Počeli pregovori o Petrohemiji u Pančevu

Autor:   BM

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko potvrdio je danas da su u toku pregovori sa ruskom naftnom kompanijom Gaspromnjeft o privatizaciji pančevačke Petrohemije. Takve najave su novembra prošle godine stigle od srpskog državnog vrha, s tim da ambasador Bocan-Harčenko sada izražava uverenje da bi uskoro mogao da se postigne dogovor. (foto: Petrohemija u Pančevu)

"Interes za Petrohemiju postoji, a što se tiče pojedinosti, pregovori su u toku i teško je reći kakav ugovor možemo očekivati. Mislim da će uskoro doći do rešenja", rekao je Bocan-Harčenko za Tanjug.

Bocan-Harčenko je podsetio da je o privatizaciji Petrohemije do sada bilo više razgovora na svim nivoima, a i prilikom otvaranja postrojenja "Duboka prerada" u Pančevu povodom čega je u novembru u Srbiji boravio predsednik uprave kompanije Gaspromnjeft Aleksandar Ðukov.

Inače, istom prilikom, 18. novembra prošle godine je predsednik Srbije Aleksadar Vučić ukazao na mogućnost rešavanja pitanja Petrohemije u Pančevu.

"Znate da sa MMF-om i Svetskom bankom uvek imamo problema po pitanju Petrohemije, ali čini mi se da smo blizu da nađemo rešenje i za to. Zajednički, mi i Rusi to možemo", rekao je tokom posete Rafineriji u Pančevu, povodom otvaranja postojenja "Duboka prerada" predsednik Srbije.

Vučić se tada takođe zahvalio generalnom direktoru Gaspromnjefta Aleksandru Đukovu što ima hrabrosti da donosi teške odluke.

"U Petrohemiji imamo 1.320 radnika i čini mi se da smo blizu da nađemo rešenje i za njih i za hemijsku industriju Srbije. Zato će Đukov danas, a mi do sutra, formirati radnu grupu, najbolji tim, da to rešimo zajednički sa Rusima", istakao je Vučić.

Na mogućnost privatizacije „Petrohemije“ dan ranije je ukazala i ministarka privrede Anđelka Atanacković, na sednici skupštinskog Odbora za privredu, istakavši da se nada povoljnom razvoju događaja koji bi vodili tome da se u ovoj godini “završi pitanje Petrohemije”.

Petorhemija u Pančevu
Bocan-Harčenko je podsetio da je o privatizaciji Petrohemije do sada bilo više razgovora na svim nivoima, a i prilikom otvaranja postrojenja "Duboka prerada" u Pančevu, 18. novembra prošle godine.

Saradnja dve zemlje u zamahu

Ambasador Rusije je danas rekao da očekuje da će svi započeti projekti biti realizovani u roku i da ohrabruje to što u toku najtežeg, početnog perioda pandemije nijedna od ruskih kompanija angažovanih u Srbiji nije stala.

Govoreći o zajedničkim projektima Srbije i Rusije, podsetio je da su ih predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru pre nekoliko dana razmatrali i izrazili zadovoljstvo sveobuhvatnom saradnjom dveju zemalja.

''Nastavak delatnosti Ruskih železnica, otvaranje deonice gasovoda i postrojenja 'Duboka prerada', u situaciji kada se suočavamo sa globalnom pandemijom, su velika dostignuća i pokazuju da se, bez obzira na izvesno smanjenje trgovinske razmene, koje je očekivano u sadašnjim uslovima, naša saradnja nastavlja punom parom'', ističe Bocan-Harčanko.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima na kojima su angažovane Ruske železnice (RŽD), pre svega o radovima na deonici brze pruge Stara Pazova - Novi Sad, čiji je završetak najavljen do kraja godine, Bocan-Harčenko ističe da će Ruske železnice završiti projekat prema ugovoru i dodaje da je ta pruga deo evropskog infrastrukturnog koridora i da se gradi u skladu sa najvišim standardima i tehnologijama.

Na pitanje da li su Ruske železnice zainteresovane da uzmu učešće i u izgradnji nastavka brze pruge od Beogada ka Nišu, ambasador kaže da je ta kompanija došla u Srbiju na duži period kako bi, ističe, učestvovala u realizaciji nekoliko ključnih i dugoročnih infrastrukturnih projekata.

Dodaje da svaki od tih projekata, poput deonice brze pruge Stara Pazova - Novi Sad, predstavlja ''zaokret'' jer će, ističe Bocan-Harčenko, poboljšati mogućnosti Srbije u oblasti infrastrukture, ekonomije i integracije u evropske tokove.

Ruske železnice bi trebalo da rade i obnovu barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kao i da izgrade najmoderniji dispečerski centar za upravljanje železnicom u Srbiji, a ruski ambasador kaže da je zbog situacije sa pandemijom teško precizirati početak tih radova.

''Situacija je veoma teška, ne zna se kada će se kriza završiti i moguća su ograničenja vezana za pandemiju, ali biće sve u dogovorenim rokovima. Ohrabruje nas to što u toku najtežeg, početnog perioda pandemije nijedna od ruskih kompanija angažovanih u Srbiji nije stala i sve je ispunjeno u roku'', ističe Bocan-Harčenko.

On ističe i da je deo nacionalnog gasotransportnog sistema, koji omogućava Srbiji snabdevanje ruskim gasom iz Turskog toka, otvoren 1. januara ove godine, odnosno onako kao što je bilo i ugovorom dogovoreno.

Ukazuje i na značaj otvaranja Informaciono-obrazovnog centra Ruskih železnica u Beogradu, koji će služiti za obuku i usavršavanje domaćih kadrova. To je važno ne samo sa polazišta tehnologije i opremljenosti, već i kao potvrda odgovornog, ozbiljnog i humanog odnosa te kompanije prema zemlji u kojoj posluje.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...