Klimatska politika i jeftina nafta obezvređuju ugljovodonike
Cena barela nafte od oko 40 dolara i ispunjenje klimatskih ciljeva, koji ograničavaju zagrevanje atmosfere na 1,5°C, dovešće do toga da će više od 80 odsto rezervi nafte, prirodnog gasa i uglja biti bezvredno.
Skupi naftni projekti su neisplativi sa barelom od oko 40 dolara, a ako cena nafte ostane „zaglavljena“ na tom nivou, rezerve će ostati kao „nasukana imovina“. Ako svet uspe da ispuni klimatske ciljeve, koji ograničavaju zagrevanje atmosfere na 1,5°C, više od 80 odsto rezervi nafte, prirodnog gasa i uglja bilo bi bezvredno, piše Bloomberg a prenosi Bilten Nedelja NNKS.
Najveće svetske naftne kompanije počele su ove godine da umanjuju vrednost rezervi i trenutne projekte, jer su neka polja postala neisplativa za bušenje.
Total je u julu otpisao oko sedam milijardi dolara kanadske imovine naftnog peska, dok je Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell) u drugom tromesečju smanjio za 4,7 milijardi dolara vrednost rezervi u Severnoj Americi, Brazilu i Evropi i u Nigeriji. Ekson (Exxon) Mobil upozorio je u avgustu da niske cene energije mogu izbrisati čak petinu rezervi nafte i prirodnog gasa iz njegovih knjiga. Ševron (Chevron) je objavio da očekuje revidiranje svojih rezervi za oko 10%, uglavnom u Permskom bazenu pored Teksasa i Novog Meksika, kao i u Australiji. BP je u junu smanjio procene cena nafte i gasa u narednim decenijama za između 20% i 30%, istovremeno previđajući da će se troškovi emisije ugljenika više nego udvostručiti.
U takvim okolnostima, za otprilike trećinu ulaganja u fosilna goriva planiranih do 2030. godine postoji rizik da ne donesu odgovarajući povratak ulagačima, što je ekološka grupa Karbon Traker (Carbon Tracker), krstila izrazom „nasukana imovina“ (stranded assets).
Analitičari konsultantske firme Ristad Energi (Rystad Energy) procenjuju da bi pandemija mogla dovesti do „nasukavanja” oko 10% dostupnih svetskih resursa nafte ili oko 125 milijardi barela. Autori studije Fajnenšel tajmsa (Financial Timesa) iz februaru zaključili su da bi, ako vlade pokušaju ograničiti porast temperatura na 1,5°C do kraja ovog veka, više od 80% imovine ugljovodonika, uključujući i ugalj, bilo bezvredno. Prema ovom scenariju, „isparilo” bi 900 milijardi dolara, ili trećina vrednosti velikih naftnih i gasnih kompanija.
