Vud Mekenzi: Rast potražnje za gasom zahteva velika ulaganja

Tokom protekle decenije proizvodnja gasa porasla je za 26 odsto, a svi akteri u industriji su imali samo koristi od dugotrajnog i pouzdanog novčanog toka koji gasni projekti obično pružaju. Međutim, uvek je bilo izazova. Pored dva pada cena u pet godina, gasni sektor se suočio sa energetskom tranzicijom, a sada i pandemijom virusa, koja je samo ubrzala ovaj proces, menjajući stavove kompanija i investitora.

Sudeći prema poslednjem izveštaju konsultantske kuće Vud Mekenzi (Wood Mackenzie) gas će igrati presudnu ulogu u zadovoljavanju budućih potreba za energijom. Iako je tražnja smanjena zbog pandemije Covid-19, očekivanja su da će se ona vratiti na prepandemijski nivo, prateći oporavak svetske ekonomije.

Potražnja za gasom u Aziji će konstantno rasti, u proseku oko 3 odsto tokom naredne dve decenije, dok će se u Kini i Indiji ona udvostručiti, zbog rasta prihoda po glavi stanovnika, politika o smanjenju aerozagađenja, ali i trenutno niskih cena koje otvaraju postor za veću potrošnju gasa, navodi se u izveštaju ove konsultantske kuće, objavljenom u četvrtak.

Trenutno niske cene gasa podržavaju rast tražnje i predstavljaju podsticaj za nova ulaganja i razvoj infrastrukture, smatraju analitičari.

Takav trend zahtevaće oko 1,36 biliona američkih dolara kapitalnih investicija za korišćenje otkrivenih rezervi, kao i onih čija se eksploatacija očekuje, dok će za realizaciju budućih projekata za dobijanje tečnog prirodnog gasa (LNG) biti potrebna dodatna ulaganja od oko 0,6 triliona američkih dolara.

Ukazuje se i na to da promene u uslovima ugovaranja takođe predstavljaju podsticaj za veću potrošnju gasa u Aziji, jer niži nivo indeksacije nafte, smanjuje cene gasa u srednjem roku, u poređenju sa istorijskim prosekom.

Izvesnost tražnje i predvidljivost cena su zato važan deo evaluacije gasnog sektora i osnov za kreditiranje novih projekata, ocenjuje se u izveštaju. I dok se rizici razlikuju u zavisnosti od regiona, ubrzanje dekarbonizacije je sve veći izazov za gasnu industriju.

U tom smislu, stalni rast tražnje za gasom tokom naredne dve decenije, a u svetlu koordinisane globalne strategije o smanjenju aero zagađenja, zahtevaće ulaganja od 2 biliona dolara za razvoj oko 200 milijardi barela novih gasnih resursa, procenjuje Vud Mekenzi. Najveći doprinos se očekuje od SAD, Rusije i Kine, čije isporuke trenutno zadovoljavaju gotovo polovinu svetskih potreba za gasom, uz dodatnu podršku LNG isporuka koju pruža Katar. Očekivanja su da će “velika četvorka” podmirivati 60 odsto svetske potražnje za gasom do 2040. godine.

Međutim, cilj Pariskog sporazuma, koji predviđa ograničenje svetskog klimatskog zagrevanja na ispod dva, odnosno 1,5 stepeni Celzijusa do 2050. godine, mogao bi da uslovi da potražnja za gasom ranije dosegne predviđeni maksimum, jer obnovljivi izvori energije, tehnologije zelenog vodonika i dekarbonizacija privlače kapital i ograničavaju upotrebu gasa. To bi, kako se navodi u izveštaju, moglo da “dramatično izmeni perspektivu” i smanji predviđena ulaganja za nove investicije na oko 700 milijardi dolara.

Kako će se investitori globalno sve više fokusirati na projekte sa niskim emisijama ugljenika, pitanje intenziteta ugljenika u energentu, biće ključno za gasno tržište.

Iako sagorevanje prirodnog gasa emituje manje ugljen-dioksida od uglja, po jedinici proizvedene energije, naučnici koji se bave klimatskim promenama, upozorili su da brzi rast industrije, kao i curenje metana, moćnog gasa u stvaranju efekta staklene baste, ugrožavaju napredak u borbi protiv klimatskih promena.

Kupci tečnog prirodnog gasa u Aziji, sve češće zahtevaju veću transparentnost u pogledu zastupljenosti emisija ugljenika u energentu, dok neki traže isporuke u kojima ugljenika nema.

Analitičari ove konsultantske kuće ocenjuju da će buduće zakonodavstvo i finansiranje projekata verovatno zahtevati da sve isporuke tečnog prirodnog gasa dolaze uz detaljne informacije o emisijama povezanim sa njihovom proizvodnjom i isporukom.