"PROGRES" NIJE DAO SRBIJI VEĆI UDEO U "JUGOROSGASU"?

Vladimir Spasić

Spoljnotrgovinska firma na čijem čelu je godinama sedeo Mirko Marjanović imala pravo na 15 odsto akcija „Jugorosgasa“, ali su one umesto kod NIS-a završile kod PGT-a

Naftna industrija Srbije je još novembra 2001. godine dobila ponudu da preuzme 25,6 odsto „Jugorosgasa“, odnosno najveći deo akcija „Progresa“, „Progresgas-trejdinga“ i „Beobanke“ u ovom preduzeću, ali transakcija nije ostvarena. Ovo se jasno može videti iz pisma „Jugorogasa“ upućenom NIS-u novembra 2001. godine, i baca drugačiju sliku na priču oko eventualnog propusta domaćih vlasti da zadrže jednak udeo u zajedničkoj firmi sa ruskim „Gaspromom“. Poslednjih dana kao glavni krivac što Srbija nije kupila 25 odsto akcija PGT-a i dopustila „Gaspromu“ da to uradi označena je vlada Vojislava Koštunice, odnosno Ministarstvo energetike, direktori, predsednici upravnih odbora NIS i „Srbijagasa“ iz tog vremena, tačnije 2005. i 2006. godine. Među njima ima i predstavnika DSS, ali i G17, dok je 2001. energetiku držao DS.



Zgrada Progresa u Beogradu (foto: Glas javnosti)

Važan faktor

Ponuda iz 2001. godine pokazuje da je šansa za kupovinu akcija u „Jugorosgasu“ postojala mnogo ranije, a ne tek 2005. godine, kao i da se naše vlasti nisu baš za sve pitale. Niko ne spominje firmu „Progres“ i njenog direktora Mirka Marjanovića, nekadašnjeg premijera Srbije. „Progres“ je imao pravo na 15 odsto akcija „Jugorosgasa“, ali su one umesto kod NIS-a završile kod PGT-a. „Progres“ je bio privatna firma i sa 30 odsto akcija u PGT-u važan faktor. U PGT-u je „Gasprom“ imao 50 odsto, a NIS samo 20 odsto.

U pismu iz 2001. godine navodi se da je prema osnivačkim aktima registrovanim u Privrednom sudu ukupan osnivački kapital „Jugorosgasa“ 105,52 miliona dolara. Od toga „Gasprom“ ima 50 odsto, NIS 20, „Progres“ 15, PGT 10 i „Beobanka“ pet procenata. Međutim, navodi se, da „Beobanka“ nije ostvarila nijednu uplatu na ime osnivačkog uloga od pet miliona dolara, „Progres“ je odustao od dalje uplate i od predviđenih 15,8 miliona uplatio je samo dva miliona, a PGT je najavio da neće više davati para i dosad je obezbedio samo 2,7 miliona od predviđenih 10,5 miliona.

- Odustajanjem ovih ulagača oslobađa se prostor u vrednosti od 27 miliona dolara, što čini 25,6 odsto akcija „Jugorosgasa“. U skladu sa osnivačkim aktima ukoliko neko od osnivača želi da ustupi svoj ulog, prvenstvo za preuzimanje imaju sadašnji osnivači. U skladu sa tim NIS je iskazao zainteresovanost da svoj udeo poveća sa 20 na 40 odsto. Konačnu odluku treba da donese UO NIS - navodi se u dopisu dva direktora „Jugorosgasa“, ruskog V. Smilkova i srpskog F. Grujića.

Nejasno

Dimitrije Vukčević, direktor NIS - a u vreme kada je stigla ova ponuda, navodi da je zahvaljujući njemu i pokrenuta cela procedura. On ističe da je NIS ispunjavao svoje obaveze po osnovu upisivanja osnivačkog kapitala dok to nisu radili „Progres“, PGT i „Beobanka“, pa je odlučeno da se zatraže njihove akcije. Na pitanje zašto ova ponuda nije ostvarena Vukčević kaže da mu to do kraja nije jasno.

Posle svega PGT je postao vlasnik 25 odsto deonica „Jugorosgasa“. Međutim niko se nije bavio time kako se to desilo jer prema pravu preče kupovine NIS je morao da kupi te akcije. U sklopu toga možda je najinteresantnije pitanje zašto „Progres“ i PGT nisu hteli da prodaju svoje akcije Srbiji, jer ma koliko nadležni želeli da ih kupe to nije moglo da se uradi bez saglasnosti druge strane. I što je još važnije bez ponude ovog vlasnika. Država je tako uspela da kupi akcije Beobanke, ali ne i PGT i „Progresa“. Šta se dešavalo u PGT govori podatak da inicijativa NIS da se razgovara o njegovim namerama da kupi akcije u „Jugorosgasu“ nikada nije prošla na Skupštini akcionara PGT.

Prepiska između čelnika NIS, Ministarstva energetike, „Gasproma“, „Jugorosgasa“, „Srbijagasa“ iz 2005. godine nigde se ne navodi, kao i ova iz 2001. godine, kakav je bio stav „Progresa“ i PGT, odnosno da li su ove firme ikada ponudile svoje akcije NIS-u, kao što je to bilo predviđeno članom 11. Statuta „Jugorosgasa“. Možda je najbolji odgovor na to pitanje dao pomoćnik ministra energetike za naftu i gas januara 2007. godine: Nisu tačne tvrdnje da je neko iz Ministarstva zabranio NIS-u da kupi akcije PGT. Mi smo od NIS-a zatražili pismeno objašnjenje zašto akcije PGT-a nisu otkupljene, i odgovorili su nam da im nikada zvanično to nije ponuđeno. Očito je da je interes PGT bio da akcije proda Rusima.

Inače „Jugorosgas“ je nastao na osnovu međudržavnog Sporazuma između SRJ i Rusije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji SRJ, aprila 1996. godine sa rokom važenja 25 godina, kao firma za izgradnju i eksploataciju gasovoda i tranzit. Polovinu akcija „Jugorosgasa“ trebalo je da dobije „Gasprom“, a ostatak firme koje odredi SRJ. NIS je trebalo da dobije 20 odsto, „Progres“ 13, PGT 10, „Beobanka“ pet i „Sartid“ dva odsto.

Kako je aktiviran posrednik

Do 1990. godine ceo posao oko uvoza gasa obavljao je NIS, a tada se uključio „Progres“, kako bi se gas plaćao robom iz Jugoslavije, što je bila dobra zamisao. Međutim, nekom je palo na pamet da formira PGT, koji od 1993. godine preuzima uvoz gasa. Treći korak je bio međudržavni sporazum. „PGT je obračunavao vrlo visoke troškove na uvoz gasa, što su plaćali domaći potrošači, kao što je tranzit gasa kroz Ukrajinu, tako da su ti troškovi bili veći za 4-5 puta“ rekao je avgusta 2001. godine Boško Samardžić, pomoćnik direktora „Naftagasa“, dela NIS-a. „Jugorosgas“ je mirovao sve do 2006. godine kada su Rusi rešili da ga aktiviraju u sklopu svojih planova u ovom regionu ali tek kad su preuzeli većinski udeo jer su želeli da imaju potpunu kontrolu. Marjanović je umro februara 2006. godine. Srbija od 2007. uvozi gas preko „Jugorosgasa“, ali ga zbog toga ne plaća skuplje mada upućeni tvde da među akcionarima „Centreksa“, firme „Gasproma“ koja je vlasnik 25 odsto „Jugorosgasa“ ima srpskih i ruskih tajkuna.

Izvor: http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-03-11-2008/progres-nije-dao-srbiji-veci-udeo-u-jugorosgasu

Objavljeno 3.11.2008.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...