatizaciju su pokazali time što nisu, ipak, sebe naterali ni toliko da revnosno odsede u tvrdim drvenim klupama do kraja sastanka. Naime, na kraju rasprave nije bilo kvoruma koji bi usvojio zaključke, odnosno, zahteve Skupštini Srbije po pitanju prodaje 51 % NIS-a, izgradnje gasovoda Južni tok i dovršetku skladišta Banatski dvor.

U zdanju Parlamenta ponovo se za govornicom „mlatila prazna slama“. Narod je ovom izrekom najbolje definisao isprazne priče. A u petak su na ovom skupu fraze i oratorski nadahnute prozivke uglavnom služile da se političkim protivnicima zamažu oči. Male su šanse da je bilo ko od prisutnih narodnih poslanika i juče, a kamoli u septembru pažljivo pročitao odredbe Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftno gasne privrede i Protokol o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO Gazpromnjeft akcija kompanije Naftna industrija Srbije A D, Novi Sad, koje čine 51 % osnivačkog kapita. Jer, da su pročitali znali bi šta piše u dokumentima koja su ratifikovali.

U svakom slučaju, da su na vreme uradili "domaći zadatak", mogli bi potpredsedniku Vlade Srbije Mlađanu Dinkiću i članovima njegove partije, postaviti konkretnija pitanja o tome zašto podnosi ostavku na mesto šefa pregovaračkog tima za pregovore sa Gazpromom. Narod bi, takođe, posebno zanimao ogovor na pitanje otkud Dinkiću i njegovim saradnicima, koji, kako je sam rekao, nisu članovi ni jedne partije, da istupe iz radne grupe za pregovore o Gazpromu, dakle da odbiju posao za koji su angažovani ali - da nastave da primaju platu. Konkretno, otkud im pravo da se ponašaju kao da je država njihova privatna firma?

Da takvo pitanje poslanici neće nikome postaviti videlo se, međutim, juče, kada je posle samo nešto više od sat rada raspuštena sednica Skupštine Srbije, jer kako reče predsednica Narodnog parlamenta slavica Đukić Dejanović, nisu hteli da rade vikendom.

Pregovarači i vikendom rade

Dušan Bajatović kaže da se ovih dana na radnoj grupi pregovara o detaljima ugovora.

Pregovarači Bajatović i Mališev

"Mi smo rekli šta smo hteli kao i oni. Sad je to nešto što treba usaglasiti", kaže Bajatović.

Optimista o tome da će biti potpisivanja ugovora za NIS i preostala dva dokumenta za Južni tok i Banatski dvor je i Mališev. Govoreći o tome šta je problem u pregovorima oko NIS-a i garancijama za izgradnju gasovoda Južni tok, na kojima srpska strana insistira, Mališev ne želi da otkrije sve detalje:

"Pregovori idu u konstruktivnom smeru. To je sve što mogu da kažem jer smo se dogovorili da ne govorimo detalje. Podsetiću vas da sam ovlašćen da pričam samo o naftnom sporazumu ali, koliko je nama poznato, srpska strana je dobila neophodne garancije za sve što je obuhvaćeno međuvladinim energetskim sporazumom, dakle, za sva tri segmenta. Osim toga, bio je potpisan i protokol međuvladinog komiteta u novembru, prilikom boravka gospodina Ivice Dačića u moskvi. Srpska strana je te garancije prihvatila kao dovoljne. Ali ovde se zaboravlja jedan drugi aspekt, da je cena naftnih kompanija, odnosno, akcija rafinerija jako pala zbog celokupne finansijske situacije u svetu. Reč je o situaciji u kojoj su istočnoevropske kompanije, Gazprom i Gazpromnjeft, MOL i OMV a, takođe, i NIS. Mi smatramo da ona cena koja je u onim uslovima bila ugovorena, znači, suma od 400 miliona evra, na koju je bio potpisan sporazum, sada nije realna. NIS nije na Marsu, radi u istim uslovima kao i ove komanije ali, mi stojima iza onoga šta smo potpisali, potvrđujemo, dakle, da ćemo platiti ono šta smo obećali. Kao što smo rekli da ćemo kad postanemo akcionari NIS-a uraditi modernizaciju i rekonstrukciju kompanije", kaže Mališev i napominje da "bez obzira na sve spekulacije o kojima se sada priča modernizacija će započeti odmah nakon toga što postanemo akcionar NIS-a. Ne planiramo da zatvaramo rafinerije, kao što pišu neki mediji u Srbiji. Naš plan je da od NIS-a napravimo uspešnu kompaniju, koja će postati lider u regionu Jugoistočne Evrope. I, nadamo se da ćemo to i uspeti da uradimo jer, pregovori idu u konstruktivnom smeru."

Odgovarajući na pitanje balkanmagazina da li će 500 miliona evra za investicije biti kredit koji Gazpromnjeft podiže u ime NIS-a ili će tu sumu Gazpromnjeft uložiti kao sopstvenu inversticiju, Mališev objašnjava:

"To će biti investicija Gazproma koju će NIS po završetku rekonstrukcije i modernizacije da vrati Gazpromu. To će se desiti posle modernizacije, kada komanija napokon bude mogla da proizvodi i bude konkurentna na tržištu."

Na našu konstatacuju da to zvuči kao da će se NIS zadužiti kod Gazproma i da će privatizovani NIS, u kom će Gazpromnjeft imati 51 % akcija vratiti celokupni iznos investicija, Mališev pojašnjava:

"Mi predlažemo da damo, kao zajam NIS-u, sredstva za te investicije na dugoročni period, a biće ublažen sistem vraćanja tog kredita. U roku nekog dugog perioda ta sredstva koja im damo za rekonstrukciju i modernizaciju oni neće biti obavezni da vraćaju. Počeće da vraćaju ta sredstva tek kada ekonomsko i finansijsko stanje te buduće kompanije bude stabilno. Ona ista suma koju ćemo mi da damo za rekonstrukciju i modernizaciju NIS-a biće vraćena Gazpromu, ali ne odmah već kada NIS stane na noge. Kada bude spreman. To će biti sigurno neki duži period, verovatno deset godina. Oko toga se sada dogovaramo. Ovde je sada samnom gospodin Jakovljev, zamenik predsednika Gazpromnjefta za ekonomiju i finansije. Hteli bismo da podvučemo značaj dogovora koji su bili zaključeni između predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika upravnog odbora Gazproma gospodina Alekseja Milera. Srpska strana je posle njih izmenila radnu grupu za pregovore sa nama. Gospodin Jakovljev i ja smo opunomoćeni da imamo prava na sve o čemu se sada pregovara, za iznalaženje kompromisa i za okončanje pregovora."

Investicije kamen spoticanja

Iz srpskog pregovaračkog tima za Balkanmagazin otkrivaju da se u delu pregovora za NIS „ostaje na zahtevima za investicioni program“. Inisistira se i na dodatnim garancijama dok se ne potpiše konačni ugovor za Južni tok i ne završi modernizacija rafinerija. Preostalo je da se definišu uslovi oko upravljanja budućim NIS-om.

"Zaista se trudimo da obezbedimo garancije za dobro izvršeni posao ili neku drugu vrstu finansijske garancije. Nije definisano ni dogovoreno da li će to biti zaloga na akcije ili neka druga vrsta finansijske garancije. Pregovori su tvrdi ali, rešće se sve to. Važno je da investicioni i socijalni program budu rešeni do kraja i upravljanje. Postoji problem oko ekologije ali, to će se rešiti", kažu sagovornici Balkanmagazina iz Vlade Srbije i demantuju da su Rusi zaista tražili da se produži važenje takozvane naftne uredbe, po kojoj NIS ima monopol do 2014. godine.

"Ma nisu. Uvek se u pregovorima stavi nešto što ćeš da daš i nešto što nećeš. Do 2010. godine važnost te uredbe mora da se završi i po zakonu jer, moramo da liberalizujemo tržište. To moramo da uradimo i zbog CEFTE i zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To su obaveze koja je Srbija, takođe, preuzela. U svakom slučaju, Rusi su zvanično predložili da kapacitet prerade u NIS-ovim rafinerijama bude 7,2 milijarde tona sirove nafte godišnje. To stoji u ugovoru. Videćemo kako će oni to odraditi jer, moraće da porade na tržištu da bi to što proizvedu i prodali. Imaju svoju naftu pa mogu da budu konkurentni. Mogu, zapravo, da budu više nego konkurentni jer oni mogu da produže cev od Pančeva do Rumunije, i da imaju najjeftiniji mogući transport. Postoji i mogućnost produžavanja PEOP naftovoda."

Iz srpskog pregovaračkog tima, tvrde, međutim, da pregovori oko investicija još nisu završeni. Nije, naime, definisano ko će se, koliko i kako zadužiti zbog investiranja, za šta će morati da garantuje Gazprom, pitanje dividendi, zaloga akcija...

Dogovor o gasovodu

I Bajatović tvrdi da su pregovori sada, u finišu, efikasni, i da ne sumnja u iznalaženje rešenja ali, ne želi da komentariše izlazak članova tima G 17 plus iz radne grupe za pregovore.

"Ne, nema to veze sa našom političkom orijentacijom. Metodološki su pregovori bili uspešni. I ruska i srpska strana je iznela svoje predloge, videli smo gde se slažemo a sada je preostalo da se „nađemo“ na pravim rešenjima u onim stvarima gde nemamo jedinstven stav. Za Južni tok je definisano sve. Svi rokove, obaveze, način formiranja zajedničkog preduzeća, način investiranja, do kada treba da se formira zajedničko preduzeće, kako će ono biti finansirano, do kada da se izradi fizibiliti studija, do kada treba da bude gotov gasovod. Sve to piše. U tom dokumentu piše datum do kada treba da se donese konačna investiciona odluka, koliko vremena će trajati projektovanje... Sve to smo mi završili. Ali, ne može biti ugovor bez konačne fizibiliti studije. Trase kroz Srbiju su gotove, način finansiranja i način upravljanja preduzećem za gasovod je usaglašen. Postoje tri ulazne tačke iz Bugarske u Srbiju. Nama bi odgovarala najduža, zbog taksi, i dve izlazne prema Mađarskoj", priča Bajatović i komentariše da „trasa neće ići prema Pančevu, jer postoje neki drugi, regionalni projekti gasovoda. Dosta toga se sada dešava jer je narasla konkurencija narasla u tim projektima.“

Bajatović kaže da će fizibiliti studija za Južni tok tretirati dva Gazpromova predloga. Prvi je da kapacitet bude 21,4 milijarde a druga 23,1 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

"To je osnova. Ali, kada govorimo o fizibiliti studiji mi treba da damo podatke koliko Srbiji treba gasa. Za sada tu ima dosta nekog „komunikacijskog šuma“ ali, razgovara se", kaže Bajatović, napominjući da za Banatski dvor preostaje još da se utvrde vrednosti.

"Mi nismo sve rešili prema zakonu. Mora da se ustanovi koliko tačno ima gasa, pravo na eksploataciju... od čega zavisi koliko vredi ulaganje srpske strane u podzemno skladište gasa Banatski dvor. Kada to utvrdimo izdvojiće se preduzeće i ićiće se na isplatu 51 % akcija od te utvrđene vrednosti. Naravno, sa tim treba da se saglasi Vlada Republike Srbije."