EU: Manje novca za fosilna goriva
Predstavnici 27 zemalja članica EU postigli su sredinom meseca politički dogovor kojim je isključena mogućnost da se projekti vezani za fosilna goriva, uključujući i prirodni gas, finansiraju iz 17,5 milijardi evra vrednog Fonda za pravednu tranziciju. Gotovo istovremeno, Evropska komisija je predložila i ograničenje za finansiranje prekogranične infrastrukture za prirodni gas. Iako tek treba formalno da budu sprovedene u delo, obe inicijative pozivaju se na obaveze koje proizilaze iz Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj dostizanje klimatske neutralnosti u EU do 2050. godine. (foto: EPA-EFE-Olivier Hoslet)
Debata o tome da li bi sredstvima iz budžeta Fonda za pravednu tranziciju (JTF) trebalo da se finansiraju i projekti vezani za prirodni gas vodila se pre svega zbog toga što i Evropska komisija prepoznaje ulogu prirodnog gasa kao “prelaznog” goriva do postizanja pune dekarbonizacije, kada će, kako je EU već odredila u svojoj strategiji, ključnu ulogu igrati vodonik dobijen uz pomoć obnovljivih izvora energije.
Odlukom Saveta EU od 16. decembra ta diskusija je okončana, a “fosilni” projekti su isključeni iz finansiranja JTF fonda, ali to ne znači i potpuni prekid EU finansiranja za projekte vezane za prirodni gas. Manje sume novca, uz ispunjenje određenih uslova, moći će ipak da se dobiju iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).
To znači da će, ukoliko pretenduju na finansiranje novcem EU, pre svega morati da ispune kriterijum “nečinjenja znatne štete”, u smislu da emisije ugljen - dioksida moraju biti niže od 270 grama ekvivalenta tog gasa po proizvedenom kilovat-času električne energije. Takođe, novac iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, namenjen projektima za prirodni gas, može se koristiti samo u EU regionima koji su u znatnoj meri zavisni od eksploatacije uglja, a stavljeno je i ograničenje da se ERDF sredstva u te svrhe mogu koristiti samo do 2025. godine.
Treba podsetiti da, iako je postignut “politički dogovor”, konačan tekst regulative koja se odnosi na JTF tek treba da bude usaglašen u prvim mesecima 2021. godine, tokom portugalskog predsedavanja EU.
Nova TEN-E pravila
Sa druge strane, Evropska komisija je 15. decembra predložila još jedan set promena, ovoga puta o finansiranju Transevropskih energetskih mreža (TEN-E). Na stolu je predlog da se iz pravilnika TEN-E ukloni opcija da projekti vezani za naftu i prirodni gas mogu da dobiju status Projekta od zajedničkog interesa (PCI), što dalje znači da takvi projekti ne bi mogli da računaju na ubrzanu proceduru izdavanja dozvola niti na finansiranje iz sredstava EU.
Komesarka za energetiku Kadri Simson naglasila je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta da predložene promene proizilaze upravo iz Evropskog zelenog dogovora, pošto se očekuje da će tražnja za prirodnim gasom opadati kako se EU bude približavala postavljenim ciljevima za smanjenje emisije ugljen-dioksida, a da će njegovu ulogu preuzimati vodonik i biogas.
Novi pravnilnik za TEN-E, ukoliko ga prihvate Komisija i Evropski parlament, trebalo bi da omogući finansiranje infrastrukture za transport vodonika, ofšor energetske mreže koje povezuju sisteme na kopnu sa vetroparkovima na moru i “pametne mreže” kojima se integriše prenos električne energije i nisko-ugljeničnog gasa.
Simson je, takođe, iznela procenu da će u narednoj deceniji biti potrebno investirati 50 milijardi evra godišnje u razvoj mreža za prenos električne energije, zatim ukupno 530 milijardi evra u ofšor mreže i 65 milijardi evra za infrastrukturu povezanu sa vodonikom.
“Prirodni gas danas pokriva otprilike četvrtinu energetskih potreba EU. Iako Evropska komisija prepoznaje njegovu ulogu u energetskoj tranziciji koja će uslediti u narednoj deceniji, gasni sektor mora početi proces dekarbonizacije”, poručila je Simson.
