Norveška otvorila netaknute delove Arktika za naftna istraživanja

Norveško Ministarstvo za naftu i energiju objavilo je 19. novembra da započinje dvadeset petu rundu licenciranja za ofšor istraživanje nafte i prirodnog gasa na Arktiku, u 136 blokova. Od toga 11 je u jednoj zoni u Norveškom, a 125 u osam zona u Barencovom moru. Oko polovine blokova je između 73. i 74. paralele, što ih svrstava među najsevernije lokacije za ofšor naftna istraživanja na svetu. Rok za prijavu ističe 23. februara, a objavljivanje dodela očekuje se u drugom kvartalu 2021. godine.

Ministarka za naftu i energetiku Tina Bru saopštila je da su nova istraživanja neophodna: „Oko 200 hiljada ljudi je direktno ili indirektno zaposleno u naftnom sektoru Norveške. Nova otkrića su neophodna radi kontinuirane aktivnosti, posrednih efekata, zaposlenosti i državnih prihoda“.

U proceni Ministarstva i Norveškog direktorata za naftu precizira se da bi bez novih naftnih polja, ili velikih ulaganja u postojeća, proizvodnja nastavila da pada. Ona je 2019. pala za pet odsto u odnosu na 2018. godinu. Pri tome, 2019. vrednost norveškog izvoza sirove nafte, gasnog kondenzata i prirodnog gasa bila je nešto manja od 424 milijarde kruna (40 milijardi evra), odnoso 47 odsto ukupne vrednosti izvoza dobara. Neizvesnost proizvodnje nafte u Norveškoj dodatno su pojačali pandemija koronavirusa, pad potražnje a i cena na tržištu.

Na otkrića u Barencovom moru Norveška računa kako bi umanjila pad proizvodnje čiji se početak očekuje sredinom ove decenije. Iako Arktik još uvek mnogo obećava kada su u pitanju neotkriveni izvori nafte i prirodnog gasa, entuzijazam naftne industrije oko jugoistoka Barencovog mora, blizu pomorske granice sa Rusijom, zamenilo je razočaranje – prva četiri izvora nisu ispunila očekivanja. A norveška kompanija Ekvinor, u većinskom vlasništvu države, krajem 2019. odlučila je da fokus aktivnosti prebaci sa ivičnih oblasti Barencovog mora na poznata nalazišta, kao što je polje Johan Kastberg na 72. paraleli.

Problemi su uočeni i ranije, ali se o njima nije govorilo. Krajem oktobra ove godine, norveški medijski javni servis (NRK) objavio je da je Ministarstvo za naftu 2013. godine od parlamenta prikrilo izveštaj Direktorata o potencijalnim gubicima od naftnih istraživanja u Barencovom moru. Prema tom izveštaju, ukoliko bi cena nafte pala za 30 odsto, jugoistok Barencovog mora bi verovatno postao ekonomska „crvena“ zona. Kada je 2013. jednoglasno podržao naftna istraživanja na jugoistoku mora, parlament o tome nije znao ništa.

Sadašnja odluka Norveške da za istraživanja otvori do sada netaknute delove Arktika izazvala je oštre kritike organizacija za zaštitu životne sredine. Frode Plejm, programski direktor organizacije Grinpis u Norveškoj, rekao je za Rojters da je odluka više nego nesmotrena: „U doba klimatske krize, oni su odlučili da sprovedu još više naftnih istraživanja na ranjivom Arktiku. To je bezobzirno i predstavlja ruganje budućim naraštajima“. List Gardijan je krajem avgusta preneo da su Grinpis, Svetska fondacija za prirodu i druge organizacije uputile otvoreno pismo vladi Norveške. U njemu tvrde da je u osam prethodnih rundi, od 2002. do 2019. godine, vlada u Oslu dala licence za istraživanja u zonama u kojima su Ministarstvo za životnu sredinu, Norveški polarni institut i Institut za istraživanje mora savetovali da se ne sprovode. Neki stručnjaci smatraju da je bezbedno istraživanje nafte na Arktiku zapravo nemoguće. Ilan Kelman, profesor na Institutu za rizik i smanjenje katastrofa Londonskog univerzitetskog koledža, rekao je Gardijanu da može da nastane velika i dugotrajna šteta, jer još nema tehnologije za čišćenje izlivanja nafte u arktičkoj sredini.

Uprkos takvim upozorenjima, Norveška po svemu sudeći ne odustaje. A zainteresovani su i Rusija, Danska, SAD i Kanada, kao i Kina i Island. Usled zagrevanja Arktika, resursi su dostupniji, a eksploatacija lakša. Procenjuje se da rezerve nafte na Arktiku iznose više od 90 milijardi barela. To je 5,9 odsto poznatih svetskih rezervi. Što se tiče prirodnog gasa, procenjene rezerve su 24,3 odsto poznatih svetskih rezervi. Arktik je bogat i dijamantima, zlatom i gvozdenom rudom, kao i srebrom, bakrom i cinkom. Tu su i depoziti retkih metala, obilje ribe i novi plovni putevi.