Kina povećava uvoz nafte iz Irana

Kina je prošle godine uvozila iz Irana u proseku oko 306.000 barela sirove nafte dnevno, što je ukupno 17,8 miliona tona. Najveći deo, negde oko 75 odsto, dopremao se preko Malezije, Omana ili Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Zbog povećanja potrošnje, očekuje se da će tokom marta uvoz iranske nafte u Kinu dostići nivo od 856.000 barela dnevno, što predstavlja rast od čak 129 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, prenosi portal Ojl Prajs.

Povod za veliko otvaranje Kine prema Iranu uslovljavaju dva ključna faktora. Prvi se odnosi na mogućnost za redovne isporuke, a drugi na finansijske pogodnosti snabdevanja imajući u vidu da je cena iranske nafte za 3 do 5 dolara niža od referentne vrednosti za severnomorsku naftu Brent.

Sem toga, globalni rast cene nafte, koja je nedavno, mada nakratko dostigla iznos od 71 dolar za barel, doprinelo je tome da iranska nafta postane dodatno primamljiva Kini.

Povod za veliko otvaranje Kine prema Iranu je redovnost snabdevanja, ali i cena koja je za 3 do 5 dolara niža od referentne vrednosti za severnomorsku naftu Brent. (Izvor: AFP)

Utisak je da se sa novom američkom administracijom, pozicija Irana na naftnom tržištu bitno menja, jer su tokom prethodne američke nomenklature ovoj bliskoistočnoj zemlji uvedene sankcije 2018. godine, zbog čega je došlo do značajnog pada izvoza iranske nafte u Aziji, posebno prema Kini, Indiji, Japanu i Južnoj Koreji.

Istina, Iran nikada nije u potpunosti prestao da snabdeva kinesko tržište, ali su količine nafte koja se dopremala tokom sankcija bile drastično manje.

Međutim, evidentno je da “količine počinju da rastu od poslednjeg kvartala 2020. godine, gde provincija Šandong postaje ključna tačka za prijem, što pokazuje da su nezavisni naftni pogoni glavni potrošači”, kaže Ema Li, analitičarka kompanje Refinitiv, specijalizovane za finansijske pokazatelje.

Indija je takođe počela da uvozi iransku naftu, i svi su izgledi da će se trgovina ustaliti, što je posledica nastojanja Nacionalne iranske naftne kompanije (NIOC) da širom Azije stvori nova partnerstva kako bi povećala šanse za izvoz, dok istovremeno povećava proizvodnju.

U Indiji procenjuju da će se iranska nafta u punom kapacitetu vratiti na ovo tržište u roku ne dužem od četiri meseca. Takođe, preovladava očekivanje da će posle predsedničkih izbora, koji se u Iranu održavaju u junu, doći i do unapređenja saradnje.

Otvaranje kineskog tržišta za naftu iz Irana ide paralelno sa inicijativom “Pojas i put”, jer su dve zemlje januara 2016. godine, dogovorile unapređenje saradnje i širenje trgovine na 600 milijardi dolara tokom sledeće decenije. (Izvor: fuelsandlubes.com)

Strateško partnerstvo dve zemlje

Otvaranje kineskog tržišta za naftu iz Irana ide paralelno sa inicijativom o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu ove dve zemlje.

U skladu sa takvim nastojanjima je i očekivanje zvaničnika da će trgovinska razmena dostići vrednost od koja se meri stotinama milijardi dolara tokom naredne decenije.

Naime, tokom posete Teheranu, januara 2016. godine, kineski predsednik Si Đinping i iranski predsednik Hasan Rohani potpisali su „sveobuhvatno strateško partnerstvo“ kojim su bilateralne veze i trgovina Irana i Kine proširene na 600 milijardi dolara tokom sledeće decenije, čime je i formalno potvrđena kineska inicijativa “Pojas i put”, pokrenuta u septembru 2013. godine.

Osim toga, kineska inicijativa “Pojas i put” ima za cilj jačanje političkih, ekonomskih i strateških veza u okviru celog azijskog regiona, sa fokusom na energetsku industriju.

Nedavno sklopljeni ugovori sa Kinom koji se odnose na energetiku pokazuju da je Iranu dozvoljeno da obavlja finansijske transakcije u stranim valutama, poput evra, kako bi se izbegla vezanost za Sjedinjene Države u svetlu ranije nametnutih sankcija.

Uprkos padu potražnje za naftom zbog pandemije korona virusa, uvoz nafte u Kinu u januaru beleži rast od 32 odsto, dok je u celom azijskom regionu uvoz veći za 7,5 odsto. (Izvor: teherantimes.com)

Iran trenutno obezbeđuje samo tri odsto kineskih potreba za naftom. Međutim, veća saradnja između zemalja u različitim oblastima mogla bi da podstakne intenzivniju energetsku saradnju, s obzirom na to da sa novom američkom administracijom dolazi do relaksacije odnosa i sankcije koje je ta zemlja uvela Iranu se postepeno smanjuju.

Svi su izgledi da će Kina zadržati poziciju najvećeg svetskog uvoznika nafte, sa dnevnim potrebama od oko 12 miliona barela. Upravo je to razlog što zemlje bogate naftom u Kini vide ključnog partnera i teže tome da uspostave dugoročne trgovinske veze.

Uprkos padu potražnje za naftom, kao odgovoru na pandemiju korona virusa, uvoz nafte u Kinu ovog januara beleži rast od 32 odsto.

Ovakav podatak već ukazuje na trend koji je prisutan u celom azijskom regionu, za koji se procenjuje da je povećao uvoz nafte za 7,5 odsto između decembra prošle godine i januara.

Utisak je da će posle godina stagnacije u odnosima sa Iranom, Kina i azijski region uskoro obnoviti energetsko partnerstvo sa ovom naftom bogatom državom, koja pojačava proizvodnju upravo da bi zadovoljila rast potražnje.

Sa druge strane, analitičari ocenjuju da je izbor predsednika Džozefa Bajdena pozitivan pomak za perspektivu Irana.

Njegova namera da oživi Nuklearni sporazum iz 2015. godine mogla bi biti znak poboljšanja odnosa između Irana i SAD. Međutim, Irak nije posebno željan direktne veze sa Amerikancima, a ključna prepreka su i dalje jednostrano uvedene sankcije Sjedinjenih Država, smatra stručnjak za energetska pitanja Vanland Melaksišn (Vanland Melaksentian) sa iskustvom u francuskom Totalu i jednoj od vodećih švedskih kompanija Vatenfal, i koji je za holandsku vladu radio na razvoju energetske strategije Severnog mora.

U tom smislu, Teheran je jasno stavio do znanja da neće ući u nove pregovore sa SAD dok se ne ukinu sankcije, kaže Melaksišn i dodaje da bi zakazani predsednički izbori u Iranu mogli da budu razlog za trenutnu uzdržanost te zemlje u pravcu poboljšanja odnosa sa Sjedinjenim Državama.

Ocenio je takođe da bi uznapredovala saradnja u oblasti energetike mogla da se percipira i kao znak da Iran polako odmiče u kinesku sferu uticaja.