Istraživanja nafte i gasa u crnogorskom primorju

Projekat istraživanja nafte i gasa u Crnoj Gori ni u jednom trenutku nije bio pod znakom pitanja. Veliki broj aktivnosti u Crnoj Gori vezanih za istraživanje nafte i gasa se nesmetano odvija uprkos izmenjenim okolnostima poslovanja i u toku su pripremne radnje za prvo istražno bušenje koje će, prema sadašnjim procenama, početi u prvom kvartalu naredne godine, saopšteno je Portalu Analitika iz nacionalne Uprave za ugljovodonike.

“Baš kao i sve industrije u svetu, i industrija nafte i gasa je osetila posledice pandemije koronavirusa. Zatvaranje granica, nemogućnost dolaska podizvođača u našu državu samo su neke od logističkih poteškoća koje su nastale usled pandemije i koje su onemogućile da prvo istražno bušenje u crnogorskom podmorju počne tokom leta ove godine, kako je inicijalno bilo planirano. Aktivnosti u industriji nafte i gasa na globalnom nivou su usporene i mnoga istraživanja su obustavljena do daljnjeg”, naglašavaju iz Uprave za ugljovodonike.

Logistička baza u Luci Bar

Precizirali su da je logistička baza uspostavljena u Luci Bar i da je već dopremljen dobar deo materijala koji će biti korišćen za istražno bušenje.

“Postrojenje za prvo istražno bušenje trenutno se nalazi na Malti gde se vrše finalne provere i pripreme pre dolaska u crnogorski akvatorij. Prema programu bušenja, prvo istražno bušenje u crnogorskom podmorju trajaće oko 180 dana. Ukoliko se aktivnosti budu odvijale po planu, može se očekivati da do kraja 2021. godine imamo informaciju da li u crnogorskom podmorju na predmetnim lokalitetima postoji ugljovodonični resurs ili ne”, naveli su iz Uprave za ugljovodonike u odgovorima na upit Portala Analitika.

Iz Uprave za ugljovodonike su podsetili da su koncesionari Eni i Novatek, u skladu sa obavezama iz Radnog programa Ugovora o koncesiji za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika, izvršili 3D geofizička istraživanja krajem 2018. godine.

“Na prikupljenim podacima je izvršen procesing tokom 2019. godine.Tako procesirani i obrađeni podaci su interpretirani i na osnovu njih definisane su lokacije na kojima će biti vršena prva istražna bušenja. Početkom ove godine završeno je geomehaničko ispitivanje tla na mikrolokalitetima na kojima će se vršiti bušenje i na kojima će biti instalirana bušačka platforma, a u cilju utvrđivanja geomehaničkih svojstava morskog dna. Jedna bušotina, i to bušotina za koju je planirano da ide do dubine od 6.500 metara, biće bušena 27km jugozapadno od Bara. Na tom mestu dubina mora je 100 metara. Druga, plića bušotina će ići do 1.500 metara dubine i trebalo bi da proveri postojanje gasnog prospekta. Ova bušotina će biti nešto bliža i nalaziće se na 15,6 km od Luke Bar”, ističu iz Uprave za ugljovodonike. 

Bezbedna životna sredina aposlutni prioritet

Iz Uprave za ugljovodonike napominju da je Agencija za zaštitu prirode i životne sredine usvojila Elaborat o proceni uticaja istražnog bušenja na životnu sredinu, čime su se stekli uslovi za prvo istražno bušenje u crnogorskom podmorju.

“Kao što smo mnogo puta da sada podvukli, bezbedna životna sredina je apsolutni prioritet koji nema alternativu. Taj stav je dodatno podržan odredbama u Zakonu o istraživanju i proizvodnji ugljovodonika, kao i koncesionim ugovorima koji obavezuju na poštovanje najbolje prakse u delu očuvanja životne sredine. Opreza nikad dosta kada je reč o bezbednosti, ali možemo reći da smo koncesionim ugovorima dobili maksimalno obezbeđenje za sve aktivnosti koje će realizovati koncesionari, uključujući, pored standardnih finansijskih osiguranja tipičnih za industriju, i krajnje garancije matičnih kompanija kojima koncesionari, svom svojom imovinom, odgovaraju za sve eventualne štete nastale tokom izvođenja upstream aktivnosti, a koje ne bi mogle biti naplaćene kroz klasična osiguranja”, pojasnili su iz Uprave za ugljovodonike.

Naglašavaju da je kompanija Eni, koja će vršiti bušenje prve istražne bušotine, globalno najiskusnija kompanija kada je reč o bušenjima u Jadranskom basenu, “što je razlog više za optimizam da će ovo bušenje proteći bez incidenata”.

Prve istražne bušotine nose najveći rizik

Iz Uprave za ugljovodonike su konstatovali da u Jadranskom moru trenutno ima na desetine proizvodnih bušotina.

“Do sada je izbušeno preko 15.000 istražnih bušotina, i to najviše u Italiji, dok ih je značajan broj i u Hrvatskoj. Iako su prve istražne bušotine, zbog mnogo nepoznanica koje nose sa sobom, bušotine koje nose najveći rizik od potencijalnog incidenta, ipak do sada u Jadranskom moru nije bilo incidenata koji bi na bilo koji način ugrozili ekosistem. Verujemo da se neće desiti ni ubuduće”, kazali su iz Uprave na čijem je čelu mr Vladan Dubljević.

Nema adekvatne zamene za naftu i gas

Odgovarajući na pitanje da li industrija nafte i gasa ima budućnost, iz Uprave za ugljovodonike uveravaju da će nafta i gas, u decenijama koje dolaze, imati nezamenjivu ulogu na energetskoj karti sveta, iako se ide ubrzanim korakom prema obnovljivim izvorima energije.

“Još uvek, na vidiku, ne postoji nijedan energent koji bi mogao zameniti ugljovodonike. Stiče se utisak, kroz sve veću prisutnost električnih putničkih automobila, da se era potrošnje dizela i benzina biliži kraju. No, to je samo privid. Čak i kada bi se, na globalnom nivou, svi putnički automobili zamenili električnim, to bi u konačnom smanjilo ukupnu potrošnju nafte i gasa za samo 20 procenata. Ostalih 80 posto ostaje za kamionski i brodski prevoz, avionski saobraćaj i ogroman konzum koji danas ima petrohemija. Nafta i gas će još dugo imati ulogu primarnog energenta u svetu”, poručili su iz Uprave za ugljovodonike, ističući da je “naša obaveza i odgovornost, prema sadašnjim i budućim generacijama, da na pravi način procenimo i valorizujemo zalihe ugljovodonika kao prirodnog bogatstva u vlasništvu države”.

Upitani da li se planira raspisivanje novih tendera za istraživanje nafte i gasa u crnogorskom delu Jadrana, iz Uprave za ugljovodonike su naglasili da je fokus Crne Gore na predstojećem istražnom bušenju i njegovim rezultatima.

“Možemo reći da ne samo mi, već celi reon Jadranskog basena sa pažnjom prati kako će se odvijati istražno bušenje, jer će to u velikoj meri odrediti pravac i dinamiku budućih istraživanja celog regiona. Rezultati istraživanja će odrediti i dinamiku objavljivanja novih tendera”, zaključili su iz Uprave za ugljovodonike.