Ukrajina se okreće LNG terminalu na Krku
Ukrajinski operater prenosnog sistema gasa (GTSOU) nastavlja da aktivno radi na jačanju saradnje sa strateškim partnerima kako bi diverzifikovao izvore snabdevanja prirodnim gasom, kažu u toj kompaniji. Sada se razmatra mogućnost snabdevanja preko novootvorenog LNG terminala u Hrvatskoj. (Slobodni kapaciteti LNG terminala na Krku za potencijalni transport prirodnog gasa u pravcu Ukrajine bi mogli biti dostupni za rezervaciju između 2023. i 2024. Foto: pgs.hr)
Da bi osigurao mogućnost transporta gasa sa terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Omišlju na ostrvu Krku, u Hrvatskoj, operater sistema prenosa gasa Ukrajine (GTSOU) aktivno sarađuje sa partnerima u toj zemlji.
Pored ovoga, direktorka za državne i međunarodne poslove u GTSOU Olga Bielkova je takođe ocenila da ta ukrajinska kompanija “vidi svoju ulogu u stvaranju preduslova za dalje korišćenje potencijala terminala na ostrvu Krk u cilju diverzifikacije izvora energetskih resursa u Ukrajini“, prenosi portal Ceenergynews.
Nakon onlajn sastanka predstavnika GTSOU-a sa ambasadorom Ukrajine u BiH i Hrvatskoj Vasilom Kiriičem i prema informacijama objavljenim na oficijelnom sajtu LNG-a Hrvatska, od gasne godine 2023-2024, slobodni kapaciteti za potencijalni transport prirodnog gasa u pravcu Ukrajine će biti dostupni za rezervaciju.
Plutajući terminal, odnosno brod “LNG Croatia” ima godišnji kapacitet od 2,6 milijarde kubika, što je nešto manje od godišnje potrošnje Hrvatske. (Izvor: vecernji.hr)
Kapacitet LNG terminala
Komercijalna eksploatacija terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Omišlju na ostrvu Krku, u severnom Jadranu počela je prvoga dana ove godine.
Tada je prvi LNG tanker, brod "Tristar Ruby" sa 143.000 metara kubnih prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država pristao uz plutajući terminal u Omišju, a posle ukapljavanja, gas je prosleđen mađarskoj firmi MFGK, odnosno njenoj hrvatskoj ispostavi MFGK Croatia. Obe firme su u vlasništvu mađarske elektroenergetske kompanije MVM, izvestili su tada hrvatski mediji.
Na ovaj način, Mađarska je dobila novi pravac za uvoz gasa.
Osim ka Mađarskoj gas sa ovog plutajućeg terminala ide i u pravcu Slovenije, ali je ta zemlja pre svega orjentisana prema ka LNG terminalu u Italiji.
Plutajući terminal, odnosno brod “LNG Croatia” ima kapacitet skladišta od 140.000 metara kubnih, s kapacitetom gasifikacije od 300.000 metara kubnih prirodnog gasa na sat, što na godišnjem novou daje kapacitet od 2,6 milijarde kubika.
Komercijalna eksploatacija terminala za LNG u Omišlju na ostrvu Krku, je počela 1. januara 2021. čime je Mađarska dobila novi pravac za snabdevanje gasom. (Izvor: lng.hr)
"Ovaj terminal u Hrvatskoj, u kombinaciji s onima u Litvi i Poljskoj, čini novu tačku na koridoru sever-jug za diversifikaciju snabdevanja gasom i konkurenciju u Srednjoj i Istočnoj Europi", poručio je 29. januara hrvatski premijer Andrej Plenković, navodi se na sajtu Vlade Hrvatske.
Ukazao je i na to da je, sudeći prema podacima o zakupljenosti kapaciteta terminala u prve tri godine, “već sada izvesno da će se se na kraju smanjiti cena gasa u Hrvatskoj, što je najkonkretnija korist toga projekta, rađenog po najvišim ekološkim i sigurnosnim standardima.”
Tokom sledeće tri godine zakupljeni su kompletni kapaciteti terminal LNG terminala u Omišju, dok je do 2027. godine zakupljeno 80 posto kapaciteta, a do 2035. godine oko polovine njegovog kapaciteta.
Ukupni kapacitet plutajućeg terminala na Krku je nešto manji od godišnje potrošnje Hrvatske, koja sada otprilike isto toliko gasa kupuje od Rusije, dok 30 odsto potreba za gasom zadovoljava iz domaće proizvodnje, preneo je nešto ranije portal Radio Slobodna Evropa (RSE).
U svakom slučaju, terminal za tečni prirodni gas sada je na meti interesovanja Ukrajine, jer bi, kako se navodi, snabdevanje preko tog terminala značajno poboljšalo energetsku sigurnost te zemlje.
Utisak je da se u sred komplikovane evropske geopolitike, stvara nova energetska arhitektura.
Međutim, energetska stabilnost se sada u najvećoj meri obezbeđuje preko Rusije, a skoro polovina ruskog gasa namenjenog Evropi prolazi kroz Ukrajinu.
To je i razlog što se uprkos težnjama mnogih zemalja, ka okretanju novim izvorima snabdevanja, dugo isčekivao dogovor povodom novog petogodišnjeg Sporazuma između Rusije i Ukrajine, koji je na kraju i potpisan 20. decembra 2019. godine, posle više meseci teških pregovora uz učešće Evropske unije.
Novim ugovorom je predviđeno da ruski Gasprom preko Ukrajine pošalje najmane 65 milijardi kubnih metara gasa 2020. godine, a zatim najmanje 40 milijardi godišnje od 2021. do 2024. godine.
Taj tranzit će ukupno doneti Kijevu više od sedam milijardi dolara, rekao je tada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a preneli ruski mediji.
Tako je izbegnut novi gasni rat između dva suseda, jer su dva prethodna spora oko gasa uticala su na snabdevanje Evrope u januaru 2006. i januaru 2009. godine.
