Prvi čovek Totala: Potencijal OIE je predimenzioniran
Potencijal obnovljive energije je predimenzioniran i doveo je do niza poslova sa neodrživim procenama, ocenjuje izvršni direktor francuske naftne kompanije Total Patrik Pujane za britanski list Fajnenšl Tajms. (Pujane smatra da se prognoze u vezi sa značajem obnovljivih izvora mogu objasniti nedostatkom ulaganja velikih razmera zbog ukupne tržišne klime. Foto: Total)
Upozorenje Patrika Pujanea, čelnika Totala, kao jedne od vodećih kompanija za naftu i gas dolazi u trenutku kada su najveći energetski giganti zatečeni između održavanja poslova zasnovanih na fosilnim gorivima, kroz koja generišu najveći deo poslovne dobiti i novca za dividende, i sve glasnijih poziva na povećanje ulaganja u čistu energiju. Total tu nije izuzetak.
U velikom intervjuu britanskom Fajnenšl Tajmsu, koji je objavljen juče, Pujane je rekao da želi da francuski Total bude prepoznat ne „kao kompanija za naftu i gas, već kao energetska kompanija“.
Međutim, ova multinacionalna kompanija sa sedištem u Parizu istovremeno najavljuje ulaganja u obnovljive izvore koja se mere milijardama dolara. Takođe se obavezala na postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine i predložila promenu naziva kompanije u TotalEnerdži (TotalEnergies), o čemu će njeni akcionari glasati u maju.
Izvršni direktor francuske naftne kompanije Total Patrik Pujane smatra da je kapacitet obnovljivih izvora “naduvan” i da se procene o isplativosti takvih projekata, koje često ukazuju i na do 25 puta veće zarade od realnih “jednostavno protive zdravom razumu”. (Foto: cnbc.com)
Precenjen potencijal obnovljivih izvora
Uprkos energetskoj tranziciji koju kompanija Total sprovodi, prvi čovek tog francuskog naftnog giganta Patrik Pujane smatra da je kapacitet obnovljivih izvora, kako kaže “naduvan” i da se procene o isplativosti takvih projekata, a često ukazuju i na do 25 puta veće zarade, “jednostavno protive zdravom razumu”. Takve predimenzionirane prognoze se prema Pujaneovoj oceni mogu objasniti nedostatkom ulaganja velikih razmera zbog ukupne tržišne klime.
Total je, uz britanski BP, jedna od nekoliko svetskih naftnih kompanija koja je ranije ovog meseca platila, kako je to jedan analitičar ocenio, “zapanjujuću” cenu zakupa britanskih projekta na moru za korišćenje energije vetra.
S obzirom na to da su evropske naftne i gasne kompanije pod posebnim pritiskom da svoj portfelj usmere ka čistijim oblicima energije, Pujane nije iznenađen nesnalaženjem naftno-gasnog sektora, kada je reč o projektima koji se odnose na obnovljive izvore, dok ponuđači zelenih resursa, kako je rekao britanskom Fajnenšl Tajmsu, “traže najdublje džepove”.
Ovo nije prvi put da izvršni direktor francuskog Totala iznosi oštre kritike prema zagovornicima energetske tranzicije.
Za uspeh dekarbonizacije nisu dovoljne strategije
Početkom ovog meseca, prvi čovek Totala je pozvao svetske vlade da svima objasne cenu postizanja cilja klimatske neutralnosti i posledično, tektonskih promena u poslovanju, pre svega energetskih kompanija.
U izjavi za američku televiziju CNBC 3. februara, Pujane je takođe naglasio da za ambicozne planove i uspeh dekarbonizacije nije dovoljno da vlade samo utvrde politike, već i da preuzmu odgovornost i objasne građanima i potrošačima da društvo u celini mora da plati cenu tog procesa.
Pre tačno nedelju dana, u intervjuju koji je dao Rojtersu, u škotskom Aberdenu, gde je sedište ovog francuskog giganta, izvršni direktor francuskke naftne kompanije je rekao da na naftne kompanije ne treba gledati kao na “zlikovce” usred sve većeg pritiska investitora i klimatskih aktivista i naglasio da Total neće odustati od nafte i gasa.
„Pretpostavimo da danas objavimo da smo prestali da proizvodimo naftu. Da li mislite da će se automobili iznenada voziti bez benzina? Ne, to tako ne ide. Nije sve crno-belo“, rekao tom prilikom Pujane.
Međutim, prvi čovek Totala smatra da bi otklon od nafte i gasa bio “velika greška”, delimično i zbog toga što se ipak isplati ulagati u zelenu tehnologiju.
Stanovište o uslovljenosti razvoja tržišta obnovljive energije od poslova baziranih na fosilnim gorivima, koja generisu veliki profit i obezbeđuju sredstva za nove investicije, uključujući i zelene, nije usamljeno.
U tom smislu, stav Patrika Pujanea odgovara na primer, ranijoj izjavi izvršnog direktora britansko-holanske naftne komapnije Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell) Bena van Burdena, koji je rekao da upravo zbog energetske tranzicije i “nema drugog izbora nego da investira u naftu i gas …”
Total se obavezao da će do 2050. ili pre doći do neto nula emisija u svojoj proizvodnji i energetskim proizvodima koje koriste potrošači u Evropi i da će ostvariti cilj od 25 gigavata iz obnovljivih izvora do 2025. godine. (Foto: Total)
Energetska tranzicija uprkos tvrdom stavu
Upravo je sa dolaskom Patrika Pujanea na čelo francuskog Totala, 2014. godine, ovaj naftni gogant pripremio sveobuhvatni plan o smanjenju štetnih emisija, što treba da podrži dalekosežne ciljeve kompanije o dostizanju klimatske neutralnosti.
Total se obavezao da će do 2050. ili pre doći do neto nula emisija u svojoj proizvodnji i energetskim proizvodima koje koriste potrošači u Evropi, a Pujane je naglasio da to predstavlja 60 odsto aktivnosti kompanije.
Takođe, ova naftna komapnija ima za cilj da ostvari kapacitet od 25 gigavata iz obnovljivih izvora do 2025. godine.
Stanje na tržitu i ambiciozni ciljevi
Evropska unija se prošlog meseca saglasila da smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
U to vreme, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je velike planove u vezi sa zaštitom klime i pozicioniranja Evropske unije na međunarodnoj sceni, uz ocenu da je “trasiran jasan put o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine“.
Za sve to vreme, naftna i gasna industrija doživljavala je ozbiljne potrese uzrokovane krizom tržišta zbog pandemije korona virusa, a i sada se suočava sa značajnim izazovima i neizvesnostima u nastojanju da se oporavi.
Domino efekat krize postao je još očiglediniji ovog meseca kada su vodeće naftne kompanije, među kojima i Total objavile da beleže ogromne gubitke u poslovanju.
Francuska naftna kompanija je 9. februara objavila da je u prošloj godini zabeležila značajan pad neto dobiti zbog posledica koronakrize na naftna tržišta.
Total je saopštio da je neto dobit za celu 2020. godinu dostigla 4,06 milijardi dolara, nadmašivši očekivanja od 3,86 milijardi dolara, ali da je u poređenju sa 11,8 milijardi dolara ostvarenih tokom fiskalne 2019. godine, reč zapravo o padu od čak 66 odsto na godišnjem nivou.
S tim u vezi, vodeće naftne kompanije, koje uz Total takođe beleže izuzetno negativan trend u poslovanju, a u pitanju su američki EksonMobil (ExxonMobile), britanski BP, kao i britansko-holandski Šel, upozoravaju da će tekuća kriza zbog pandemije korona virusa verovatno i ubuduće imati veliki uticaj na njihov poslovni rezultat.
