RUSI NAPREDUJU NA ZAPAD

Iako je slovenački ministar privrede Matej Lahovnik početkom juna demantovao spekulacije iznete u slovenačkoj štampi o prodaji Petrola Gazpromu, Aleksandar Djukov, generalni direktor Gazpromnjefta juče je izjavio da ova ruska komanija „razmatra mogućnost kupovine slovenačke kompanije Petrol, kako bi plasirao proizvode Naftne industrije Srbije (NIS) na evropsko tržište.“

Još 6. juna slovenačko Delo je pisalo da je ruski energetski gigant Gazprom zainteresovan za kupovinu Petrola, „slovenske naftne kompanije i distributera naftnih derivata s najvećim brojem pumpi u državi”. Kolege iz Dela se u tekstu pozivaju na neslužbene izvore ali i ističu da u državnim fondovima, koji su većinski vlasnik Petrola, nisu mogli dobiti potvrdu ove informacije.

NIS – odskočna daska za Gazpromnjeft

Djukov je novinarima rekao da se pregovori još ne vode, ali da Gasrpromnjeft “razmatra takvu mogućnost.“

Aleksandar Djukov

„Gaspromnjeft je zainteresovan za kupovinu Petrola, pošto planira širenje prodajne mreže za Evropu, kako bi se omogućila prodaja proizvoda NIS-a. NIS širi preradu i zainteresovani smo za prodajnu mrežu gdje bi se ti proizvodi prodavali”, rekao je Djukov. On je naveo da Gaspromnjeft planira da očuva količine vađenja nafte na nivou postignutom 2008. godine. Ova ruska komanija je lane proizvela 46 miliona tona nafte. Djukov najavljuje da će „pad predviđen za 2009. godinu biti kompenzovan naftom koju bude izvadio NIS iz bušotina koje poseduje.”

Gaspromnjeft je februara ove godine ušao u posed 51 odsto akcija NIS-a, uplativši 400 miliona evra. Djukov je automatski postao i zamenik predsednika Skupštine akcionara Naftne industrije Srbije. U NIS-u, međutim, za Balkanmagazin kažu da nisu ovlašćeni da komentarišu izjave Djukova i upućuju nas na poslovodstvo Gazpromnjefta (kome smo poslali pitanja).

Srpski scenario u deželi

Dok je slovenačka štampa spekulisala da su Rusi zainteresovani za Petrol zbog trenutno niske cene akcija ove kompanije i zbog najava skorašnjeg potpisivanja sporazuma Rusije i Slovenije o gradnji gasovoda Južni tok, praveći paralelu da bi u tom slučaju Gazprom mogao ući u Petrol onako kako je ušao u Naftnu industriju Srbije (NIS) – dakle, direktnom pogodbom - slovenačke vlasti su odricale ovakav scenario.

Pre Djukova, informaciju kako je Gazprom zainteresovan za kupovinu vlasničkog udela u Petrolu, potvrdio je i predsednik Uprave ove ruske državne energetske kompanije, Aleksej Miller. Miler je za ruske medije izjavio „da je ponuda za kupovinu deonica Petrola došla iz Slovenije.” Ime ponuđača i cenu Miler, međutim, nije otkrio.

“Država ne prodaje i ne namerava prodati svoj udeo u Petrolu. O tome nisam razgovarao s predsednikom Uprave Gazproma Aleksejem Milerom”, tvrdi Matej Lahovnik, slovenački ministar privrede.

Matej Lahovnik

Lahovnik se sa Milerom sreo na ekonomksom forumu u Sank Petersburgu, gde su pregovarali o tome da trasa Južnog toka prođe kroz Sloveniju.

“Nijednom rečju nismo se dotaknuli pitanja Petrola. Naravno, svaki deoničar može ponuditi svoj udeo bilo kome, ali činjenica je da država svoje deonice ne nudi,” tvrdi Lahovnik.

Akcionari

Najveći deoničar Petrola je slovenačka država koja preko paradržavnih fondova drži oko 30 % deonica. Fond SOD ima 19,8 % a KAD drži 8,7 % vlasništva. Nova Ljubljanska banka (NLB) je 6,1 % akcija preuzela od Istrabenca, na ime nevraćenog kredita. Istrabenz ima još 3,8 % akcija. Vlasnik Istrabenza je tajkun Igor Bavčar, u čijem posedu je bilo oko 25 % Petrola. Te deonice sad su preuzele banke, kojima je Bavčar dugovao za kredite.

Igor Bvčar

Međutim, oko 50 % akcija Petrola je u vlasništvu čak 39.000 malih akcionara i banke. Većina njih bi, prema slovenačkim analitičarima, zbog ekonomske krize rado prodala akcije Gazpromu.

Rusi prvi put u Sloveniji

Iz pređašnjeg iskustva Srbije nije teško zaključiti da će Rusi pokušati sa “vezanom trgovinom”, poput one koju su isposlovali sa Vladom Srbije, praveći međudržavni energetski aranžman, po kome je Gazpromu u paketu prodat NIS i sa njim dogovoreno strateško partnerstvo za izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru i izgradnju gasovoda Južni tok. Ovu teoriju potvrđuju i u Ljubljani, navodeći da se Gazprom zainteresovao za Petrol i zbog izuzetno niske cene akcija slovenačkih poduzeća. Ukupna tržišna vrednost akcija Petrola je oko 570 miliona evra.

Slovenija je jedina država u regionu Jugoistočne Evrope gde Rusi dosad nisu uspeli da udju u energetski sektor. To je pre nekoliko godina pokušao Lukoil. Ali, te pregovore o vlasničkom povezivanju u poslednjem trenutku je prekinuo tadašnji slovenski premijer Janez Janša. U slovenačkoj javnosti takva njegova odluka je tumačena kao rezultat pritiska čelnika EU protiv ulaska Rusa u Sloveniju.

Janez Janša

Danas u Srbiji osim Gazproma posluje i Lukoil. Lukoil svoje firme ima i u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. U Bugarskoj je Lukoil apsolutni tržišni lider, podmirujući više od 90 odsto tržišta naftnih derivata iz rafinerije u Burgasu. Veliku rafineriju u Bosanskom Brodu sada drži ruska firma NeftGazinKor. Poslednja velika ruska kompanija koja je stigla u region je Surgutneft, koji je od OMV-a kupio 21 % vlasničkog udela u MOL-u. Preko MOL-a Rusi su, dakle, stekli uticaj i na poslovanje hrvatske Ine, čiji je većinski vlasnik MOL.

Kupovinom Petrola Rusi bi energetski ovladali Balkanom. Ne treba se, međutim, čuditi ako se sada „spontano“ desi „kontraofanziva“ Brisela koji polako gubi energetsku dominaciju u Jugoistočnoj Evropi. Uostalom, priča sa Nabuko gasovodom upravo liči na parolu: „I mi konja za trku imamo!“ O tome ima li u Aziji dovoljno gasa za oba gasovoda pokazaće vreme. Ali, ulazak Gazproma u Sloveniju možda i ne treba sada puno da čudi kada se zna da je partner za izgradnju Južnog toka upravo italijanski Eni.