TAP: Uz prenos gasa i vodonik

Autor:   M.R.

Kompanija koja upravlja razvojem projekta Transjadranskog gasovoda (TAP) naručila je tehničku studiju o mogućnosti da se njegovim cevima, uz prirodni gas, prenosi i vodonik. Izvršni direktor TAP kompanije Luka Šijepati je rekao da bi prve ocene o izvodljivosti mogle da budu spremne polovinom sledeće godine. Odluka o eventualnom transportu vodonika mogla bi biti doneta zajedno sa onom o proširenju kapaciteta TAP gasovoda. (foto: oktobar 2019, Kompresorska stanica Kipoi, Grčka, TAP)

Transjadranski gasovod (TAP), koji treba da omogući da se evropsko tržište snabdeva gasom iz Kaspijskog mora je pušten u komercijalnu upotrebu 15. novembra. Prvi gas sa polja Šah Deniz u Azerbejdžanu trebalo bi da stigne u Italiju do kraja ove godine, kroz 3.500 kilometara dug i 40 milijardi dolara vredan Južni gasni koridor, koga čine Južni kavkaski gasovod, TANAP i evropski krak koridora - TAP.

Gasovod TAP ima kapacitet od 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali je građen tako da postoji mogućnost da se, u zavisnosti od tržišta, količine udvostruče, o čemu bi, prema rečima izvršnog direktora TAP kompanije Luke Šijepatija, odluka mogla biti doneta u julu sledeće godine, kada će pristići i prvi rezultati studija izvodljivosti za prenos vodonika zajedno sa prirodnim gasom.

TAP ruta
Ruta gasovoda TAP (izvor: tap-ag.com)

Tendencija da TAP uz gas prenosi i vodonik, u potpunosti je u skladu sa sa strateškom orjentacijom Evropske unije, da se okrene vodoniku kao “energentu budućnosti". Naime, kao višenamenski resurs, vodonik se može koristiti kao sirovina, gorivo ali i u prenosu i skladištenju energije, a prilikom iskorišćavanja nema emisije ugljendioksida i bezbedan je po životnu sredinu. Ovo poslednje je ključno za ciljeve Unije u pravcu dekarbonizacije, ali je istovremeno i dobar razlog da snabdevači gasom počnu da prilagođavaju svoje poslovne planove toj novoj energetskoj orjentaciji.

Strategija EU za dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. predviđa da vodonik postane sastavni deo njenog integrisanog energetskog sistema, a ističe i njegovu ulogu u dekarbonizaciji čitavog niza sektora u kojima će taj proces biti težak i skup, od prevoza, preko teške industrije do poljoprivrede. U isto vreme, procene stručnih institucija i eksperata kažu da postojeća gasna infrastruktura uglavnom može da se koristi i za prenos vodonika, a na sve to, procenjuje se da bi investicije u proizvodnju “obnovljivog vodonika” u Evropi do 2050. mogle da se kreću u rasponu od 180 do 470 milijardi evra.

Malo pažljiviji pogled u vlasničku strukturu TAP otkriva da je jedan od njegovih akcionara, najveći evropski operator gasovoda Snam, već isprobao prenos 10- postotne mešavine prirodnog gasa i vodonika, i saopštio da je 70 odsto njegove gasne mreže spremno za prenos vodonika. Ta  italijanska kompanija sa drugim TAP-ovim akcionarom, gruzijskim SOCAR-om, je još početkom ove godine dogovorila sprovođenje studije o mogućnostima prenosa “obnovljivih gasova” Južnim gasnim koridorom.

Očekuje se, takođe, i da će evropska energetska politika snažno uticati na Azerbejdžan, čija gasna polja su obezbedila alternativu ruskom gasu, i to upravo u domenu ispunjavanja ciljeva klimatske neutralnosti. Evropski “porez na ugljen-dioksid” primenjivaće se i na gas koji dolazi sa kaspijskih polja, tako da se očekuje da i Azerbejdžan počne da razmatra kako će odgovoriti na zahteve svog velikog kupca, a koji se odnose na dekarbonizaciju, smanjenje emisija ugljen dioksida i metana i implementaciju drugih “zelenih” standarda.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...