Evropska energetska zajednica po drugi put uvodi sankcije BiH
Za tek nešto više od pet godina BiH se ponovo suočila sa setom restriktivnih mera Evropske energetske zajednice. Povod je kršenje Direktive o sumporu u gorivima i nepoštovanje energetskih paketa o energiji i gasu, kako navodi portal Istraga.ba. Uvođenje sankcija je potvrdio i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, koji je istakao da BIH neće učestvovati u donošenju odluka o pitanjima budžeta Evropske energetske zajednice i izvršenja budžeta u dvogodišnjem periodu, osim ako u međuvremenu ne otkloni predmetne povrede. (foto: Pixabay)
Odluka o sankcijama Bosni i Hercegovini (BiH) doneta je krajem krajem prošle godine, a Evropska energetska zajednica (EEZ) je njen sadržaj objavila u četvrtak. Uvođenje mera je dan kasnije, potvrdio i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
Kako se navodi, od svih zemalja, članica Energetske zajednice, samo u BiH se, kada su u pitanju naftni derivati, može još uvek koristiti Euro 3, dok je evropski standard Euro 5. Navodi se takođe da donošenje odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva sprečavaju uvozni naftaški lobiji iz oba entiteta, jer na taj način na tržište mogu plasirati goriva koja u sebi imaju znatno veće količine sumpora.
Dugi niz godina se pred Savetom ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovu problematiku i koja nalaže smanjenje sumpora na najviše jedan odsto, ali Savet do sada tu odluku nije usvojio. Ranije je BiH dopuštala veću količinu sumpora u naftnim derivatima, kako bi, kako se tada isticalo “podržala domaću proizvodnju” u Rafineriji u Brodu, navodi Istraga.ba.
Dodatan povod za uvođenje sankcija BiH je to što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosu i tržištu električne energije.
Taj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je prošli saziv Saveta ministara entitetima poslao različite materijale, tako da nije došlo do usaglašavanja. Prema tom zakonu, planirano je da se nadležnost za pitanja gasa prebaci na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju (DERK). Prema navodima portala Istraga.ba usvajanje tog zakona traži i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Očekivana odluka
Konačnoj odluci da bi zbog kršenja međunarodnih pravila BiH mogla da bude kažnjena, prethodilo je nekoliko upozorenja Evropske energetske zajednice.
Uzevši u obzir da Bosna i Hercegovina nije preduzela nikakve mere za otklanjanje kršenja ove regulative, još od 12. oktobra 2017. godine, Sekretarijat je podneo obrazloženi zahtev Ministarskom savetu Evropske Energetske zajednice tražeći nametanje mera, preneo je krajem prošle godine portal Fokus.ba kome je istovremeno potvrđeno iz EEZ da je povod za uvođenje sankcija nepoštovanje Drugog energetskog paketa u oblasti gasa.
BiH se već jednom suočila sa sankcijama Evropske energetske zajednice.
Odlukom Ministarskog saveta EEZ u Tirani u oktobru 2015. godine Bosni i Hercegovini su uvedene sankcije zbog nepoštovanja pravila i normi pravne tekovine EU u oblasti prirodnog gasa po Drugom energetskom paketu. Tada su po prvi put uvedene sankcije prema nekoj od Ugovornih strana Energetske zajednice.
